utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:35

Ratni veteran Helsinki kao fenomen

Prvu sezonu serije „La kasa de papel” snimali smo bez pretenzija da će to neko gledati van Španije, za mene je to bila najobičnija uloga. I onda – doživela je popularnost u Južnoj Americi, na Bliskom istoku, u Evropi… Gledao sam dokumentarnu seriju „Zlatni momci”, i u drugoj epizodi se pojavljuje Đorđe Balašević s majicom s natpisom „La kasa de papel”. Ostao sam bez daha! Stiven King piše o ovoj seriji, javio mi se Paolo Koeljo na „Tviteru”, kaže glumac Darko Perić
Autor: Jovana Cvetkovićutorak, 01.10.2019. u 22:27
Дарко Перић (Фото Tamara Arranz)

Napustio je Srbiju 1995. i tada je krenuo u Temišvar na studije veterine. Želja za usavršavanjem glume odvela ga je u Berlin, a potom u Barselonu. Darko Perić je danas iskusni glumac, sa čijim se talentom svet upoznao kada je zaigrao jednu od glavnih uloga u „Netfliksovoj” najpoznatija serija van engleskog govornog područja ‒ „La kasa de papel”. On tumači lik Helsinkija, ratnog veterana iz Srbije koji se, zajedno sa svojim kumom Oslom, pridružuje timu pljačkaša koji upadaju u Kraljevsku kovnicu Španije s dugo razrađivanim planom misterioznog Profesora. Serija je snimana za špansku publiku, ali je jako brzo doživela veliku popularnost, prvo u Južnoj Americi, na Bliskom istoku i u Turskoj, a onda u Francuskoj, Italiji...

Crveni kombinezon i maska s likom umetnika Salvadora Dalija postali su zaštitni znak otpora, jer u seriji priča počinje zauzimanjem kovnice novca radi pljačke, ali se to pretvara u nešto sasvim drugo. Prve dve sezone su osvajale svet polako, dok je doček treće bio viralan.

– To je sada fenomen – kaže Darko Perić za „Politiku”. Upravo zahvaljujući našem nasmejanom sagovorniku i njegovom liku u seriji, koji razbija stereotipe zapada, svet danas malo drugačije gleda na Srbe.

Vaš lik je prvo bio zamišljen kao Čečen. Kako je došlo do vašeg angažovanja za lik Helsinkija kakav je u seriji ?

Odradio sam kasting na preporuku nekih mojih prijatelja reditelja, a ujedno sam snimio i jednu epizodnu ulogu s istom producentskom kućom dve-tri godine pre serije. Bez kastinga, bez audicije ne bi bilo ničega. A to kako je od Čečena postao Srbin, to jest kako su obojica (i Helsinki i Oslo prim. aut.) postali Srbi... To je bio moj zahtev zato što sam suviše mlad da bih bio u ratu u Čečeniji.

U seriji izgovarate rečenice na srpskom jeziku. Koliko ste intervenisali na tekstu?

Uglavnom je to moja inicijativa. Scenaristi traže da se držimo scenarija. Lik koji tumačim je specifičan, nije tipičan kriminalac iz istočne Evrope. Trudim se, gde god mogu, da ubacim nešto pošto sam se kao klinja uvek oduševljavao kad vidim neki strani film, pa vidim neke ljude s naših prostora da ubace tako nešto sa čime se mi identifikujemo. Tako je ta čuvena pesma „Svilen konac” isto bila moja ideja i ima tu još nekoliko. Nažalost, ne možeš sve da ubaciš.

Videli smo i da Helsinki ne govori dobro španski. Koliko je bilo teško da odglumite da ne znate jezik koji ste već savladali?

Mi glumci uvek volimo nove izazove. Meni je to, pogotovo u prvoj sezoni, bilo zaista teško. Helsinki je lik koji je sušta suprotnost meni – ratni veteran koji je možda bio i u zatvoru u Španiji, odakle ga je Profesor vrbovao. U novoj sezoni moj lik govori bolje španski, jer je proveo dve godine u Argentini.

Helsinki i Oslo su u stvari Mirko i Ratko.

To je isto bio moj doprinos, da se zovu Ratko i Mirko Dragić. Rat i mir. Ima i Čeha koji se zovu Mirko, ne znam ima li Rusa koji se zovu Ratko. Moja generacija je imala Mirka i Slavka. To je bilo i za mog zeta, on se zove Mirko.

Helsinki nije samo opasan momak već i „dobri meda”, kako ga naziva Najrobi. Ko je najzaslužniji za to?

Ova serija je postala fenomen zato što ništa nije normalno u vezi nje. Prvu sezonu snimali smo bez pretenzija da će to neko gledati van Španije. I za mene je to bila najobičnija uloga. Tako su i oni ležerno shvatili pisanje scenarija dok smo mi snimali. I onda su, gledajući kako se ko ponaša, razvijali likove. Upoznali smo se sa scenaristima, s kreatorom serije i to je prvo bila kao šala: medvedić, tetovaža i odjednom se neko dosetio da bi on mogao da bude gej. Smejao sam se zato što mi je uobičajeno da glumim takve likove ‒ veteran iz bivše Jugoslavije, ruski mafijaš, bajker opasni ‒ i onda bum. Zahvalan sam zbog toga zato što je to takvu promenu donelo u mom životu i karijeri i promenu na to kako ljudi gledaju na Srbe. Svakodnevno dobijam poruke preko „Instagrama”. Jutros sam dobio poruku od nekog Albanca: „Serbijan Albanijan brader, rispekt.” Hrvati mi šalju: „Baš nam je drago kad je neko naš uspeo.” Javljaju mi se bukvalno od Vardara pa do Triglava, dijaspora, ljudi iz mesta za koja nemam pojma da se serija uopšte gleda. Poslednjih nekoliko dana dobijam poruke iz Skandinavije. Tamo je to najgledanija serija. Sama činjenica da nije tipičan kriminalac, kako uglavnom predstavljaju Srbe na filmovima, donela je toliko pozitivnih promena u mom životu.

Pre nekoliko godina ste učestvovali na kastingu za srpski projekat, ali izabran je drugi glumac. Ima li novih ponuda iz Srbije?

Pre nekoliko meseci su mi pisali za neku seriju, ali ja nemam vremena, jer imam toliko projekata po Evropi i svetu. Bio bih arogantan kada bih rekao da nemam interesovanja da radim u Srbiji, ali nisam dobio, za sada, interesantnu ponudu.

Kako vam se čini filmska i TV scena Srbije?

Ja sam generacija koja se nekih glumaca seća kada su bili klinci: Nikola Đuričko, Sergej Trifunović… Oduševio me je filmom „Teret” Ognjena Glavonjića, koga lično poznajem. Prijatno iznenađenje mi je i film Lazara Bodrože i njega lično znam, „Ederlezi rajzing”. Razočarao sam se u kvalitet filmova s Balkana. I dalje volim i tvrdim da je jugoslovenska kinematografija bila jedna od boljih u Evropi, tako da je teško porediti ono što se sada radi s onim što imam kao uzor. Znam da ima mnogo talentovanih ljudi, ali uvek nešto koči. Naravno, ima i dobrih filmova koje nisam odgledao, pa mlađu generaciju ne poznajem.

Šta je to što volite iz jugoslovenske kinematografije?

Jugoslovenski crni talas je nešto najbolje što se desilo ikad na Balkanu. Svi ti filmovi Živojina Pavlovića, Makavejeva, glumci: Aligrudić, Dragan Nikolić, Ljuba Tadić… Kad bih krenuo da nabrajam... U Crnoj Gori sam video nekoliko klasika i jedan od njih je „Dečko koji obećava” – koji je snimljen 1981. i možeš da ga porediš s onim što je radio Pedro Almodovar u Madridu osamdesetih. Ako nije i bolji. Jedino što je pariralo tome je možda „Kako je propao rokenrol”, s Đurom iz grupe „Bombaj štampa” i „Disciplinom kičme”. „Davitelj protiv davitelja” je skroz lud film, kakve su Amerikanci pravili tih godina. U Evropi nisi ni mogao da vidiš takav film osamdesetih… Upoznao sam Patrišu Arket. Njen muž je jedan od boljih savremenih slikara realizma i on je lud za Makavejevim. Jer, Makavejev je genije.

Kako ste reagovali kad vam je rečeno da će se snimati nove epizode, s obzirom na to da je priča bila zaokružena?

Mi smo svi mislili da je gotovo. Kad je „Netfliks” otkupio seriju i kada se videlo da je to globalni fenomen, onda su odlučili da nastave. I kao što je u trećoj sezoni Berlin opet tu, jer to je sve fikcija, svega može da bude. Kao „Kil Bil”. Prošle godine, sredinom leta, javili su nam da je moguće da ćemo da snimamo krajem godine. I mi smo svi rekli: „Pa dobro, hajde.” Iskreno, sumnjali smo u to šta će i kako će, ali to je već uigrana ekipa. Kako kaže jedan moj prijatelj: „To više nije serija. To je fenomen.” Pred utakmicu s Argentinom gledao sam dokumentarni serijal „Zlatni momci”, i u drugoj epizodi se pojavljuje Đorđe Balašević s majicom „La kasa de papel”. Ostao sam bez daha! Stiven King piše o tome. Nije to šala. Javio mi se Paolo Koeljo na „Tviteru”. To su ozbiljni pisci.

Kakvi su vam planovi?

Ne znam. Ni mesec dana nije prošlo kako smo završili snimanje treće i četvrte sezone, samo se još ne zna datum kada će biti premijera četvrte. Hoću malo da se odmorim, ali već imam neke nove projekte u vidu..


Komentari1
389ef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

djerdapko
Kladovljanin!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja