petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:37

Bugarska traži način da blokira Severnu Makedoniju

Sofija i Skoplje su potpisali sporazum o prijateljstvu priznajući da imaju „zajedničku istoriju”, ali su ostale razlike o ključnim istorijskim ličnostima koje se u obe zemlje smatraju nacionalnim herojima, značajnim osobama za identitete Bugarske i Severne Makedonije
petak, 04.10.2019. u 12:37
Зоран Заев и Бојко Борисов (Фото ЕПА/Васил Донев)

Bugarska podržava otvaranje pregovora Severne Makedonije o članstvu u Evropskoj uniji, ali traži mehanizam koji bi sprečio njen ulazak u Uniju, ako sporna pitanja o balkanskoj istoriji ne budu rešena kako Sofija želi, piše Radio slobodna Evropa (RSE) .

Dokumenti iz Brisela sugerišu da će Evropski savet na samitu 17. i 18. oktobra poslati poziv Severnoj Makedoniji za početak pregovora, što je omogućeno pošto je Skoplje prošle godine rešilo svoj višedecenijski spor o imenu s Grčkom. Sofija i Skoplje su rešili svoj spor o jeziku 1999. i potpisali sporazum o prijateljstvu 2017. godine priznajući da imaju „zajedničku istoriju”.

Ostale su, međutim, razlike o ključnim istorijskim ličnostima koje se u obe zemlje smatraju nacionalnim herojima i time značajnim osobama za nacionalne identitete i Bugarske i Severne Makedonije. Ključni dugotrajni spor tiče se nacionalnog identiteta Goce Delčeva, balkanskog revolucionara s kraja 19. i početka 20. veka kojeg obe strana smatraju velikim patriotom.

Bugarski predsednik Rumen Radev stavio je do znanja 30. septembra da će Sofija podržati nedavni poziv odlazećeg predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska za početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Radev i premijer Bojko Borisov, uz podršku članova bugarskog parlamenta, rekli su, međutim, da je njihova podrška - uslovna.

Oni žele da se u pregovarački okvir unesu garancije da će biti rešene trajne razlike Sofije i Skoplja u vezi s istorijom, koje neki vide kao potencijalnu pretnju za bugarski nacionalni identitet.

Radev je rekao da je Sofija posvećena „definisanju jasnih krajnjih ciljeva koje treba ostvariti pre završetka pregovaračkog procesa” sa „jasnim uslovima i kriterijumima koji će štititi bugarski nacionalni interes”. Borisov je rekao da te garancije treba da uključe instrumente koje bi Bugarska mogla iskoristiti da odbrani svoje „nacionalne interese”.

Drugim rečima, Sofija neće blokirati put Skoplja do pregovaračkog stola sve dok ima metode kojim bi osigurala da će sporenja o istoriji sa Severnom Makedonijom biti rešena onako kako Bugarska želi.

Prema sporazumu o prijateljstvu od 2. avgusta 2017, Bugarska i Severna Makedonija su osnovale zajedničku komisiju istoričara koji pokušavaju da što je više moguće usaglase udžbenike u svojim školama kako bi se sprečile buduće tenzije.

Dosad nisu uspeli da nađu zajednički stav o detaljima revolucionarnih pokreta iz otomanskog doba, kao što je Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija (VMRO) koju obe zemlje smatraju delom sopstvene istorije.

Ta revolucionarna organizacija je osnovana 1893. godine, na teritoriji koja je sada severni grčki region Makedonija, ali je takođe delovala na teritorijama sadašnje Bugarske i Severne Makedonije.

Delčev, jedan od najistaknutijih lidera VMRO, živeo je i radio u raznim delovima Otomanskog carstva i u tadašnjoj autonomnoj Kneževini Bugarskoj, koja se protezala teritorijom sadašnje severne Grčke, Bugarske i Severne Makedonije. Posle smrti Delčeva, njegovi ostaci su sahranjeni, ekshumirani i ponovo sahranjeni u te tri zemlje.

Delčev, koji je bio levičarski paramilitarni vođa u VMRO, ubijen je 4. maja 1903. godine, samo tri meseca pre Ilindanskog ustanka protiv otomanske vladavine u sadašnjoj Severnoj Makedoniji i severnoj Grčkoj.

Tu pobunu su brzo ugasile brojčano nadmoćne snage otomanskih Turaka. Ustanak je, međutim, doveo do toga da se evropske sile ubede da izvrše pritisak na otomanskog sultana oko odnosa prema evropskim hrišćanima pod otomanskom vladavinom. Delčev se sada slavi u Severnoj Makedoniji kao patriota i ključni osnivač pokreta za makedonsku nezavisnost.

Bugarski istoričari naglašavanju njegovo bugarsko obrazovanje i uticaje, uključujući to što je bio inspirisan prethodnim 19-vekovnim bugarskim revolucionarima Vasilom Levskim i Hristom Botevim.

Delčev je ubijen i sahranjen na teritoriji sadašnjeg severa Grčke u mestu Banica, koje je 1913. uništila grčka vojska tokom Drugog balkanskog rata. Tokom Prvog svetskog rata, kada je Bugarska privremeno kontrolisala tu oblast, Delčev je ekshumiran. Njegovi ostaci su poslati u bugarski grad Plovdiv i posle sahranjeni u Sofiji.

Ali, posle Drugog svetskog rata, pod pritiskom Moskve, Delčev je ponovo ekshumiran. Njegovi ostaci su prebačeni u Skoplje 7. oktobra 1946. godine. Od tada, kosti Delčeva se nalaze u mermernom sarkofagu u dvorištu skopske Crkve svetog Spasa.

Bugarski premijer Borisov i njegov kolega iz Severne Makedonije Zoran Zaev 2. avgusta su zajedno položili cveće ne grob Delčeva da obeleže godišnjicu Ilindanskog ustanka, kao i sporazum o prijateljstvu iz 2017.

Sofija i Skoplje, međtim, i dalje ne mogu da se usaglase oko datuma kada bi dve zemlje zajedno obeležavale sećanja na Delčeva. Severna Makedonija je predložila komemoracije 7. oktobra, odnosno dan kada su njegove kosti poslate iz Sofije u Skoplje.

Bugarska odbacuje taj datum, navodeći da bi obeležavanje trebalo da bude 4. februara ili 4. maja, na dan njegovog rođenja ili smrti, prenosi Beta.


Komentari39
35dff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pecko Beli
Novokomponovane nacije. Po ovome sto pisete u vasem komentaru, zaista ste novokomponovani. Srpska crkva je do pocetka 11 veka bila pod jurisdikcijom Ohridske Patrijarsije, nakon toga se usamostalila.
Bob Rock
Kada se, za nekoliko godina, bude potpuno razvio DNA projekat i kada budemo znali vekovima unazad odakle potičemo, biće svima lakše i svi lažni istorijski podaci će pasti u vodu. Nadam se da će do tada Srbija biti dovoljno jaka da prihvati sve odbegle sinove kao što je to uvek radila.
DNA projekat?
DNA projekat u koje svrhe? DNA nema nikakve veze sa nacionalnom pripadnošću ljudi. Nacija je socijalna konstrukcija i stvar uverenja pojedinca. Geni i biologija sa time veze nemaju. Svi ljudi u našem region a i šire imaju u proseku iste gene, i genetske razlike postoje samo između pojedinaca. Jedan Srbin može biti genetski mnogo bliži jednom Portugalcu nego drugom Srbinu. I na kraju, sve i da neko "dokaže" kako su svi Hrvati u stvari Srbi, da li vi zaista mislite da bi oni svi odmah u Srbe?
Preporučujem 9
Trifun
Sve sto se desava u exYU je posledica vladavine Broza/komunista,koji su u delo sproveli Odluke 4.kongresa KPJ/Drezden,1928.:"Cilj je srušiti imperijalističku tvorevinu Jugoslaviju ..Srbi su hegemoni koji ugrozavaju druge narode.. Kongres je potvrdio pravo ugnjetenih naroda na samoopredeljenje i doneo odluku o stvaranju nezavisnih država:Hrv,C.Gore,Maked. i Slov.,dok bi mađarski i albanski narod imali pravo da se otcepe.."Stvoren je embrion buducih instant naroda i nezavisnih drzava na stetu Srba
Nikogas Severna
Cudna je rabota koliko su dezurni politikini komentatori agresivni kada god Makedonija I Makedonci imaju problem.Proslost se ne moze promeniti,ali se Istorija moze I uspostavlja se silom-macem ili monopolom na pero. Makedonija je postojala kao drzava, prva u Evropi,jos u anticko doba.Po imenu drzave geografska oblast je zadrzala ime Makedonija odrzala to ime hiljadama godina iako su drzavu tj.Kraljevinu Makedoniju okupirali Rimljani.Narod koji je hiljadama godina ziveo na teritoriji Makedonije i
Hrisa
Balkanska posla.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja