petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Amfiteatri Univerziteta u Beogradu sve prazniji

Na UB ostalo nepopunjeno više od dve hiljade mesta, čak šest stotina na budžetu, jer je zbog manjeg nataliteta i veće fakultetske ponude nedovoljno akademaca za sve ponuđene indekse
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićsreda, 02.10.2019. u 20:00
Неколико година уназад приметно је мање бруцоша (Фото А. Васиљевић)

Zbog Evropskih univerzitetskih igara zakazanih za 2020. godinu u Beogradu nova akademska godina na najvećem univerzitetu u Srbiji počela je juče, ranije nego pre, i okončaće se takođe ranije – 20. juna. To, kako naglašava Petar Bulat, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu (UB), ne znači da će studenti imati manje rokova i vremena za učenje, već će samo julski rok naredne godine biti pomeren za jun, kao što je oktobarski nedavno održan u septembru.

Naš sagovornik naglašava da su starije generacije studenata zbog upisa ocena obično sa predavanjima startovale i do 7. oktobra, dok je ovoga puta na većini beogradskih fakulteta sve počelo i pre 1. oktobra. Vrata 31 fakulteta u glavnom gradu otvorena su za oko 13.500 studenata, dok su 2.383 akademske stolice ukupno ostale upražnjene. Od toga nije popunjeno 609 budžetskih i ostalo  je 1774 samofinansirajućih mesta. I sam Bulat ističe da je to već primetan manjak indeksa na Univerzitetu u Beogradu, ali da je tako nekoliko godina unazad. Inače, prema odluci Vlade Srbije ovog oktobra su za najuspešnije na rang-listama za osnovne i integrisane akademske studije i osnovne strukovne studije na visokim školama u zemlji obezbeđena 29.423 budžetska mesta, ali ni ona nisu svugde popunjena.

Prorektor Bulat, koji je profesor na Medicinskom fakultetu, seća se i ranijih vremena kada je Srbija imala zanemarljiv broj nepopunjenih akademskih klupa. Sve to povlači i pitanje da li se današnji srednjoškolci teže odlučuju na nastavak školovanja?

Prof. dr Bulat smatra da nije to u pitanju, već da za sve više upražnjenih fakultetskih mesta postoje dva razloga. Jedan je sve slabiji natalitet, a drugi veća fakultetska ponuda. Do sredine devedesetih godina prošlog veka u Srbiji nisu postojali privatni fakulteti već samo državni.

– Samim tim bilo je i manje akademskih mesta za brucoše. A i kada su se pojavili prvi privatni fakulteti imali su samo nekoliko smerova, dok je danas ponuda mnogo bogatija. U unutrašnjosti zemlje, takođe, otvara se sve više državnih fakulteta i akademskih smerova, pa onda i to smanjuje broj svršenih srednjoškolaca koji dolaze u Beograd na studije – objašnjava Bulat.

On primećuje da je interesovanje studenata sve više usmereno na egzaktne nauke, pa su poprilično popunjene kvote na beogradskom Medicinskom, Stomatološkom, Farmaceutskom, Veterinarskom, Elektrotehničkom, Mašinskom fakultetu, kao i na Fakultetu organizacionih nauka. To što je ostalo upražnjenih stolica na Rudarsko-geološkom i Poljoprivrednom fakultetu je uobičajena pojava, ali profesor Bulat ističe da je iznenađujuće što su na Građevinskom fakultetu kvote poprilično nepopunjene. Takođe, pažnju poslednjih godina privlači i podatak da sve manje studenata upisuje Filološki fakultet i da je interesovanje smanjeno na katedrama za srpski jezik i književnost. Bulat kaže da je, inače, sve više upražnjenih mesta na fakultetima koji školuju nastavnike, što samo govori o položaju te profesije i mogućnosti zaposlenja u njoj.

– Nova akademska godina je počela i poručujem studentima da odmah počnu da uče, jer će julski ispitni rok da se završi do 20. juna. To se posebno odnosi na brucoše, jer su prve godine na fakultetima često i najteže, zbog promene načina učenja i sredine u kojoj borave – istakao je prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.


Komentari48
2ee49
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Istinomer
Mnogo je ovo ozbiljnija tema nego što se misli.Ovo je kičma države i ne treba je tek tako paušalizovati.Mnogo je bitna tema i molim da se prikažu-puste svi komentari.Moj definitivni stav je iako sam završio državni fakultet da su isti posebno u prirodnim naukama toliko prevaziđeni da ukoliko se nešto uskoro korenito ne promeni uskoro niko više neće upisivati građevinu,matematiku,fiziku.Glavni uzrok odnos profesora na pojedinim predmetima na kojima se deca škaniraju zbog bahatosti strašnih profa.
Branislav
Свакако је ово питање изузетно важно за друштво и треба му прићи што озбиљније. Неби на одмет било и питање како задржати и тај број будућих дипломаца, јер масовно одлазе, а трошак школовања није баш занемарљив. Испада да школујемо кадрове за иностранство-запад.
Preporučujem 8
Филолог
Данашње генерације имају много више начина да сазнају шта им нуде факултети и да ли са тим знањем могу бити конкурентни на тржишту. Бајке више не пролазе, Богу хвала!
Ukinuti privatne fakultete
Najbolje bi bilo dati prvenstvo i punu podršku starim državnim fakultetima sa tradicijom i kvalitetom nastave a broj privatnih fakulteta rigorozno smanjiti i napraviti reviziju šta se tu radi i ko na njima uopšte predaje.
Ne terajte decu u izgnanstvo zbog strašnih profa
Slažem se,prvo treba poći od državnih fakulteta sa svojm produktivnostima,odnosno sa svojim već prepoznatljivim jednocifrenim prolaznostima.To godinama traje,deca nam beže glavom bez obzira,a takozvane baba roge profe i dalje primaju platu kao da je sve normalno.Zamisli da si vlasnik privatne firme u kojoj imaš saradnike sa produktivnošću na radu od 30%.Svakog prvog eto ih po platu,rezultata nigde,ali filozofije i raznih objašnjenja zašto je to tako puna kapa.Ekipi ne ide,izmene slede ili 2.liga
Preporučujem 6
Татјана Јовановић
Коначно су схватила наша, иначе, паметна деца да од српског високог образовања нема много вајде. Друго, хвала Богу да их све мање уписује којекакве филологије, од којих ће само повећавати чекалачки стаж у НСЗ или мотати каблове за бедне новце. Мене лично радује ова вест, јер се њоме коначно разбија вишедеценијски мит да ишта вредиш само ако имаш факултетску диплому, што је светлосним годинама далеко од истине. Коначно, манте се мантре да државни фак. вреди више од приватног; можда било некад.
Dusan T
Evo jednog predloga uzroka, koji nema veze sa ponudjenim odgovorima. Na studije idu gotovo sva deca akademskih gradjana. Posto Srbija, u poslednjih 30 godina, gubi citave generacije sa tehnickih fakulteta i prirodnih nauka, ostali su samo genetski talenti za pravo i ekonomiju. Sada je, eto, stigla na red i ta velika generacijska rupa, koja nema cime da se popuni.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja