sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:42

Arheolozi u Viminacijumu užurbani zbog Uneskove liste

Kada se završe svi poslovi na povezivanju i konzerviranju objekata na granicama Rimskog carstava, to će biti najveće zaštićeno kulturno dobro sveta. – Na našem području duž Dunava, od Apatina do Radujevca, nalazi se više od stotinu rimskih kula i utvrđenja
Autor: Gradimir Aničićnedelja, 06.10.2019. u 11:04
Виминацијум (Фото А. Васиљевић)

U naučnoistraživačkom centru u Viminacijumu održava se sastanak međunarodne radne grupe za nominaciju lokaliteta na Dunavskom limesu za prestižnu Uneskovu Listu svetske kulturne baštine.

Okupljeni stručnjaci iz Srbije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Mađarske kao tim godinama rade na pripremama kako bi povezali lokalitete duž Dunava sa ostatkom rimske granice u jedinstveno kulturno dobro, poznato pod nazivom „Granice Rimskog carstva”. Sada su u Viminacijumu ubrzali zaokruživanje projekta kako bi se 2021. godine svi objekti s Dunava našli na Uneskovoj listi.

Pojedini objekti, poput Hadrijanovog i Antoninovog zida u Velikoj Britaniji i Gornjogermansko-recijskog limesa u Nemačkoj, već su na listi, dok su ostali u procesu nominacije. Plan je da se stvori objedinjeno kulturno dobro koje bi obuhvatilo sve granice Rimskog carstva u Evropi, na Bliskom istoku i u severnoj Africi. Kada se sve završi, Rimski limes bi postao najveće zaštićeno kulturno dobro sveta.

Dunavski limes, sa preko 250 lokaliteta, najveći je segment evropske granice. Njegova nominacija se izvodi iz dva dela: nominacije zapadnog (lokaliteti na prostoru Nemačke, Austrije, Slovačke i Mađarske) i istočnog segmenta (lokaliteti u Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj).

Još 2012. godine, Arheološki institut je učestvovao u međunarodnom projektu „Brend ’Dunavska granica”, koji je finansirala Evropska unija, čiji je cilj da pre samog rada na nominaciji promoviše limes kao kulturno nasleđe i stvori svojevrstan brend.

Tako je nastala preliminarna lista sa oko 60 lokaliteta na tlu Srbije koji bi trebalo da postanu deo svetske kulturne baštine. Srbija je preko Arheološkog instituta već dugo članica Bratislavske grupe, stručnjaka za limes, koju je Unesko stvorio kao savetodavno telo za sva pitanja rimske granice.

Arheološki institut u Beogradu i Viminacijum već su dvaput bili domaćini sastanaka ove grupe, a prošle godine je u Viminacijumu održan i svetski 24. Limes kongres, koji je okupio više stotina najznačajnijih stručnjaka iz 45 zemalja sa svih šest kontinenata koji se bave temom rimskih granica, kao i rimske vojne strategije, taktike i tehnike.

Veći deo rimske vojne granice je iz drugog veka naše ere, kada se Rimsko carstvo prostiralo na najvećoj površini. Srpski deo dunavskog limesa je neizostavan, a u mnogim elementima i jedinstveni deo ove priče, s obzirom na to da zadržava svoju funkciju i vekovima kasnije, nakon njegovog pada u zapadnim delovima carstva. Na našem području duž Dunava, od Apatina do Radujevca, nalazi se više od stotinu rimskih kula i utvrđenja. 

Kroz postupak nominacije biće moguće zaštititi i predstaviti mnoge lokalitete duž Dunava, koji to do sada nisu bili, tako da će stajati rame uz rame sa čuvenim evropskim utvrđenjima poput onih u Njukaslu, Regenzburgu... Osim časti, da se nađemo na Uneskovoj Listi svetske kulturne baštine, ovo je prilika da se iskoristi neverovatan turistički potencijal mnogobrojnih nalazišta i da se podstakne razvoj infrastrukture i otvaranje novih radnih mesta.


Komentari3
6cc4d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivana
Sta cemo sa Kalemegdanom i gondolom?
Раша Илић
Ово је право време за ренесансу наше археологије. Она може да скида маглу са фасификоване историје нашег рода.
Mrki
Шта је фалсификовано? Досељавање Срба на Балкан је историјска чињеница. То је и генетика доказала I2a-Y3120, R1a-Z280, R1a-M458 су дошли у 7. вијеку. Народи су стално мигрирали. Образује се. Виминацијум је дио српског J2, R1b, E1b наслеђа.
Preporučujem 7

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja