subota, 16.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Rampa za Orbanovog čoveka u Briselu

Odbor za pravna pitanja Evropskog parlamenta odbacio je kandidaturu Lasla Tročanjija za položaj komesara za proširenje i susedsku politiku Evropske unije
Autor: Biljana Mitrinovićsubota, 28.09.2019. u 16:13
Трочањи (десно) припада кругу блиских сарадника Виктoра Орбана (Фото EPA-EFE/Szilard Koszticsak)

Nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen doživela je prvi „udar”, a da još nije zvanično ni došla na čelo Evropske unije nakon što je Odbor za pravna pitanja Evropskog parlamenta odbacio dva kandidata za komesare koje je ona predložila.

Potez bez presedana, kako ga ocenjuju evropski stručnjaci, uzdrmao je i Mađarsku i Rumuniju jer je na sednici iza zatvorenih vrata odlučeno da njihovi kandidati Laslo Tročanji i Rovana Plumb neće ni ići na „saslušanje” pred evropske poslanike iduće sedmice zbog sukoba interesa.

Komitet je u sredu zatražio da se kandidatkinja rumunskih socijalista Plumb i mađarski konzervativac Tročanji lično pojave u Evropskom parlamentu radi postavljanja dodatnih pitanja u vezi sa ličnim finansijama koje su prijavili u svojoj „finansijskoj karti”.

Pitanja su se odnosila na vlasništvo nad nekretninama i poslovima sa političkim strankama. Fon der Lajenova je rumunskoj kandidatkinji dodelila resor transporta, a Tročanju proširenja i susedske politike.

U slučaju Rovane Plumb, članice grupe socijalista i demokrata, i bivše ministarke zaštite životne sredine sporna su bila dva zajma vrednosti skoro milion evra koje nije prijavila u svojoj finansijskoj karti.

Ona je, naime, pozajmila 800.000 evra za finansiranje svoje kampanje za evropske izbore, što nije prijavila prilikom kandidature za komesara. Zbog toga je petnaest članova odbora glasalo da se odbaci rumunska kandidatkinja, dok je šest glasalo u njenu korist, a dva su bila uzdržana.

U slučaju bivšeg mađarskog ministra pravde Lasla Tročanjija, poslanici u pravnom odboru su mu postavljali pitanja u vezi s poslovanjem advokatske firme koju je osnovao pre nego što je postao ministar pravde u vladi Viktora Orbana 2014. godine.

Mediji su preneli da on nije dovoljno pojasnio svoje advokatske aktivnosti i šta znači suspenzija aktivnosti njegove advokatske kancelarije. U pravnom odboru jedanaest članova je glasalo protiv njegove kandidature, devet „za”, uz takođe dva uzdržana glasa.

Na kraju sastanka francuska poslanica Manon Obri, koja je i kopredsedavajuća Odbora za pravna pitanja, rekla je da u ova dva slučaja postoji očigledan sukob interesa i ovi kandidati ne mogu da obavljaju resore koji su im povereni.

Prema njenim rečima, komitet je razgovarao i o eventualnoj promeni resora, ali je ta mogućnost odbačena jer je u pitanju „čist sukob interesa”. Jedan od kandidata za komesara za proširenje je bio i Slovenac Janez Lenarčič, koji je kasnije predložen za komesar za rešavanje kriza.

U EP je predloženo da Lenarčič i Tročanji zamene funkcije. Mediji navode da je i dosadašnji komesar za pregovore o proširenju Johanes Han, pored brige o EU budžetu, želeo ponovo dobije ovaj resor.

Ostala 24 kandidata su potvrđena i oni ulaze u drugu fazu, saslušavanje pred evropskim poslanicima koje će trajati od 30. septembra do 8. oktobra. Sada se očekuje reakcija predsednice EK Ursule fon der Lajen.

Međutim, briselski portal „Politiko” je preneo reči potpredsednika odbora Sergeja Lagodinskog da je sledeći korak slanje pismenog obaveštenja predsednici EK u kome je obaveštavaju da u ovim slučajevima postoji sukob interesa koji treba rešiti.

Ukoliko se ne reši, smatra se da su ovi kandidati neprikladni. Portparol parlamenta je rekao da je odbijanje kandidata u Odboru za pravna pitanja bez presedana i da se „mora videti šta će se desiti”.

Odbacivanje kandidata je veliki udarac za države koje su ih predložile. Ocenjujući ovaj potez slučajem bez presedana, ima se na umu da su svu dokumentaciju svih kandidata, a pogotovo otkako ih je predložila predsednica komisije, imali u rukama svi poslanici.

Činjenica da su kandidati Rumunije i Mađarske „izbačeni” pred samo saslušavanje u Evropskom parlamentu podstiče mnoge na razmišljanje da je u pitanju poruka Mađarskoj i Rumuniji.

Orban je kao kandidata u Brisel poslao ministra pravde iz svoje treće i četvrte vlade (bio je ministar od 2014. do 30. juna 2019), a Tročanji je prethodno bio ambasador u Belgiji i Francuskoj i član Ustavnog suda. Bio je, dakle, osoba koja je učestvovala u kreiranju i sprovođenju pravde u Mađarskoj.

Poznato je da je protiv vlade u Budimpešti pokrenut postupak nadzora vladavine prava na osnovu člana 7 Lisabonskog ugovora. Samo što je Tročanjija nominovala Ursula fon der Lajen, kojoj je inače zamereno što je previše išla naruku evroskeptičnim vladama na istoku EU, koje su joj pružile dragocenu podršku pri izboru za čelno mesto – organizovan je ministarski sastanak država članica EU na kome je saslušavan predstavnik mađarske vlade.

Ministri su u Briselu organizovali sastanak zbog toga što su procenili da je Mađarska pooštrila restriktivnu politiku u oblastima medija, sudstva, obrazovanja, manjina i uopšte ljudskih prava i da sve to zajedno urušava demokratiju u ovoj članici EU.

Tada je jedino poljski ministar za evropske poslove Konrad Šimanski rekao da Varšava ne veruje da Orbanova politika predstavlja sistemski rizik za demokratske standarde, dok su ostali ministri najavili da EU neće pustiti Budimpeštu da se „izvuče”.


Komentari4
34393
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zeljko Adzic
Nemacka ostvaruje ono sto Hitler nije mogao.Celu EU je zajedno sa partnerima kojima pogoduje ostale clanice EU-a dovela u neokolonijalni polozaj.Izgradnjom Severnog toka2 bice energetska raskrsnica Evrope plus finansijski centar u Frankfurtu.I nije cudno da je Nemica izabrana za predsednika ..dolaze pasja vremena i tu nema prostora za druga misljenja.Upravo Nemacka moze ugasiti svetlo USA..okrenuvsi se trzistu Rusije i Kine.Kad izracunaju sto im je isplativije..Zato USA razbija preko Brexsita EU
Зорица Аврамовић
У позадини свега - провидне закулисне игре! А да ли би им, уместо Ласла Трочањија, који је привржен премијеру Орбану, неко други, из супротног табора, био по вољи? И те како. Поменути Одбор ЕП је, јасно као дан, слуга клана моћника, и сва наклапања око тзв сукоба интереса, јадна су и неуверљива и деци обданишног узраста. Верујем у оштру реакцију Мађарске.
nikola andric
Dupli moral i protekcionizam se tesko mogu ''prodati'' mogucim novim clanovima EZ od kojih se zahteva uspunjavanje (pravnih) uslova koje calnovi EZ ocevidno ne ispunjavaju. U tom kontekstu su primeri Poljske i Madarske najjasniji. Obe zemlje ne zadovoljavaju najosnovnije uslove vezane za ''pravnu drzavu'' po kojima je podela vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku obavezna. Mesanje izvrsne vlasti u sudsku nije dozvoljeno dok Poljsaka i Madjarska to pravilo krse. EZ nema sredstva odmazde.
Dušan
Bilo gde bilo kom "političaru" kada "neko" želi može naći puno nepravilnosti. Što je neka državama više "banana" "nepravilnih" ima u celom društvu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja