sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:55

Istražujemo „umetnost pamćenja”

U predstavi „Gradovi kojih više nema” koristim razgovore koje sam vodila s ljudima koji su preživeli bombardovanje Drezdena 13. i 15. februara 1945, kao i priče srpskih izvođača i njihovih porodica o NATO bombardovanju i ratu na Balkanu, kaže Konstanca Makras
Autor: Borka Golubović-Trebješaninčetvrtak, 03.10.2019. u 22:00
Сцена из представе „Градови којих више нема” (Фото: Јелена Јанковић)

Kada me je Jelena Kajgo pozvala da radim predstavu u Bitef teatru, osetila sam da je to nešto što sam oduvek želela: da radim u Beogradu s lokalnim izvođačima, dizajnerima i kompozitorima, reči su Konstance Makras, jedne od vodećih koreografkinja sveta koja je ovih dana gost Beograda. Samo što je otvorila upravo završeno, 53. izdanje Bitefa, u pauzi između dve iscrpljujuće probe s ansamblom „Bitef dens kompanije”, beogradskoj publici premijerno je preksinoć s velikim uspehom predstavila i svoju novu predstavu „Gradovi kojih više nema”. Asistenti su joj bili Emil Bordas i Miki Šoj, kompozitorka Aleksandra Đokić, kostimografkinja Selena Orb. Konstanca Makras studirala je ples u Buenos Ajresu, Amsterdamu i u studiju „Mers Kaningem” u Njujorku. Od 1995. živi u Berlinu, da bi 2003, zajedno s dramaturškinjom Karmen Menert, osnovala kompaniju „Dorki Park” (Dorki Park), interdisciplinarni ansambl koji stvara u oblasti plesa, teksta, žive muzike i filma i koji od tada nastupa širom sveta. Predstava „Big in Bombaj” Konstance Makras bila je uvrštena u selekciju glavnog programa 40. Bitefa.

 Konstanca Makras 
(Foto: Bitef dokumentacija)

Predstava „Gradovi kojih više nema” spremana je tri nedelje u junu i tri nedelje u septembru, a preksinoćnjim premijernim izvođenjem na sceni Bitef teatra najavila je obeležavanje prve decenije „Bitef dens kompanije”, osnovane 2009. godine. Jelena Kajgo, direktorka ove plesne kompanije tim povodom obećala je u skorije vreme publikaciju o prvih deset godina, to jest o 32 produkcije, 23 nagrade, kao i oko 200 gostovanja u regionu, Evropi i šire, sve do Japana. U ansamblu predstave „Gradovi kojih više nema” su glumica Marija Bergam, koja ima i baletsko obrazovanje, i igrači Ana Ignjatović Zagorac, Branko Mitrović, Tamara Pjević, Miona Petrović, Jakša Filipovac, Nataša Gvozdenović, Nikola Živković i Una Vujošević.

– Predstava „Gradovi kojih više nema” predstavlja svojevrsnu adaptaciju mog ranijeg komada „Prošlost”, koji sam radila sa svojom kompanijom, a čija je tema arhitektura sećanja i istorije – priča za „Politiku” Konstanca Makras, čiji temperament i energiju će dugo pamtiti svi njeni beogradski saradnici s kojima je imala naporne probe po osam sati dnevno, i dodaje:

– Istražujemo „umetnost pamćenja”, mnemoničku veštinu antičke Grčke koja se primenjivala u retorici i govorništvu, a koja podrazumeva pohranjivanje pamćenja unutar arhitektonskih građevina koje su nekada stvarne, a nekada izmišljene. Na primer, dok prolazim nekim hodnikom, upamtim deo nekog govora i posle je dovoljno da pomislim na taj hodnik da bih se govora setila. Povezala sam tu tehniku s traumom, naročito s traumom doživljenom tokom bombardovanja, tokom razaranja gradova i sećanja ljudi na ratna stradanja. U predstavi koristim tekstove razgovora koje sam vodila s ljudima koji su preživeli bombardovanje Drezdena 13. i 15. februara 1945, kao i priče srpskih izvođača i njihovih porodica o NATO bombardovanju i ratu na Balkanu.

Cilj mi nije bio, priča Konstanca Makras, da napravim poređenje između ta dva događaja već da pokušam da istražim šta se dešava s ljudima i njihovim pamćenjem u trenucima kada su suočeni s razaranjem gradova u kojima žive i načinom na koji se, putem sećanja na određene gradske prostore, prenose priče.

Ova umetnica osobenog scenskog izraza 2008. dobija nagradu Gete Instituta za komad „Pakao na Zemlji”, a njen projekat „Megalopolis” dve godine kasnije osvaja nagradu „Faust” za koreografiju. Iste godine, Makras je bila jedan od predavača na Vilijam L. Abramovič studijskom programu Masačusetskog tehnološkog instituta. Na pitanje koliko je delikatno trajati na putu umetnosti, Konstanca Makras odgovara:

– Teško je. Put svakog umetnika je težak, ali treba imati u vidu činjenicu da su igrači plaćeni manje od bilo kog drugog pozorišnog zanimanja, a koreografi moraju da se bore da bi im plate bile iste kao i pozorišnim rediteljima. To su činjenice koje komplikuju put svakome ko je rešen da na njemu istraje. Biram da razmišljam u plesnim okvirima, čak i kad mi se rad bazira na dosta teksta. Volim da imam narativ koji se oslanja na koreografske šeme, kao što to činim u „Gradovima kojih više nema”.

S posebnim simpatijama otkrila nam je i kakva su joj iskustva s ekipom „Bitef dens kompanije”:

– Igrači „Bitef dens kompanije” su tehnički izuzetno jaki i imamo sličan smisao za humor. To olakšava posao jer je, prema mom mišljenju, nemoguće raditi ako ti faktori nisu ispunjeni. Osim toga, oni su topli i talentovani ljudi puni dobrih ideja. Veliko je zadovoljstvo sarađivati s njima.


Komentari3
278b4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

kakva odvratna floskula
Kultura pamćenja, šta to znači? Brbljanje i fraze, trla baba lan.
Decak
Beograd ima srecu. BITEF TEATAR je velika privilegija. Cestitam svima koji vec tri decenije odrzavaju svetli plamen BITEFa.
Davorka
Predstava je površna, a igrači iskorišćeni zarad pogrešnih tumačenja ili još gore, ideala autorke. Obeležavanje Desotogodišnjice ove kompanije trebala je biti promišljenije, idejno pročišćenije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja