utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:23

Delez: „Maksi” nije prodat kompaniji iz Turske

Belgijski trgovac demantuje najnovije spekulacije sa društvenih mreža da je najveći maloprodajni lanac u Srbiji promenio vlasnika
Autor: Jelica Antelj - Ivana Albunovićnedelja, 06.10.2019. u 12:37
(Фото Д. Јевремовић)

Kompanija „Delez Srbija” je demantovala informaciju objavljenu na društvenim mrežama da je lanac supermarketa „Maksi”, u vlasništvu ovog belgijskog trgovca, prodat jednoj turskoj kompaniji.

Uoči posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i delegacije privrednika iz prehrambene, tekstilne, drvne i auto-industrije, na „Tviteru” se proširila vest da je dogovor „Deleza” i neimenovane turske kompanije o preuzimanju najvećeg maloprodajnog lanca u Srbiji navodno već postignut, kao i da ta poslovna transakcija tek treba da bude objavljena. Međutim, kako u „Delezu Srbija” kažu za „Politiku”, ova informacija o prodaji „nije istinita”.

– Kompanija je deo međunarodnog lanca „Ahold Delez” i kao najveći trgovinski lanac u zemlji posluje odgovorno i transparentno – navode u toj kompaniji i ističu da sa više od 12.500 zaposlenih i 430 prodavnica u Srbiji kontinuirano nastavljaju da ulaze u procese proizvodnje i širenje maloprodajne mreže.

Nije prvi put u poslednjih nekoliko godina da se spekuliše o prodaji „Maksija”. Tako je 2016. godine na sličan način „procurela” informacija da Miroslav Mišković planira povratak u maloprodaju upravo kupovinom ovog lanca (koji je prodao „Delezu” za 932,5 miliona evra), ali da bi sada ta transakcija bila znatno manja. I ove nezvanične informacije „Delez” je kategorički demantovao.

Ipak, jasno je da bi maloprodaja u Srbiji u narednom periodu mogla da očekuje veće promene, posebno posle dolaska „Lidla” na domaće tržište. Poznavaoci ističu da su akvizicije i nove investicije sasvim izvesne kada konačno bude rešeno pitanje „Agrokora” na zapadnom Balkanu.

Posebno u Srbiji, jer „Agrokor” ovde ima dominantne kompanije. Kao sledeći veliki igrač koji bi mogao da dođe na tržište već dugo se pominje „Špar”. Usred krize sa „Agrokorom” ta kompanija je još prošle godine pominjana kao ozbiljan kandidat za kupovinu „Merkator S”, u čijem sastavu posluju „Idea” i „Roda”, ali to nikada nije potvrđeno.

Međutim, nedavno je „Špar internešenel” najavio prodorniji ulazak na tržište Kosova kroz osnivanje konzorcijuma partnera u veleprodaji, a mediji u Srbiji su preneli da je u planu da u narednih pet godina otvori 35 prodavnica.

Poslednji presek tržišta maloprodaje Srbije rađen je prošle godine. Sektorska analiza Antimonopolske komisije ( za period 2014–2016), pokazala je 10 najvećih trgovinskih lanaca koji učestvuju sa 55 odsto u ukupnom prometu u maloprodaji, dok svi ostali učesnici pojedinačno imaju manje od jedan odsto tržišnog učešća.

Prema nivou prihoda, najveće učešće imali su „Delez” sa 21 odsto i „Merkator S” sa 16 odsto. Preostalih osam velikih lanaca pojedinačno su držali manje od 3,5 odsto tržišta. Na skupu je konstatovano da se može očekivati dolazak novih igrača, ali i da je potrebno rešiti brojne izazove na tržištu. Međutim, još ne postoje podaci o delu tržišta koji je u međuvremenu zauzeo „Lidl”, otvorivši do sada više od 30 prodavnica.

Predstavnici komisije konstatovali su da je analiza pokazala kako građani teško menjaju navike u kupovini i najčešće se snabdevaju u manjim objektima. Na godišnjem nivou u maloprodaji prosečno potroše oko 60.000 dinara. Prosečna kupovina na nivou Srbije iznosi svega nešto više od 450 dinara, dok je u Beogradu za četvrtinu viša i iznosi oko 600 dinara.


Komentari2
ffad0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran Nikolić
Gde ima dima ... slab promet, pregaženi od strane Lidla, osiromašena ponuda proizvoda a cene više, nezadovoljni i neljubazni zaposleni, iz menadžmenta otišao svako k'o je valjao, ucene i pritisci na proizvođače, ... ko bi to želeo da kupi?
феликс1956
Све гарнитуре власти после 5. октобра 2000. год. стихијски су препуштале тржиште Србије страним компанијама. При томе је занемарена политика заштите интереса и Србије, као државе, интереса народа а, тиме, и интереса појединца. Компанијама из бивше заједничке државе допуштено је да овде развију посао, купују постојеће домаће фирме, шире тржиште. А при томе се ћутке прелазило преко тврдог одбијања власти у, бившим, "братским републикама" да отворе своје тржиште за српске компаније.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja