sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:20

Četiri godine od kada je Putin matirao Zapad i preokrenuo tok rata u Siriji

sreda, 02.10.2019. u 13:01
Владимир Путн у руској бази Хмејмим у Сирији (Фото ЕПА/Спутњик)

Sreda, 30. septembar 2015. godine, bila je lep i sunčan dan. Na nebu iznad Sirije, tada već četiri godine u iscrpljujućem građanskom ratu, nije bilo ni oblačka, ali su se uskoro pojavili vojni avioni i helikopteri. Bili su to Rusi.

Tog dana je počela intervencija u Siriji,koja je iz korena promenila ne samo ratnu „sreću” u toj zemlji, nego je od jednog lokalnog sukoba, koji je postao usko regionalni, napravila neku vrstu globalnog konflikta koji je je promenio političke prioritete. Vladimir Putin je rizikovao, kao i mnogo puta ranije, ali je ipak igrao na sigurno, navodi se u analizi „Jutarnjeg lista”.

Poklopilo se nekoliko stvari koje su podstakle Rusiju na akciju. Zapad, u početku, nije dobro procenio značaj onoga šta se počelo dešavati u Siriji. Osim toga, te 2015. godine Zapad je već bio umoran od rata u Iraku i Libiji, a zakopao se u Avganistanu. Nije mu trebalo još jedno blato u kome će se zaglibiti.

Rusija u tom trenutku više nije bila miljenica Zapada. Rusi su godinu i po ranije (u martu 2014. godine) oteli Ukrajini Krim i sponzorisali separatističku prorusku pobunu na istoku Ukrajine. Putin više nije bio rado viđen gost po svetskim salonima. Izbačen je iz G8. Rusija je u izolaciji, nametnute su joj i sankcije.

Kremlj je u vrlo delikatnoj situaciji. I trebalo mu je nešto što će skrajnuti ukrajinsku temu, kao i da se ponovo nametne kao relevantni međunarodni sagovornik. Putin primećuje određeni strateški vakuum u Siriji i dok se Zapad dvoumi, on je u njega svesno uleteo, igrajući na jednu kartu. Sve je tada stavio na nju.

U Siriji je tada situacija bila ovakva – gotovo 70 odsto teritorije je pod kontrolom Islamske države, Kurdi kontrolišu više od 10 odsto kao i ujedinjena antirežimska opozicija. Najmanju teritoriju kontroliše sirijski predsednik Bašar al Asad. Samo se čekao njegov pad. Svi su ga precrtali. Jedno vreme uopšte nije bio relevantan sagovornik, tražio se njegov naslednik. Bio je živi duh, dok mu Putin nije dao infuziju.

Rusi stižu u svoje baze na Sredozemnom moru, u Tartus, kao i na aerodrom Hmejmim kod Latakije. I pir je počeo. Uz Ruse su odmah stali Iranci, kojima je to bila odskočna daska da se ustoliče kao regionalna sila i prošire svoju uticaj od Iraka do Sredozemlja. Njihovi borci iz libanskog Hezbolaha i „dobrovoljci” pristigli iz Irana i Iraka odrađuju na terenu posao, kao i Rusi iz vazduha.

Sirija je potvrdila i utvrdila Putina kao globalnog igrača sa kojim treba pregovarati. On je tamo poslao vojsku da spasi jednog od retkih preostalih ruskih saveznika. Putin time šalje nekoliko poruka – prvo, ja sam glavni igrač na sirijskom pravcu, ali i ono, možda za njega važnije – poručuje svojim sadašnjim i budućim saveznicima – neću vas nikada ostaviti na cedilu. Uz mene ste sigurni.


(Foto EPA/Maksim Šipenkov)

I uspeo je – posle četiri godine Islamska država (suočena i sa Kurdima i pod vazdušnim napadima zapadnih saveznika) je poražena. Asad kontroliše oko 65 odsto teritorije, Kurdi probližno 25 odsto s tim da se na dobrom delu tog prostora nalazi turska vojska, a ostalo kontroliše prilično razjedinjena antirežimska opozicija. Turska, koja se u međuvremenu takođe angažovala, navodno se dogovorila sa Rusima da kontroliše pojas uz sirijsku granicu pa bi Kurdi, koji su podneli veliki teret borbe sa Islamskom državom, i ovog puta mogli ostati kratkih rukava.

Asad je siguran u sedlu. Potpuno je pod kontrolom Moskve, a šta će biti 2021. godine kada će biti predsednički izbori, tek će se videti. Tokom minule četiri godine kroz Siriju je prošlo 68.500 ruskih vojnika i oficira, zvanično ih je poginulo 108, izgubljeno je osam aviona i šest helikoptera.

Sirija je poligon za ispitivanje ruskog naoružanja. Od bespilotnih letelica „orion”, preko krilatih raketa, kao što je „kalibar”, koje su ispaljivali čak sa Kaspijskog mora ili sa brodova i podmornica u Sredozemlju, višefunkcionalnog borbenog robota „uran 9” do raznih tipova bombardera.

Ruske vazduhoplovne snage izvele su više od 40.000 letova, od kojih polovinu noću. Najveći broj letova obavljen je 20. novembra 2015. godine – 134 u jednom danu.
Rusija se tako ušančila na Bliskom istoku i teško da će se odatle pomeriti. Utvrdila je svoju poziciju velesile. Iran je takođe isplivao kao snaga. Izrael ima svoje interese.

Zanimljivo je da se Rusi, na primer, uopšte ne uzbuđuju kada izraelski avioni bombarduju položaje Hezbolaha u Siriji ili neka Asadova postrojenja (prethodno uredno jave Rusima da se pomere da ne bi bilo žrtava među njima).

Putin nije pravio probleme ni kada je tokom akcije izraelske avijacije oboren veliki ruski patrolno-izviđački avion, kada je poginula celokupna posada. Bože moj rat je, dešava se.

Turska takođe ima svoje interese u vezi Kurda. Ali, Zapad u Siriji ima mali uticaj i pitanje je da li može da ga ikako povrati. Bivši francuski ambasador u Damsku kaže da EU uopšte nije prisutna u regionu Bliskog istoka. Amerikanci žele otići, a Put zajedno sa Erdoganom, Iranom i Izraelom drži budućnost sukoba u svojim rukama.

Ali, nije Sirija značila samo etabliranje Rusije u velikoj politici. Ona je izazvala i jednu od najveći migrantskih kriza u novijoj istoriji. To je jedna od vrlo važnih posledica rata, koji se u Evropi ne doživljava samo kao socijalni i humanitarni roblem.

Migrantski prodor sa Bliskog istoka izazvao je rast populističkih pokreta i političara i doveo do porasta netrpeljivosti i rasizma. Na toj krizi mnogi krajnje desni populisti grade svoje politike, poput mađarskog premjera Viktora Orbana (podigao čak tri reda žičane ograde na svojm granicama), ili Matea Salvinija u Italiji i Jaroslava Kaćinskog u Poljskoj.

Migrantsku krizu u svojim rukama drži Redžep Tajip Erdogan, koji može u Evropu pustiti još nekoliko miliona migranata koji su smešteni u turskim izbegličkim kampovima, a posredno Putin i Asad svojom politikom prema opoziciji u Siriji, navodi se u analizi „Jutarnjeg lista”.


Komentari37
e0a38
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vranjanac-CH
Kakav zapad kakav istok? Sve su to neoliberali. Sada nije borba zapad protiv istoka već nacionalisti protiv globalista odnosno neoliberala.
Средоје
По "Јут. листу" није проблем што су Амери инволвирани у све ратне сукобе у свету, а смета им што је Русија штитећи међународно право стала у одбрану легално изабране власти у Сирији од међународног тероризма и прозападних побуњеника! Наравно, и Русија мора да штити своје интересе на националном и глобалном плану. Од "Ј. листа" нисам ни очекивао другачији коментар. Више ме чуде толики негативни коментари овог текста који се односе на позицију Русије у сукобу у Сирији - као да не памтимо 1999.!
феликс1956
@Nikola Nesic. Ви сте изгледа неки књижевни критичар. Текст је препун чињеница, и ни по ком основу не припада свету бајки. А то, што те чињенице погађају ваше англо-саксонско, политичко самољубље, е то је "други падеж множине". @ Владимир. А одакле вама идеја да је аутор текста "усташоидни новинар"? Па у тексту се нигде не спомињу усташе и сл. термини. Тема чланка је руско учешће у сиријском конфликту. Ви сте, изгледа, хтели да коментаришете неки други чланак. Па сте "побркали лончиће".
артиљерац
@ Serbian saber Па ко обори израелски F-35?Баба Живана ?
Леон Давидович
Запад је покушао уз помоћ терориста да сруши државу Сирију и легитимну власт. Воујни врх није издао државу и војска је пружала отпор терористима. У тренутцима велике моћи терориста Русија је пружила реалну помоћ Сирији и то је као што је речено преокренуло ток рата.Западни империјалисти и њихове извршне снаге на терену у Сирији терористи показали су немоћ. Наравно сукоб још није сасвим завршен, а стање у целом региону јесте веома напето али и драстично промењен однос снага у односу на пре.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja