Niš – Priča o devojčici Nađi Bilbiji Mladenović, rođenoj 2013. godine, koja je početkom septembra krenula na predškolsku nastavu u pripremnom odeljenju Osnovne škole „Miroslav Mika Antić”, pešačeći svakodnevno po pet kilometara kroz njive sa babom i dedom koji o njoj brinu takoreći od rođenja, i koja je u školi prvi put u životu okusila čokoladno mleko i kroasan, jer su se njeni obroci do sada svodili samo na mast i hleb, potresla je sve ljude dobrog srca u Nišu i celoj Srbiji i probudila humanost građana naše zemlje.

Za samo dvadesetak dana, zahvaljujući angažovanju škole, niškog Centra za socijalni rad, rukovodstva grada Niša i izuzetnoj solidarnosti Nišlija i građana iz svih krajeva naše zemlje, rešeno je stambeno pitanje ove porodice i obezbeđeni su uslovi za normalno odrastanje šestogodišnjakinje koja je do sada živela u velikom siromaštvu i bedi.

– Grad je posle inicijative gradonačelnika Darka Bulatovića i njegovih saradnika u Gradskom veću doneo odluku da naš Centar za socijalni rad hitno zbrine ovu porodicu. Devojčici i njenim starateljima, babi i dedi, dodeljen je na korišćenje komforan stambeni prostor u naselju nedaleko od škole, u kojem će privremeno boraviti sve dok se ne realizuje kupovina stana sredstvima koja su od sredine septembra do danas prikupljena u dobrotvornoj i humanitarnoj akciji u celoj Srbiji. A verovatno ćemo pokušati i da renoviramo njihovu trošnu kućicu – rekao je za „Politiku” Zoran Jović, direktor niškog Centra za socijalni rad „Sveti Sava”.

Šestogodišnja Nađa Bilbija Mladenović od rođenja živi sa babom i dedom u vrlo teškim i nehumanim uslovima na periferiji grada, u trošnoj kućici, pravoj udžerici obloženoj najlonom, nalik šupi, bez tople vode. Žive samo od socijalne pomoći koju prima Nađin deda Svetomir. Kada se čulo u kakvoj bedi i koliko teško živi ova porodica, Srbija se podigla na noge i prikupljeno je dovoljno novca da devojčica i njeni staratelji dobiju novi dom.

– Ne znam da li postoji način da zahvalim svim ljudima koji su nam pomogli. Prikupljeni novac će biti uložen u stan koji će nam kupiti naša Srbija, a biće upisan na ime naše male Nađe. Moram da kažem da sam svesna da je krov nad glavom za Nađu i nas dvoje već ostarele obezbedio srpski narod i zavaljujući njima naša miljenica će nastaviti normalno da živi i da se školuje – kaže nam Slavica Mladenović (69), koja sa suprugom Svetomirom (79) čuva unuku Nađu pošto su je roditelji napustili kao petomesečnu bebu i odrekli se svoje kćerkice.

U OŠ „Miroslav Mika Antić” su već prvih dana posle polaska Nađe u predškolsko odeljenje shvatili koliko teško živi ova šestogodišnja devojčice i odlučili da joj hitno pomognu, priča za naš list direktor ove obrazovne ustanove Miloš Stanković.

Vaspitačica Milica Marinković, u čijoj je predškolskoj grupi mala Nađa, kaže:

– Sve nas je začudilo kada se prvog dana u školu pojavila u gumenim čizmicama do kolena, iako je napolju bila velika vrućina, i u plastičnoj kesi ponela užinu – komad hleba premazan svinjskom mašću. Nisam mogla ni da slutim u kakvim uslovima dete živi, ali već prvog dana ona nam je priznala da je prvi put ovde okusila čokoladu i čokoladno mleko. Prvi put je imala kroasan u rukama. Odmah sam o svemu obavestila Savet roditelja i rukovodstvo škole je bez oklevanja pokrenulo akciju da se devojčici pomogne. Do sada je prikupljeno više od 30.000 evra, što je dovoljno da se kupi stan za Nađu i njenu baku i deku – rekla nam je vaspitačica Milica od koje se devojčica ni trenutak ne odvaja..

A malena Nađa stidljivo progovara:

– Rekli su mi baka i vaspitačica Milica u školi da ćemo baka, deka i ja imati novu kuću ili stan, da su mi ljudi iz cele Srbije pomogli. Ja ipak volim mnogo svoju dosadašnju sobu i poneću sve igračke i nekoliko lutaka iz nje. Sada će mi škola biti bliže i brže ću stizati sa bakom do nje – radosna je ova devojčica, koja je od 1. septembra svakog dana sa bakom pešačila pet kilometara od kućice na periferiji Niša do škole, prečicom kroz njive i rastinje, i isto toliko nazad.

Baba i deda male Nađe pričaju kako se i njima život menja iz temelja. Njih dvoje, iako u godinama, nisu sebe štedeli kako bi unučicu odgajali najbolje što mogu. Ispričali su nam da Nađini roditelji nisu želeli obavezu, da su se razveli i svako je otišao na svoju stranu. Nikada nisu pitali da li dete ima šta da jede, da li ima toplu garderobu. Sami su se Slavica i Svetomir snalazili kako su znali i umeli. Zato i kažu da sada, kada je cela Srbija uz njih, mogu odahnuti jer je sve mnogo lakše. I lepše.