nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

Strah od kukovog leta

Autor: Vladimir Vukasovićnedelja, 29.09.2019. u 22:00

Dok smo raščlanjivali govor Grete Tunberg u UN i svađali se oko toga sledi li nam apokalipsa zbog toga što uništavamo prirodu ili zato što podržavamo manipulaciju šesnaestogodišnjom autističnom devojčicom, suptilniji znak nadolazeće kataklizme provukao se manje opažen. Izuzev porezničkog i pogrebničkog, posao slanja ljudi na odmor trebalo bi da je najsigurniji na svetu, i to samo delom iz tog razloga što većina iščekuje letovanje više nego Božić ili rođendan deteta. U srećnim zemljama, onima što su za sobom ostavili najdivljačkije oblike kapitalizma i nisu još uznapredovale do toga da se ka njima vraćaju, što je sve češća pojava među raznim regresijama najrazvijenijih država u „varvarizam”, ima čak i poslodavaca koji radnike podstiču na odmor, ne iz dobrote srca koliko iz brige da će im u protivnom opasti produktivnost i namnožiti se dani provedeni na bolovanju.

Ako se iole pametno vodi, turistička agencija će bankrotirati na kukovo leto, to jest nikad, ali najstarijoj takvoj kompaniji na svetu, britanskom „Tomasu Kuku”, reputacija i iskustvo sticani 178 godina nisu bili dovoljni da izbegne propast. Objašnjenja koja se za to nude spektar su najraširenijih strahova današnjice.

Prvo ti ukradu odmor, onda i posao: Šefovi toliko pohlepni da su dizali sebi plate i grabili se za bonuse dok se dug kompanije dizao u stratosferu, otimajući i poslednji novčić pomireni sa suludom idejom da je poslovanje na ivici noža normalno u kazino-kapitalizmu, uljuljkani pretpostavkom da se tako i nadalje može opstajati. Uzaludna nada da će „Tomasa Kuka” spasiti Kinezi, koje, kao i sve novobogataše, „stari novac”, ovde oličen u Britancima, inače u celokupnom Zapadu, prezire i plaši ih se, uz gorku satisfakciju u tome što se ispostavlja da ni oni koji pare tek što su stekli nisu ni svemoćni ni tankoćutniji prema onima što klize u propast. Internet tehnologije, koje ruše uvrežene strategije poslovanja. Klimatske promene, koje izazivaju toplotne talase poput letošnjeg i druge nepogode zbog kojih ste na nekom egzotičnom primorju ipak nešto više u opasnosti nego ako odmor provedete kod kuće, mada ni tu niste sasvim bezbedni. Nesigurnost zbog bregzita, kao simptom političkog cunamija za koji se, dok ključa između iracionalnog besa naroda i međusobne zakrvljenosti i nesposobnosti njihovih vođa, još ne zna šta će sve, ne samo u Britaniji, pred sobom počistiti kao nikad nije ni postojalo. Svemu tome se pripisuje slom „Tomasa Kuka”.


Isušeni rezervoar vode na Tajlandu – posledica klimatskih promena (Foto EPA/Barbara Walton)

Jedina vest koja ukazuje na to da na nekom nivou kapitalizam još funkcioniše, uprkos svojim ekscesima, tehnološkoj revoluciji i političkoj i ekološkoj nestabilnosti, takođe je vezi s turizmom. Saudijska Arabija se otvara za posetioce koji nisu samo verski hodočasnici i poslovni ljudi. Zbog toga će ta rigidno konzervativna zemlja dozvoliti i strankinjama da se na njenoj teritoriji ne oblače po najstrožim verskim propisima, kao što je i Saudijkama počela davati izvesne slobode u kretanju i zapošljavanju. Ni toliko malo milosti ne bi saudijska dinastija uslišila da joj nisu potrebni sveži izvori prihoda kako bi zadržala moć pošto se samo od nafte, zbog novih izvora energije, i ekoloških i onih što su od nje i škodljiviji, više ne može živeti. Kapitalizam možda ne generiše profit kao nekada, ali poneka ljudska prava i dalje priziva.

Ekologija krvi i tla: Kao i uzroci navođeni za krah „Tomasa Kuka”, rasprava o Greti Tunberg, odnosno o klimatskim promenama, u svom se dubljem sloju razotkriva kao „zbir svih naših strahova”. Laž je da samo levičari i liberali strepe od globalnog zagrevanja. Nije teško naći krajnje desničare takođe ubeđene u to da je zagađenje prešlo kritičan nivo, da se klima menja, pa čak i da su za to krivi ljudi. No, i oni među njima koji veruju da je to prirodni ciklus nad kojim čovečanstvo nema uticaja spasenje traže u istoj stvari. U ultradesnoj varijanti ekologije, lek je u zatvaranju granica i odbijanju migranata da bi se zaštitili domaći resursi, ali i u onome što bi neki pravoverni levi anarhista ili običan hipster potpisao: povratku autohtonim zajednicama, zemlji i organskom uzgoju. Za radikalnu desnicu, to se nadovezuje na ideologiju „krvi i tla” i očuvanje „čistote” tela pojedinca, kao i rase shvaćene kao kolektivni organizam. 

Bez obzira na ideologiju, ekološki strah se širi. Izuzetak su još jedino obični ljudi koji su skretanje pogleda pred opasnošću ponosno pomešali sa staloženošću i korporacije koje se nisu prilagodile načinu operisanja kakav bi životnu sredinu manje zagađivao. Jer, kao što se u sporenjima oko Grete Tunberg zaboravlja da su istinska tema klimatske promene, u diskusijama o klimatskim promenama se previđa to da se one svode na pitanje hoćemo li nastaviti da zagađujemo planetu kao dosad. I da na klimatske promene ne možemo delovati, niže zagađenje nije loše ni za koga osim za te korporacije. A one još imaju toliko novca da medijskom agitacijom lako zamute stvarni predmet rasprave i ono čega se valja plašiti.

Ukrajinski trezor Bele kuće: Dubina nekih strahova, američkih ako ne i univerzalnih, može se iščitati i iz toga što su se demokrate u SAD najzad ujedinile oko pokretanja postupka za opoziv Donalda Trampa. Iz halabuke suprotstavljenih tumačenja njegovog razgovora s Volodimirom Zelenskim, stranac može zaključiti ili da je bivši potpredsednik i možda budući predsednik Amerike koristio svoj položaj da sinu namesti unosne poslove van domovine ili da je aktuelni šef Bele kuće zloupotrebio poziciju i resurse svoje države da bi iz inostranstva, pod ucenom, dobio municiju za paljbu po rivalu na izborima. Nije to potpuno isto, jer Džozef Bajden je pokazao da mu nije stalo do dobrobiti tuđih nacija dok Tramp nije mario ni za demokratiju kod kuće. Ali, oni koji nisu Amerikanci svakako znaju da su bagatela u očima vođa SAD.

A znamo i šta demokrate pretpostavljaju o Amerikancima. Jer, opoziv nisu mislili da je probitačno pokrenuti zbog Trampovog rasizma ili gaženja prava i potreba siromašnih sunarodnika. Tek kada su dobile nešto poput dokaza da je on posegao za pomoći stranaca u unutrašnjim stvarima, zaključile su da će većina običnih građana podržati opoziv. Sve može, dakle, dok se ne šuruje sa strancima. Demokrate računaju na američki šovinizam koliko se na njega oslanjaju republikanci. I možda su u pravu.


Komentari2
7aa62
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

djordje
Odlican clanak zaista.
феликс1956
@аутор текста. Одличан чланак! Поготово поређење судбине "Томаса Кука" и "куковог лета"...ха, ха...сјајно! Тај израз, "куково лето", као синоним за НИКАД дуго нисам чуо. У мом детињству, 60-их година прошлог века, то су говорили старији људи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja