četvrtak, 05.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:40
SVETSKI DAN JEZIKA NA KOSOVU I METOHIJI

Nije vreme za istinu

Jedan svet koji je nekadašnju biblioteku „Ivo Andrić” u Prištini koristio, živeo od nje i u njoj, nestao je, gotovo, bez traga i sećanja.
Autor: Živojin Rakočevićpetak, 27.09.2019. u 22:08
Српско гробље са албанском таблом (Фото РТВ Плус)

„Nije vreme da saznaš istinu. Ako je saznaš, ne bi bilo dobro da ostaneš na Kosovu”, rekao je Nebojši Periću jedan američki činovnik koji mu je „rasvetljavao” sudbinu otetog i ubijenog oca. Uslov za opstanak i preživljavanje bio je da ostane u neznanju i da nastavi da živi sa ključnim pitanjem ko mu je i zašto oteo i ubio oca, prištinskog profesora. Tu svoju dilemu on je izneo nedavno na skupu „Ključni prioriteti i interesi srpske zajednice na Kosovu” koji je organizovala NVO „Centar građanske energije”, a podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS).

U predizbornoj galami ovaj skup trebalo je da definiše neke potrebe koje podrazumevaju slobodu izbora i mišljenja, pravo na imovinu, povratak, pravo na važenje dokumenata, na život u gradu, na upotrebu jezika. Da li je u osnovi to moguće i da li se pojedinac i njegov narod mogu snaći u pretpolitičkom društvu koje ne želi i ne može da ga prepozna? Jedan od učesnika skupa koji je došao iz Kosovske Mitrovice izgovorio je rečenicu „Jedva sam našao Gračanicu”. Nema znakova, nema većinske svesti da ona postoji, pa nema ni prava na nju i zato je u takvom sistemu opravdan stav da nije vreme da saznamo da ona postoji. Jedan običan putokaz ne postoji.

Možda je ovaj stav sitničava primedba jezičkog čistunca ili frustriranog geto stanovnika, jer što bi neko obeležavao zajednicu izbačenu iz života i gradova. Međutim, na drugoj strani Kosova i Metohije, u Gnjilanu, uredno su na srpskom pravoslavnom groblju na albanskom jeziku obeležene parcele s grobovima pokojnika. U junu ove godine su postavljene velike bele table s natpisima: groblja protestanata, katolika, pravoslavnih i Jevreja. Postavljena su na mestu gde je sistematski uništeno, porušeno i pokradeno srpsko pravoslavno groblje, a da pri tome niko nije spomenuo da bi bilo dobro učiniti makar i simboličan korak da se veliko razorano groblje elementarno zaštiti. Otkrivena je nova, na albanskom jeziku, napisana „istina” da su ovde sahranjivani neki drugi ljudi, iako nikome nije poznato kada i gde su sahranjivani protestanti, katolici i Jevreji. Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu niko ništa i nije pitao.

Prošle nedelje su neki vandali porušili ploču na kojoj piše da su tu sahranjeni pripadnici protestantske zajednice. Protestanti iz Gnjilana su odmah reagovali i, prethodno dobivši usmeno odobrenje Odeljenja za urbanizam Opštine Gnjilane, krenuli su da čiste parcelu određenu za sahranjivanje protestanata. U ovoj zamršenoj grobljanskoj priči nema pokojnika ali ima natpisa da će ih biti i da taj deo groblja pripada budućim mrtvim protestantima, najvažnije je da to mesto ne pripada Srbima i da njih niko ništa ne pita.

Vlasništvo, materijalni dokazi, emocije i bol srodnika, kao i jedan do besmisla etnički očišćen grad trebalo bi da sakriju istinu i da završe sa postojanjem drugih i drugačijih. Autor ovog teksta, uključujući i mnogobrojne ljude na Kosovu, dobio je ovih dana poruku da prisustvuje promociji „prvog digitalnog albansko-srpskog-albanskog rečnika”. Poziv je upućen u ime Unmika i Međunarodne organizacije za migracije (IOM), a promocija je održana juče u 11 časova u biblioteci „Pjeter Bogdani” u Prištini. U pozivu, koji se nalazi u ozbiljnom sukobu sa pravopisom i  obiluje greškama, naglašeno je „da je jezička barijera identifikovana kao jedna od najvećih prepreka za integraciju i interakciju među različitim zajednicama na Kosovu”.

Na svetski Dan jezika održava se promocija ovog rečnika u biblioteci koja se nekada zvala „Ivo Andrić”, a još ranije je nosila naziv Narodna i univerzitetska biblioteka. U njoj postoji oko 800.000 bibliografskih jedinica na srpskom jeziku koje već 20 godina niko ne čita, ili ih čitaju retki pojedinci koji nisu Srbi. Jedan svet koji je tu biblioteku koristio, živeo od nje i u njoj, nestao je, gotovo, bez traga i sećanja. Kada su američki stručnjaci za bibliotekarstvo, posle sukoba 1999. godine, sačinili studije o ovoj instituciji jedan od zaključaka je bio da bi ovde trebalo formirati odeljenje kosovologije. Njime bi se ustanovio kosovski identitet i sećanje. To je bila nova „državna” ideologija koju su Albanci prihvatili kao albansku i iz sećanja izbrisali sve druge. Velika liberalna demokratija napravila je jedan od novih saveza sa plemenom i njegovim osećanjima.

 Sličan poziv da prisustvujem nekom razgovoru o evropskim integracijama dobio sam pre više od deset godina i odgovor je bio isti kao i sada: „Ne mogu da dođem u moju biblioteku, jer će me 800.000 knjiga na mome jeziku pitati: 'Zašto nas već 20 godina niko ne čita?' Izvinite, ne mogu da podnesem teret tog pitanja.”

Juče je promovisan rečnik u biblioteci u Prištini, govorili su kosovski poverenik za jezike Slaviša Mladenović, novi britanski ambasador Nikolas Abot, šef Unmika Zahir Tanin i sve je bilo posvećeno „prevazilaženju jaza u kosovskom društvu”. Promovisan je digitalni rečnik u biblioteci gde su u 21. veku, sahranjene knjige na srpskom jeziku, na mestu gde nije još stiglo vreme za istinu.


Komentari8
7a652
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Раде Ковачевић
"Кад истина није слободна," бескомпромисно каже Француз Жак Превер, "слобода није истинита." Тако је то одувек и одасвуд, али ова објекција постаје пластично јасна на оним готово судбински несрећним местима где се укрштају и сукобљавају геостратешки интереси великих сила, старих и нових империја и њихових финансијских, тахнолошких, војних, конфесионалних и медијских олигархија. Истина ће на Космет стићи када стигне слобода, када је они који су се за њу на Космету увек борили - поново изборе!
Шумадинац са планине
Пуууусти Арнаути!!!
joca
nista bez britanskog ambasadora ... zasto je on prisutan ? verovatno da se neko ne usudi da govori ono sto njima ne odgovara
Milan
Odličan i ozbiljan tekst. Bez patetike opisuje realno stanje. Ujedno tužno.
Đorđe
Moj pokojni otac je još krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina stalno govorio da nama nisu šiptari oteli Kosovo već šiptarke. Tada sam bio momčić i nije mi baš bilo jasno ali mi je danas potpuno jasno da su Srpkinje izgubile Kosovo. Danas vidim koliko su šiptari kao nacija jaki i homogeni i tačno znaju šta hoće za razliku od nas Srba.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja