utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:06

Međusobne optužbe nisu rešenje za vršnjačko nasilje

Autor: Nataša Jovanović Ajzenhamersubota, 05.10.2019. u 18:00

Naravno, da bi se bilo koji problem rešio mora se postaviti pitanje njegovog uzroka, ali kontraproduktivno je kada dođe do „unakrsne vatre” optuživanja jer se time gotovo ništa ne postižePočetak školske godine obeležio je, nažalost, još jedan slučaj brutalnog vršnjačkog nasilja. Nije mi namera da ulazim u analizu konkretnog slučaja koji se dogodio u Barajevu (time se bave nadležne službe), ali želim da ukažem na fenomen koji se ponavlja svaki put kada u javnost izađe novi primer nasilja među mladima. Naime, kada se govori o tome na delo svaki put stupa isti scenario u kome se različite strane međusobno okrivljuju, a debata koja se „vrti” oko pitanja „Ko je kriv?” po pravilu se još više rasplamsa u onlajn komentarima ispod medijskih izveštaja, kao i na društvenim mrežama.

Svaki put pratimo svojevrsnu „unakrsnu vatru“ optužbi u kojoj se mnogo više govori o tome ko je kriv umesto o tome kako da se nađu rešenja i metodi prevencije. U slučaju koji se desio pre nekoliko dana polemika je dodatno zaoštrena zbog otvorenog pisma nastavnika.

Ovako otprilike izgleda ta „unakrsna vatra”: Roditelji upiru prstom u školu i nastavnike, pitajući: Za šta nam služi obrazovni sistem ako ne može da zaštiti decu od brutalnog maltretiranja? Zar nije prva i osnovna uloga škole da osigura bezbednost i uslove za normalan psiho-fizički razvoj dece? Nastavnici, školski psiholozi i pedagozi zatim „vraćaju loptu”: Kako mi možemo za samo nekoliko sati nastave nedeljno da ispravimo ono što su roditelji zapuštali godinama? Šta da se radi sa učenicima čiji roditelji nikada ne dolaze na roditeljske sastanke, na telefonske pozive se ne odazivaju i ni na koji način ne sarađuju sa školom? Da li je fer svaljivati celokupnu krivicu na školu i na profesore koji imaju veliki broj đaka i, kao što je poznato, ne tako sjajna primanja? S druge strane, mnoge porodice se suočavaju sa drastičnim egzistencijalnim problemima (siromaštvo, bolest itd.) i ne mogu same da se izbore sa izazovima vaspitanja dece.

Da li je u redu u takvim prilikama kriviti roditelje zbog ponašanje dece? I dok na relaciji školski sistem–porodica prašti međusobno optuživanje ko je kriv (ili preciznije – ko je više kriv), po nepisanom pravilu dođe se do zaključka da živimo u društvu u kome dominira kultura nasilja i gde se svađe i tuče svakodnevno plasiraju kroz različite sadržaje poput rijaliti programa. Na kraju se, dakle, svi slože da je krivo društvo koje dozvoljava da se, kroz različite kanale i na razne načine, nasilje normalizuje i postane deo svakodnevice.

Istina o tome ko je kriv nalazi se verovatno na sredini „unakrsne vatre” optužbi. Svakako da u našem društvu (ali i u većini drugih), pre svega iz komercijalnih razloga, postoji medijska kultura nasilja. Internet i društvene mreže samo su još jedan kanal kroz koji će mučenja, maltretiranja, tuče i slični sadržaji dospeti do skoro svih, pa i najmlađih članova društva. To jeste opšti kontekst u okviru kojeg treba analizirati fenomen nasilja među mladima i to jeste veoma važan, ali ne i jedini faktor.

Naravno da roditelji snose najveću odgovornost za ponašanje svoje dece, međutim, porodica iz raznih razloga može da zapadne u krizu i škola bi morala da dopuni i pomogne u pravilnom razvoju deteta. To ne bi smele da budu suprotstavljene i sukobljene, već komplementarne strane koje rade na istom zadatku a to je dobrobit dece. S druge strane, domet obrazovnog sistema je limitiran i nastavnici ne mogu da snose svu odgovornost za ponašanje učenika posebno ako roditelji ne sarađuju. To dalje otvara još nekoliko pitanja, Recimo, kakva je uloga centara za socijalni rad u prevenciji vršnjačkog nasilja? Ili : Da li je akcija „Škola bez nasilja”, sprovedena u nekim obrazovnim ustanovama, dala očekivane rezultate, i ako jeste, zbog čega nije šire primenjena?

Ako izuzmemo senzacionalističko izveštavanje od koga nema nikakve koristi (a ima štete), mislim da je dobro da se u javnosti govori o vršnjačkom nasilju i da se tako razvija svest o obimu i rasprostranjenosti tog problema. To je i način da se pruži podrška žrtvama čiji broj više nije mali. Naravno, da bi se bilo koji problem rešio mora se postaviti pitanje njegovog uzroka, ali kontraproduktivno je kada dođe do „unakrsne vatre” optuživanja jer se time gotovo ništa ne postiže. Uzroka ima mnogo a to znači da i odgovornih ima mnogo. Nije suština u pitanju ko je najviše kriv, već na koji način svi zajedno mogu da pronađu rešenje da se vršnjačkom nasilju stane na put.

Asistentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
75990
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Nekada , ne tako davno,grupa naših profesora zatekla se u jednoj Finskoj školi. Nešto im čudno , odmor a atmosfera skoro mirna . Finski profesori samo tu i tamo prošetaju, i sve deluje za naše prilike , skoro iznenađujuće. Pitaju naši , kako je to moguće ? Finci im kažu-Kamere sve snimaju , kao i mi , svaki poremećaj discipline se boduje , a bodovi u novac , a kaznu plaćaju roditelji. Pa ako imate toliko para , vi remetite disciplinu. To je taj najefikasniji sistem svođenja nediscipline skoro
Bora
Društvo pogrešno gleda na nasilje i nenasilje. Društvo misli da je nenasilje normalno stanje, a nije tako, ljudskoj prirodi je urođeno nasilje. Nenasilje je incident, anomalija, greška istorije na koju se društvo naviklo i prihvatilo ga. A ljudski nagoni su kod mladih još jači nego kod starijih, što znači da će neki ventil svakako biti potreban...
milic
Nastavnica fizickog u jednoj OS zaustavi sukob dva ucenika poznata po nasilju.Pozove roditelje izazivaca,2 doktora kazu da znaju da im sin pravi probleme od prvog razreda,i da priznaju greske sina osmaka,ali zbog prezauzetosti oboje u poslu,ne stizu da ga vaspitaju i nauce dobrom ponasanju.Prihvataju mogucu kaznu i obecavaju veci trud oko"prevaspitanja". Ovo je ocigledan nedostatak vremena,za posvecivanje porodici i deci,kao sto smo nekada imali uz osmocasovno radno vreme.(fali jos karaktera)
Milan M. Mišković
Širi i misaono dublji kontekst u kojem bi trebalo tragati za uzrocima vršnjačkog nasilja jeste stanje sveopšte dozvoljenost u društvu koje počiva na neoliberalnim načelima i temeljnoj negaciji utopije i nade koje su suštinske za mladu generaciju. Mlada generacija je senzibilnija od svih drugih delova populacije i teško se miri sa društvenim stanjem zatvorene budućnosti. Stoga, treba joj vratiti nadu, otvoriti horizonte budućnosti.
Ристић Милан
Тема за озбиљнију дискусију "ко је крив" ,породица или школа односно друштво. Данас деца крећу у школу са шест година а када додате и обавезно предшколско са пет година када им почињу обавезе и друштвени калуп. Када се сабере време проведено у школи и обавезе које учење носи колико родитељи буду са својом децом када их нахране можда прошетају или одведу на неку приредбу,рођендан, омогуће игру или бављење неким спортом ,здрав сан уз своје обавезе да би све то омогућили својој деци.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja