sreda, 27.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 02.10.2019. u 10:45 S. S.

Rezervat biosfere „Mura–Drava–Dunav” na korak do priznanja

(Фото Јарослав Пап)

Evropski Amazaon, kako se često naziva izuzetan rečni predeo Mure, Drave i Dunava koji u dužini od 700 kilometara povezuje više od 930.000 hektara jedinstvenog područja od Austrije do Srbije, nakon potvrde Uneska trebalo bi da postane prvi rezervat biosfere na svetu koji se prostire u pet država.

Odluka Uneska o zajedničkoj nominaciji Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, koja je ovoj organizaciji poslata poslednjeg dana septembra, očekuje se u junu 2020. godine, saopštila je Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF).

Rad na uspostavljanju rezervata biosfere „Mura–Drava–Dunav” u pet država zvanično je počeo 2011. godine, kada su ministri zaštite životne sredine svih pet zemalja potpisali deklaraciju o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. Hrvatska i Mađarska su 2012. zaštitile svoj rečni predeo, a slede ih Srbija (2017), Slovenija (2018) i Austrija (2019). Zajednička nominacija povezala je pet celina u jedinstveno zaštićeno područje.

Evropski Amazon je stanište najveće populacije orla štekavca u Evropi sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta, poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica.

(Foto Vikipedija) Gornje Podunavlje

Poplavna područja štite naselja od poplava i osiguravaju snabdevanje pijaćom vodom za gotovo 900.000 stanovnika, dok krajolici povećavaju potencijal za razvoj održivog turizma.

Integralni deo prekograničnog rezervata biosfere postaće i naš Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje”, koje se prostire na teritoriji pet opština - Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka. Ovoj zajedničkoj „zelenoj viziji” značajno su doprineli, po rečima  Duške Dimović iz je Svetska organizacija za zaštitu prirode Adria-Srbija, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom.
„Proglašenje rezervata biosfere važan je odmak od štetnih projekata poput izgradnje novih hidroelektrana ili eksploatacije sedimenata. Održivi suživot ljudi i prirode je smer u kojem moramo ići ako želimo ublažiti neizbežne posledice klimatskih promena, koje već sada itekako osećamo”, rekla je Ivana Korn Varga iz je Svetska organizacija za zaštitu prirode Adrije.

Komеntari0
c0d50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja