utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:39

Komemoracija srpskim vojnicima i civilima na ostrvu Vido

četvrtak, 26.09.2019. u 20:12
(Фото Танјуг)

Komemorativni skup u znak sećanja na oko 250.000 srpskih civila i vojnika stradalih tokom povlačenja preko Albanije i na grčkim ostrvima Vido i Krf u Prvom svetskom ratu održana je danas na ostrvu Vido.

Delegaciju Srbije, na ceremoniji povodom 103. godišnjice povlačenja srpske vojske i civila na Krf, predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, a komemorativnom skupu prisustvovali su ministar zdravlja u Vladi Srbije Zlatibor Lončar, srpski član Predsedništva u Bosni i Hercegovini Milorad Dodik, gradonačelnica Krfa Meroti Spiridula Idreu, predstavnici udruženja potomaka, brojni meštani Krfa i Srbi koji su došli iz svih krajeva Srbije i regiona.

Ceremonija tokom koje se nad Vidom prolomio jak pljusak, počela je intoniranjem himni Grčke i Srbije, a posle toga su uz najviše vojne počasti položeni venci kod spomen-kosturnice u Mauzoleju i kod mornaričkog krsta.

Delegacija Srbije položila je vence i u „plavu grobnicu” u Jonskom moru u koju je spušteno oko 5.400 tela umrlih srpskih vojnika i civila.

Ministar Đorđević je rekao da je stradanje srpskog naroda bilo veliko i da ništa ne može da pobije tu istorijsku činjenicu.

Kako je kazao, na ostrvu Vido danas se obeležava godišnjica Albanske golgote srpske vojske u Prvom svetskom ratu i da se prisećamo vojničkog sloma i okupacije Kraljevine Srbije iz 1915. godine od strane Centralnih sila, ali i nastavka borbe nepokorene srpske vojske.

Đorđević je naveo da je tokom Albanske golgote srpskog naroda, poginulo, zarobljeno, nestalo, ili umrlo od hladnoće, gladi i iscrpljenosti 243.877 srpskih vojnika i istakao da su mnogi vojnici i civili od tih snagu da istraju našli u nezi, brizi i saosećajnosti koje su im njihovi grčki domaćini nesebično pružili.

„Mi smo zahvalni grčkom narodu i Grčkoj na svemu što su činili u prošlosti za Srbiju i njen narod i na onome što će činiti u budućnosti”, rekao je Đorđević.

Ministar je istakao da grčki i srpski narod dele istovetnu duhovnu tradiciju i da je ljubav i saosećajnost prema srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu grčki narod pružio ne samo zato što je pravoslavni narod, već zato što su čovekoljublje i empatija u osnovi duhovne tradicije.

„Jasan dokaz da su duhovne vrednosti koje Grci i Srbi zajednički baštine univerzalne vrednosti čovekoljublja i milosrđa. Uveren sam da je to suštinsko uvažavanje i razumevanje između grčke i srpske države i naša dva naroda veoma važno kako za stabilnost regiona, tako i za demokratsku budućnost Evrope”, poručio je Đorđević.

Kako je rekao, svedoci smo da danas pojedine zemlje pokušavaju da revidiraju istoriju I istakao da to ne smemo da dozvolimo, te da su Krf i Solun mesta koja najbolje svedoče šta se dešavalo sa srpskim narodom u prošlosti.

Zahvalio je novoizabranom predsedniku Vlade Helenske Republike Kirijakosu Micotakisu, koji je prilikom nedavnog sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Njujorku, izrazio čvrstu rešenost grčkog naroda i države da ne priznaju nezavisnost Kosova, i podršku nastojanju Srbije da se sukob Prištine i Beograda reši mirnim putem.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik zahvalio je grčkom narodu za ljubav i pažnju koju su pružili srpskim vojnicima i civilima od 1916. do 1918. godine i bez čije bi pomoći, kako je rekao, stradanje Srba bilo mnogo veće.

Istakao je da Krf ima veoma važno mesto u srpskoj istoriji i da Srbi nikada neće zaboraviti pažnju i pomoć meštana Krfa tokom Prvog svetskog rata.

„Zato su odnosi srpskog i grčkog naroda ne samo prijateljski, već i bratski, a dva naroda su gotovo uvek bili na istoj strani”, rekao je Dodik.

Gradonačelnica Krfa Meropi Spiridula Idreu istakla je da je Krf mesto na kojem je 1916.godine, posle golgote kroz koju je prošla, ponovo oživela srpska država i gde su izgrađene neraskidive veze Srba i Grka.

„Ponosni smo što smo deo vaše istorije, danas smo ovde da bismo nastavili da jačamo naše prijateljske odnose”, rekla je gradonačelnica.

Ponovila je da Grčka podržava Srbiju na putu ka članstvu u Evropsku uniju i da Grčka veruje u evropsku perspektivu sa zemljama zapadnog Balkana.

Ona je ocenila da srpski narod i danas prolazi kroz slična iskušenja kao pre jednog veka i da je odnos pojedinih velikih sila dokaz da Srbi danas imaju mnogo problema da u ostvarivanju svojih nacionalnih interesa.

Među brojnim građanima iz Srbije i zemalja u okruženju, koji su danas došli na Vido da odaju počast srpskim herojima iz Prvog svetskog rata, je i Dimitrije Đurović iz Kosjerića čiji je deda Zdravko Kovačević iz Kosjerića boravio na Vidu i na Krfu, a kasnije bio učesnik proboja Solunskog fronta.

„Prvi put sam ovde, došao sam da vidim gde mi je bio deda i da se setim njegovih priča iz tog vremena. Pričao mi je o patnji kroz koju vojnici i civili prošli dok su se goli i bosi povlačili preko Albanije”, kazao je Đurović i dodao da svaki Srbin treba da poseti mesto koje čuva sećanje na stradanje srpskog naroda tokom Velikog rata.

Ivan Stratimirović (Foto Tanjug)

Komemorativnom skupu svake godine prisustvuju i članovi Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine, a predstavnik tog udruženja Ivan Stratimirović kazao je da je njihov zadatak da polože vence na mestu gde počivaju seni naših slavnih, junačkih predaka i pokažu da oni i njihova dela nisu i neće biti zaboravljeni.

Stratimirović je naveo da se poslednjih godina sve više pažnje posvećuje očuvanju sećanja na naše slavne pretke iz Prvog svetskog rata, ali smatra da to nije dovoljno.

„Kao društvo i država trebalo bi da više pažnje da posvetimo kako bi se pamtilo to vreme i ti junaci. Ima mnogo udruženja koja su usmerena ka tome, ali bi bilo dobro da postoji jedno krovno udruženje koje bi objedinilo i usklađivali aktivnosti svih udruženja”, rekao je Stratimirović, prenosi Tanjug.

Od 23. januara do 23. marta 1916, na ostrvu Vido umrlo je 4.847 ljudi.

Vido, koje je bilo organizovano kao bolnica, pretvoreno je u „ostrvo smrti”, a more oko njega u „plavu grobnicu”. Srpska vojska i narod počeli su povlačenje preko Albanije u zimu 1915/16 godine.

Posle neuspelog pokušaja da se srpska Vojska povlači dolinom Vardara, a zbog prodora bugarske armije i presecanja komunikacija, te izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj Vojsci, Vrhovna Komanda je 24. novembra 1915. godine odlučila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje.

Tokom albanske golgote veliki broj vojnika i civila umro je od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.

Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, srpska Vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone, a francuska vlada je 28. januara 1916. godine odlučila da njena mornarica odloži sve druge transporte, dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska.

Saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze izgladnelu, iscrpljenu srpsku vojsku, a do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno više od 135.000 ljudi, u Bizertu oko 10.000 ljudi, a na Korziku i u Francusku oko 5.000 srpskih vojnika.

Prvo iskrcavanje srpske vojske na Krf bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.


Komentari6
6fd7e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pecko Beli
Slava im borcima u Srpskoj vojsci u I sv.ratu. (Srbima, Makedoncima, Crnogorcima i ostalima).
дд
Заборавили сте да додате Хрвате и Словенце. Хвала.
Preporučujem 0
Ташко Васиљев
Вечна слава Војницима Српске Војске из Првог Светског Рата! Вечна слава и Петру Првом Ослободиоцу и Александру од Југославије Ујединитељу! То су били јунаци које нипошто не смеју заборавити наредна покољења!
Akihiro Masaaki
Nije samo Vido, te more oko njega, sveta teritorija, za Srbe, na Krfu. U Agiosu Mateosu, na Krfu, vlada Srbije je, pre petnaestak godina, podigla spomenik poljoprivredniku Janisu Janulisu. Pise"Sinu slavnih Helena, sa zahvalnoscu-srpski narod". Janis nikada nije zaorao svoju njivu na kojoj su sahranjeni mnogi srpski mucenici, koji se nisu oporavili na Krfu. Pre smrti, ostavio je sinovima u amanet da ni oni ne oru tu njivu. Nikada.
Драгољуб Збиљић
Треба да знају данашње генерациеј Срба да је с повлачењем Српске војске и дела народа до Грчке, била протерана и српска ћирилица. Ччим је ушла окупаторска војска, била забрањена и протерана и српска ћирилица, а уемсто је нарееђена хрватска латиница гајица. Истовремено, уместо ћириличких новина биле су уведене латиничке. Данас, нажалост, само после 103 годиене Срби и Србија су, деловањем комунистичке власти, Срби и Србија на путу да сами докрајче полатиничење.
Пантелија
СЛАВА И ХВАЛА нашим дичним прецима!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja