utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 26.09.2019. u 21:27 Branka Vasiljević

Smrdibuba ima na svakom koraku

Ovi insekti posećuju sve delove grada, ulaze u stanove, ormare, pukotine u prozorima, zidovima... – Posebno „vole” voće i povrće pa velike štete nanose poljoprivrednim kulturama
(Фото: Л. Ковачевић Јовановић) На нашим просторима немају природних непријатеља, птице „сваштоједи”, попут врана и сврака, избегавају да их једу због мириса

Smrdibube već četiri godine u proleće i jesen daju posebnu „mirisnu notu” gradu. Osim što se „osećaju” kada ih dotaknete, napadaju i oštećuju voće i povrće kojim se hrane. Na taj način prave velike štete poljoprivrednicima. Ima ih u svim delovima grada, uvlače se u stanove, ormare, pukotine u prozorima, zidovima, ima ih u spolja unetom vešu... ali su im omiljena mesta „stanovanja” u blizini većih zelenih površina, njiva i domovima na višim spratovima zgrada.

Borba sa ovim insektom već je unapred izgubljena jer ne postoji insekticid koji može potpuno da ih uništi, a osim paukova na našim prostorima nemaju prirodnih neprijatelja.

Kako stručnjaci objašnjavaju postoji mogućnost da se određena poljoprivredna kultura poprska insekticidom, međutim to nije rešenje jer se smrdibube nalaze svuda oko nas. U kratkom roku ta površina može biti „očišćena” ali će se one vrlo brzo posle toga pojaviti na istom mestu.

Smrdibube takođe svojim mirisom markiraju teritoriju i tako privlače jedna drugu. U slučaju da uđu u neki stan one ga svojim mirisom obeleže. Ako ih i uništite, one koje dođu posle njih nepogrešivo će se useliti u vaš dom. Za to im je potrebna rupica od dva milimetra. Na prvi pogled izgledaju nezgrapno, ali izuzetno su sposobne da se prilagode veličini pukotine i uđu tamo gde se osećaju sigurno.

Septembar je mesec kada se one polako pripremaju za zimu – traže toplo mesto gde će da „prespavaju”. Kako je ovih dana bilo i toplijih dana njihov kalendar se poremetio pa ih ima u većem broju. Na našim prostorima smrdibube nemaju prirodnih neprijatelja.

Ptice „svaštojedi”, poput vrana i svraka, izbegavaju da ih jedu zbog mirisa. Jedino ko se „ne zgražava” nad njima su paukovi, ali oni mogu „pojesti” samo poneku jedinku koja se uhvati u mrežu. Na njihovu brojnost ne utiču ni određeni paraziti koji mogu da ih napadnu. Ono što im najviše smeta jeste velika promena temperature, recimo kada na proleće izađu, pa naiđe neki hladan talas.

I preventivne mere protiv ovih insekata su ograničene. Svode se na postavljanje mrežica na prozore i začepljivanje rupa gde mogu da se provuku.

Kod nas su se masovno pojavile pre tri, četiri godine. Njihova brojnost menjaće se iz godine u godinu, kako kažu stručnjaci, ali su sada na našim prostorima i s tim moramo da se pomirimo.

Vode poreklo iz Kine

Smrdibube su se u Evropi masovno pojavile pre desetak godina i prvi put su registrovane u Švajcarskoj, mada to ne znači da su prvo ušle baš u tu zemlju. U Americi su registrovane sredinom devedesetih godina prošlog veka, ali ni ovaj kontinent nije njihova postojbina. Pretpostavlja se da vode poreklo iz Kine, a da su se putem transporta proširile u ostale delove sveta. Kao i svi insekti one su jako plodne i vrlo lako i brzo se razmnožavaju.

Ne napadaju ljude, nisu opasne, već su neprijatne jako zuje i ružno mirišu(na osnovu te osobine dobile su i ime). Svaštojedi su i hrane se i sokom iz biljaka, pa veliku štetu mogu naneti poljoprivrednim kulturama.

Zanimljivosti

• Kako bi se izbegao neprijatan miris smrdibube ne treba ih dirati rukama, već podmetnuti komad novine ili neku krpu da se na nju popnu i izbaciti iz stana.

• Smrdibubu drugačije zovu i smrdljivi martin. Nekada se verovalo da kada ona uđe u kuću, u dom ulazi i novac, zbog čega su domaćini izbegavali da ih ubijaju.

• Postoji oko 5.000 vrsta ovih insekata, koje zbog krila koja imaju oblik štita zovu i štitaste stenice.

Komеntari3
7cd37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Yo
Ako napisem gde iz zaista ima najvise, necete objaviti
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Хоће да објаве. Зашто не би објавили? Кад објављују Вулинове умотворине, могу и Ваш (сигуран сам) корисан коментар.
koloseum
10 x manje nego lani.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja