petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:08
MITROPLIT PORFIRIJE ZA „POLITIKU”

Kako i gde SPC obeležava 800 godina samostalnosti

Svečana akademija u Centru „Sava” umnogome će se razlikovati od dosadašnjih, u njoj učestvuje ogroman broj ljudi, između ostalog i hor osnovnih škola sa simboličnih 800 članova, kaže u razgovoru za „Politiku” mitropolit Porfirije
Autor: Jelena Čalijasubota, 05.10.2019. u 15:50
Митрополит Порфирије (Фото Раде Крстинић)

Sabornom arhijerejskom liturgijom sutra u manastiru Žiča, sedištu prvih srpskih arhiepiskopa, počeće centralna proslava obeležavanja osamsto godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Srpski arhijereji će sutradan, u ponedeljak, 7. oktobra, posetiti drevno sedište srpskih patrijarha – Pećku patrijaršiju, kao i svetinje Kosova i Metohije. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, predsednik Organizacionog odbora proslave, u razgovoru za „Politiku” kaže da će na Kosovu i Metohiji jubilej biti proslavljen molitveno i liturgijski, kako ističe, onako kako dolikuje drevnom sedištu arhiepiskopa i patrijarha srpskih.

– To je najbolji način da, mada smo u Metohiji, kao i na Kosovu, okruženi nevoljama i iskušenjima, istinski zablagodarimo Gospodu na tome što se naše pokoljenje udostojilo da proslavi veliki osmovekovni jubilej samostalnosti Srpske pravoslavne crkve – kaže mitropolit Porfirije.

Centralna proslava nastaviće se 8. oktobra, u beogradskom Centru „Sava”, svečanom akademijom sa početkom u 20 časova, koja će biti direktno prenošena putem televizije, ali i interneta, preko zvaničnog sajta SPC.

– Mogu slobodno da kažem da će se ova akademija umnogome razlikovati od svih dosadašnjih koje su bile priređivane nekim jubilarnim i svečarskim povodom. Ogroman broj ljudi, uz njihov veliki trud i istinsku ljubav prema Crkvi, već duže vreme je uključen u realizaciju tog događaja. Učestvuju naše najznačajnije institucije kulture: Hor RTS-a i Hor Narodnog pozorišta u Beogradu, kojima diriguje Bojan Suđić, Ansambl „Kolo”, koji će premijerno izvesti koreografiju osmišljenu baš za ovu akademiju, glumci Nebojša Ljubišić, Nebojša Kundačina, Ivan Vučković, Dejan Stojaković, Milena Jakšić, združeni hor manastira Kovilj, Bogoslovskog fakulteta i Škole crkvenog pojanja u Novom Sadu, kojima diriguje jeromonah Jerotej, Orkestar Garde Vojske Srbije, kojim diriguje major Aleksandar Đurov, Beogradska simfonijeta, kojom diriguje kompozitor Aleksandar Sedlar, koji je za ovu akademiju komponovao posebnu muziku, koja će takođe biti premijerno izvedena na sceni Centra „Sava”, Veliki hor osnovnih škola iz Srbije, sa simboličnih 800 članova, kojim rukovodi dirigent Leontina Vukomanović – navodi mitropolit Porfirije.

Kako dodaje, kroz tri muzičko-dramska čina želja je da se približe vreme i okolnosti događaja koji se desio pre ravno 800 godina, kada je Sveti Sava u Nikeji od carigradskog patrijarha i vizantijskog cara dobio autokefalnost za SPC.

– Prvi čin prikazuje veče pred polazak Svetog Save iz Hilandara za Nikeju, drugi svečano proglašenje autokefalije Srpske crkve, a treći čuveni Žički sabor. Besedu povodom jubileja izgovoriće prof. dr Milo Lompar. Naravno, vernom narodu će se ovom prilikom obratiti i naš Svetejši patrijarh Irinej – kaže mitropolit zagrebačko-ljubljanski.

Deo obeležavanja jubileja je i po mnogo čemu jedinstvena izložba „Osam vekova umetnosti pod okriljem Srpske pravoslavne crkve”, koja će u sredu, 9. oktobra, biti otvorena u Muzeju SPC. Postavka obuhvata 700 dela iz perioda od 12. do 20. veka, a više od polovine prvi put se izlažu javnosti. Među njima je crkveno blago neprocenjive vrednosti: rukopisne knjige, plaštanice vladara, arhijerejske mitre, ikone najboljih srpskih slikara…

Srpska pravoslavna crkva će nastaviti svoju misiju, nastaviće da hodi „putem koji vodi u život”, koji je pre osam stoleća trasirao Sveti Sava, kaže mitropolit zagrebačko-ljubljanski.

– Crkva će nastaviti da čvrsto i nepromenjivo obeležava i usmerava sve velike događaje u istoriji srpskog naroda, jer bez nje kao nosioca i svedoka večnih istina i nepresušne duhovne snage, temelja našeg identiteta, srpski narod ne bi ni postojao – ističe mitropolit Porfirije.

Zvanice na proslavi

Centralna proslava jubileja osam vekova autokefalnosti organizuje se pod pokroviteljstvom Republike Srbije.

– Očekujemo da ćemo radost velikog jubileja podeliti ne samo sa državnim vrhom Srbije, nego i Republike Srpske, kao i sa narodnim vođama iz drugih naših krajeva i okolnih zemalja. Pozvani su, naravno, i predstavnici svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji, diplomatski kor, značajne ličnosti iz društvenog i kulturnog života otadžbine, a verujemo da će ovako zamišljen program pratiti verni narod, ne samo u Centru „Sava” i putem direktnog televizijskog prenosa, nego i širom sveta, pošto će preko interneta prenos biti emitovan i na zvaničnoj prezentaciji Srpske pravoslavne crkve – ističe mitropolit Porfirije.


Komentari8
e2fd3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

др Милан Лекић
Томос СПЦ из Никеје, заједно са томосима осталих аутокефалних православних цркава налази се у Цариградској патријаршији (ЦП). У ЦП Диптиху (листа по важности и части) који читају сви патријарси на литургијама, Српска црква Светог Саве налази се на 6. месту: Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Руска, СРПСКА, Румунска, Бугарска, Грузијска ... Видети у темељном Зборнику синодалних одлука цариградских патријараха (G.A. Rhalles, M.Potles, Syntagma I-VI, 1852-1859)...
др Милан Лекић
@D. Olujić - Име наше цркве које се наводи у Никејском томосу, код Теодосија (братанац Св. Саве, сахрањен наспрам свог деде Немање у Студеници), Цариградском и Московском диптиху (који је млађи и где се испред наше налази Грузијска црква), је исто - Српска архиепископија. Титула првог поглавара Српске цркве архиепископије је - Сава архиепископ све српске земље. Све ово читајте код Ралија и Потлија (Народна библиотека Србије, библиотека САНУ, Матица српска). Издања диптиха прате издања томоса...
Preporučujem 5
др Милан Лекић
@D. Olujić - Име наше цркве које се наводи у Никејском томосу, код Теодосија (братанац Св. Саве, сахрањен наспрам свог деде Немање у Студеници), Цариградском и Московском диптиху (који је млађи и где се испред наше налази Грузијска црква), је исто - Српска архиепископија. Титула првог поглавара Српске цркве архиепископије је - Сава архиепископ српски све српске земље. Све ово читајте код Ралија и Потлија (Народна библиотека Србије, библиотека САНУ, Матица српска).
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
Vesa D
....o kolko smo to stari...sto bi rekao nas narod ..stariji i od crepa na kuci..
Raša
A hde je tomos iz Nikeje?
Vladislav Vojinovic
Primarni zadatak crkve je molitva i pozivanje ljudi na pokajanje ,sve ostalo uopste nije bitno cak i stetno.Ko gde sta kome cista sujeta .Bitno je da zivimo u sadsnjosti zadovoljni okolinom a preispitivati sebe.
Preporučujem 8
Саша
Добро питање. Много тога "фали". Не зна се (званично) ко је све био присутан на првом сабору. А тек што и даље фурају причу о епохалном досељавању којег није било је тек прича за себе. Или што се рад попф. Јанковића гура под тепих који је недвосмислено доказао да је код Вршца нађена најстарија протоцрква Европе са јасним и недвосмисленим симболима вере. Па је питање да ли они стварно не знају или су као и остали део истог тима у "коме се свако прави блесав"!
Preporučujem 19

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja