četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Demokratija ili partokratija

Autor: Dr Branislav Simonovićponedeljak, 07.10.2019. u 18:00
(Новица Коцић)

Istinske demokratije nikad nije bilo, niti će je biti.
Žan/Žak Ruso

U tačnost ove Rusoove tvrdnje, bar kad je reč o Srbiji, možemo da se uverimo ako znamo koje su osnovne pretpostavke za demokratiju (uvodno predavanje iz Uvoda u pravo). To su demokratska politička kultura, postojanje kontrole procesa vladanja, kao i postojanje sudskog i upravnog aparata koji primenjuju samo i jedino zakone i propise donete na demokratski način. Dakle, nijedna od tri navedene pretpostavke ne postoji u Srbiji, pa zbog toga i ne možemo da govorimo o demokratiji u Srbiji. To nismo mogli ne samo u ovom trenutku, već i pre toga, a posle tzv. demokratskih promena, niti ćemo to moći i posle.

Ali, ako je za utehu, demokratije kao oblika organizacije vlasti nema nigde u svetu. Ako se pođe od izvornog značenja demokratije („vladavine naroda”), onda bi trebalo da vlast svoj legitimitet dobija neposredno od naroda, a da tako izabrani predstavnici donose odluke u skladu sa interesom naroda. Takvog oblika vladavine nema nigde na kugli zemaljskoj. Sve priče o demokratiji su zamlaćivanje naroda (birača) i bacanje prašine u oči ne bi li se dobili izbori i prigrabila vlast (plen).

Već prva, još u antičko doba, iskustva s takozvanom demokratijom bila su poražavajuća, pa i nije čudno što su se još i najveći antički mislioci opredeljivali protiv demokratije. Herodot, kome se pripisuje da je tvorac termina demokratija, pisao je o tome da, iako je vladavina naroda nešto najlepše na svetu jer podrazumeva jednakost za sve, uvek postoji mogućnost da na površinu izbije ono najpodlije i najgore iz naroda. Bar za sada ne treba posebno obrazlagati ovakvu tvrdnju kad je o Srbiji reč. Naknadno razočaranje „kuma” demokratije u svoj izum podseća na razočaranje Nobela, tvorca dinamita namenjenog miniranju stena, pošto je shvatio kako su ga „mangupi” iskoristili za ubijanje ljudi.

Platon, takođe, spada u žešće kritičare demokratije. To je, najkraće rečeno, loš oblik vladavine kao što su i timokratija (vladavina ratnika koji su se obogatili tokom vojevanja i postali moćni), oligarhija (vladavina manjeg dela bogatih, vojno moćnih ili politički uticajnih) ili tiranida (još iz doba Pizistrata koji je lukavstvom i prevarama uspeo da se dočepa vlasti čak u tri navrata, pa otuda i tri tiranide). Zbog toga je Platon smatrao da je najbolji oblik vladavine onaj gde vlada nekolicina izabranih (mislio je on da to treba da budu najučeniji ljudi, filozofi). Njegove zamerke demokratiji svode se na preteranu slobodu svetine koja postaje razuzdana i ne poštuje zakone.

I Aristotel je demokratiju smatrao lošim oblikom vladavine. Po njegovom mišljenju, vladavina svetine ili demokratija takođe je „izopačeni”  oblik upravljanja državom, kao i tiranija i oligarhija. Taj oblik vladavine  vrlo često može da se izopači i iskvari, zato što u demokratiji (a po njemu to je vladavina siromašnih) vlast misli samo na svoj interes jednako kao i u tiraniji i oligarhiji.

Da ne navodimo ovde i francusku buržoasku revoluciju i njen neslavni kraj. Citiraću još našeg poznatog pravnog mislioca Živojina Perića, inače francuskog đaka: „Ja sam, gospodo, protiv demokratije, protiv vlade i njene većine još i zato što demokratija počiva na principu jednakosti, principu koji ne odgovara prirodi i koji je jedna pogrešna racionalistička tvorevina 18. veka”.

Svaka priča se o demokratiji priča se dok se ne dođe do vlasti. A kad se dođe na vlast od demokratije ne ostane ni d, već se sve pretvori u partokratiju. Vlast se kao plen deli samo probranim partijskim i ličnim prijateljima i sponzorima. Da podsetim na onu priču i kod nas o „stranci kao preduzeću”. Od preduzeća zaposleni dobijaju, a od stranke njeni članovi uzimaju sve što hoće.

Budući da političke stranke vole da ističu da su demokratske, nije naodmet navesti šta je Slobodan Jovanović, naš najveći pravni mislilac, pisao: „Savremenim strankama glavna je briga da pobede na izbornim i parlamentarnim borbama”. A kako je demokratija dobar lepak za lakoverne glasače, najveći broj stranaka je u svoje ime ubacio i ono „demokratska”, ma šta to značilo.

„Stranka postaje društvo za eksploataciju vlasti i, kao sve grupe, koje su rukovođene egoističkim pobudama, širi oko sebe korupciju.” Znam da će mnogi da pomisle da je ovo napisao neki naš savremenik, ali je to pisano još daleke 1936. godine. „Stranačka vladavina izmetnula se u oligarhiju političara od zanata, kojima je glavni cilj da od države izvuku što više koristi za sebe i za svoje pristalice.” Možda neko iz ovoga pomisli da su naši stranački lideri čitali Slobodana Jovanovića i odande učili šta i kako da rade. Sudeći po njihovom političkom obrazovanju, teško je da bi se tako nešto moglo zaključiti. Biće da je Slobodan Jovanović dobro poznavao mentalitet našeg „dinarca”. On se zalagao za disciplinovanje dinarskog tipa. Vrline dinarca u kriznim periodima naše istorije – borbenost i neustrašivost – postaju mana u izmenjenim okolnostima.

Naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari12
3a6a5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Антиаутоцензор Паја Ознар
Слава Жан-Жак Русоу! Нит је демократије икад било, нит је бити икад хоће. Идеолошка измишљотина као и све друге идеологије. Што казује да и филозофа има кварних! И једно подсећање из старе Атине: "Демократија није за (робове) свакога"
Milan M. Mišković
@Nikola Andrić. Demokratrija je gola procedura u svakom društvu u kojem su socijalne razlike velike.
nikola andric
Miskovic zamislja ''demokraciju'' kao ''zemlju dembeliju'' kojoj pare padaju s neba i s kojim placa bezplatno obrazovanje, zdravsto , penzije i socijalno osiguranje. Ocevidno nikad nije cuo za poreze i poreske obaveznike od kojih poslednjih svako izbegava koliko je moguce poreske obaveze. U drugom clanku se tvrdi da je demokracija ''prazna rec'' sto znaci da se nase znanje sostoji od reci odnosno recnika. Moderna logika i naucna metodologija je , izgleda, potpuno zaobisla Srbiju.
Pera
Sta je alternativa demokratije... Posle svega sto smo prosli od samoupravnog socijalizma... pa do demokratske vlasti i sire... Svi samo kritikuju a niko ne predlaze nesto - idejno novo. Kako se to kaze (déjà vu — vec vise-'puno' puta vidjeno)
Боривоје Банковић
Тачно, демократија у смислу власти народа никада није постојала нити ће икада постојати, а историјски гледано, данас је има мање него икада. Каква је то демократија када је девет десетина становништва лишено основих економских права, а систем у први план гура маргиналне теме? Рецимо, свако је дужан да плаћа банци ако хоће да прима плату и принуђен да узме платну картицу коју му је одредила локална плутократија, али зато има право да поносно парадира улицама у оној паради.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja