ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 29.09.2019. u 14:45 Marina Vulićević
INTERVJU: ROSA MONTERO, književnica

Pisanjem gradimo našu realnost

Moja junakinja se na kraju vraća svom ženskom identitetu, a to je potraga koju mi svi prolazimo tražeći svoje mesto u svetu
(Фото: Ivan Gimenez)

Sve ono zbog čega nas neke knjige drže budnima, nasmešenima ili zamišljenima, sadrže dela jedne od najpoznatijih i najnagrađivanijih španskih književnica i novinarki Rose Montero, koja je bila gošća beogradskog izdavača „Štrika” i Festivala novog stvaralaštva „Njena zemlja”, kao i Instituta Servantes u Beogradu. „Štrik” je objavio istorijski, pikarski, roman Rose Montero „Priča o providnom kralju”, (u prevodu Danijele Pejčić), koji srednji vek prikazuje na nov način, kao i roman „Uputstva za spasavanje sveta”, (u prevodu Ane Kuzmanović Jovanović), koji se bavi problemima savremenog sveta.

Kritika smešta vaše delo u postfrankovsku epohu. Da li je u doba diktature bilo subverzivno pisati o ženi koja živi kao ratnik, kao muškarac, što je tema „Priče o providnom kralju”?

Rođena sam u doba frankizma, bila sam tinejdžerka u podeljenoj Španiji, jednoj, zvaničnoj, koja će uskoro nestati, i u onoj prikrivenoj, a zapravo pravoj Španiji. Sve je moglo da se radi tajno. Pripadala sam kontrakulturi, pušila sam marihuanu, na crno sam nabavljala kontraceptivne pilule. Počela sam da objavljujem posle Frankove vladavine, moj prvi roman pojavio se 1979. godine, a Franko je preminuo 1975. Nas su nazivali piscima novog narativa. Verovatno je bilo moguće pisati o ovakvim temama i u Frankovo vreme, zato što su žene tako i živele tokom istorije. Čak i u Servantesovom „Don Kihotu” dve junakinje se preoblače u muškarce kako bi preživele. U drugom planu, moj roman govori o potpuno proživljenom životu. O odrastanju i pronalaženju pravog životnog uporišta. Moja junakinja se na kraju vraća svom ženskom identitetu, a to je potraga koju mi svi prolazimo tražeći svoje mesto u svetu, pokušavajući da prepoznamo ko smo.

Nekoliko vaših junakinja piše kako bi prebrodile gubitke i pronašle svoju suštinu, pa i ova u „Providnom kralju”. Zašto vam je važno da im date tu sposobnost?

Ova knjiga govori i o tome da ono što smatramo renesansom i nije prava renesansa. Moja teorija je da se prava renesansa dogodila u tom 12. veku, u koji je smeštena radnja, ali da je bila potisnuta. Tada je pisanje bilo dostupno ljudima, kao oruđe znanja, naročito onima manje moćnima, kao što su bile žene. Grčki filozof Epiktet rekao je da nije važno ono što se čoveku dešava, već ono što on sebi kaže da se dogodilo. Tako da su najvažnije reči kojima pripovedamo o našem životu, time gradimo našu realnost. Imati vlast nad takvim rečima znači vladati svojim životom i svojom slobodom. Zato moja junakinja kaže na samom početku: „Ja sam žena i ja pišem”.

U ironično naslovljenom romanu „Uputstva za spasavanje sveta” junaci su nesrećni ljudi. Iako znamo da nema nikakvih uputstava, na koji način nam iskustva tih junaka pomažu da shvatimo svet?

Volim naslove. Sviđa mi se kada su istiniti. Ovaj o mojoj knjizi govori sa humoristične tačke gledišta. Svet se ne može spasiti, očigledno. Ako se u nekom društvu pojavi onaj ko tvrdi da to može da učini, od njega treba bežati glavom bez obzira, jer je reč o lažovu ili diktatoru. Moja knjiga govori o tome da u svetu u kojem više nema velikih ideja, gde ima mnogo zlobe i straha, postoji jedna mala stvar koja se može učiniti, a to je biti dobar. Činiti najbolje u svom životnom okruženju. Neki političari smatraju da cilj opravdava sredstvo. To je teorija koja je stvorila najgore košmare u stvarnosti. Nema tog cilja koji bi opravdao loše ponašanje, ono ostaje ono što jeste. Svet se suočava sa velikim problemima, ljudi su okrutni, koruptivni i lažljivi. Ali, sa druge strane, život je čudo i ljudska bića sposobna su i za uzvišene stvari. Borba je nužna svakoga dana za sve što smo postigli kao društva, jer u svakom trenutku to može biti izgubljeno.

U jednom od vaših tekstova u „Gardijanu” pisali ste o velikim društvenim promenama koje je Španija sprovela u poslednjih 40 godina.

Dva veka živeli smo izvan istorije. Nismo imali pravu buržoasku, niti industrijsku revoluciju. To je promenjeno za samo 40 godina. Mnogo sam razmišljala o Jugoslaviji i vremenu koje je nastalo posle Frankove smrti. Tada smo imali sličnu društveno-političku situaciju kao što je imala Jugoslavija u doba krize i raspada. Imali smo sukobljene nacije i političke partije, a nije bilo demokratskog iskustva. Postojao je veliki rizik da Španija završi u novom građanskom ratu, situacija je bila slična kasnijoj jugoslovenskoj krizi, ali se to nije dogodilo i smatram to velikim uspehom. Ipak, sada imamo probleme sa korupcijom u političkim krugovima, političarima koji se zalažu samo za sopstvene interese. Španski građani, glasači, vrlo su ljuti na svoje političare zato što ne mogu da se ujedine oko demokratskih principa. Uprkos tome, sa istorijske tačke gledišta, Španija je doživela neverovatan progres, pravni sistem u njoj funkcioniše. Od šovinističkog sistema Frankovog režima, sada smo jedna od multikulturnih zemalja, koja je najviše postigla i u pogledu dekonstrukcije seksizma u društvu. U Madridu su održane najveće feminističke demonstracije na svetu kojima je prisustvovalo više od 400.000 ljudi. Četrdeset odsto među njima bili su muškarci. Na to možemo da budemo ponosni. Biti feminista, znači biti antirasista, antiseksista.

Da li je neobično što je vaš otac bio toreador?

To jeste neobično. Relativno mali broj ljudi u srodstvu je sa toreadorima u Španiji. Paradoksalno je to što je moj otac bio toreador, ali je mnogo voleo životinje. Tako je i mene vaspitao. Nisam volela borbe sa bikovima, i on je to poštovao. Preminuo je pre 20 godina. Sigurna sam da će borbe sa bikovima iščeznuti za nekoliko decenija.

Komеntari0
2e331
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja