subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:00

Pank je umro da bi živeo

Neuspeh pobune panka, jedne od mnogih, uzrok je onoga što svet proživljava danas, a to je uniformnost mejnstrim kulture i diktat politike i ekonomije jačeg
Autor: Marina Vulićevićnedelja, 06.10.2019. u 13:39
(Фото ЕПА/Lynn Bo Bo)

Odgovor na to zbog čega je danas, u vreme velikih korporacija i kreditnih kartica, zanimljivije razmišljati o tome zbog čega je nastao potkulturni i muzički pokret panka, nego što je bilo živeti sa njim tokom sedamdesetih ili osamdesetih godina 20. veka, odgovore nudi novi broj časopisa „Gradac” posvećen upravo – panku.

Uglavnom prevedeni tekstovi ovog izdanja pružaju uvid u to koliko su društveno-političke okolnosti Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država učvrstile alternativne stvaraoce i mlade pobunjenike okrenute anarhističkim i idejama situacionističke internacionale u svesti o pobuni protiv sistema. Neuspeh pobune panka, jedne od mnogih, uzrok je onoga što svet proživljava danas, a to je uniformnost mejnstrim kulture i diktat politike i ekonomije jačeg.

Panker je obično sinonim za mladog anarhistu koji svojski tuče u neki instrument stvarajući nešto što liči na muziku iščašenu iz bilo kakve harmonije, uz reči koje su spremne da zagrizu porodicu, brak, policiju, vladu, monarhiju, nečiju rasu ili pol, masovnu kulturu; da stvore haos ili rat. Njegov nihilistički stil osmislio je kreativno Malkolm Meklaren na osnovu „sadomazohističkih fantazija”, uz moto „Prebrz za život, premlad za smrt”.

Taj mladić došao je sa ulice, iz radničkog predgrađa Londona, možda nosi neki neofašistički amblem, teroriše Pakistance, psuje kao sumanut podsmevajući se ponekom upeglanom bendu, (poput recimo „Forinersa” dok pevaju o ljubavi), a rado bi napravio kombinaciju sa američkim reperom, gnevnim na svoj način, ili pobornikom rege muzike.

Tako obično zamišljamo pankera, da bismo u „Gradcu”, u analitičkim tekstovima svedoka ovog supkulturnog fenomena shvatili dubinu tog očajanja, zbog kojeg u politički nekorektnoj svesti čuči jedan mali panker koji plače da bude pušten napolje.

Kako piše Savo Stijepović, autor predgovora ovom izdanju, pank nije strogo povezan za sredinu sedamdesetih godina prošlog veka ili vremenski uokviren na „urušenom portalu novog talasa”, već on tvrdi da ga je bilo oduvek, godinama pre „Seks pistolsa”, u detroitskim bendovima, u stihovima Džima Morisona, u prvom albumu „Pink flojda”, kod Lua Rida i Bouvija, u garažnim skupinama na američkoj Zapadnoj obali. I još ranije, u situacionističkim idejama, dadaističkim krugovima, kod Bunjuela, nadrealista, u Remboovim stihovima, pa i u svim prelomnim danima „kada vreme iskoči iz zgloba”...

Prema Džonu Sinkleru, muzika predstavlja revoluciju, „zato nemojte gubiti vreme u kuknjavi, počnite da se sabirate kako biste mogli da menjate stvari”. Ta revolucija bila je usmerena protiv novog i narastajućeg konzervativizma, pripreme današnje političke korektnosti koja zalazi u domen privatnosti do bljutavosti, ali i liberalizacije podivljalog kapitalizma... Mnoge pankere, koji su bili prava društvena pretnja, taj kapitalizam na kraju je slomio.

Oni koji su činili pravu alternativu vladajućem modelu kulture i koji nisu podlegli komercijali, nisu samo pravili muziku po sistemu „uradi sam”, oni su samostalno štampali svoje fanzine u kojima su se obrušavali na sistem, umnožavali su kasete, kombijima se prevozili do improvizovanih koncertnih prostora, umesto da čekaju da ih po glavi pomiluju menadžeri velikih muzičkih kompanija. Oni su stvarali sopstvenu kulturu.

„Kras” je bio bend koji je ostao otporan na „korporativne manipulacije”; odevali su se u crno, mešali se sa publikom i prezirali su fenomen postajanja zvezdom. „Seks pistolsi” odražavali su „čežnjivu požudu za destrukcijom”, zbog čega je prema mišljenju Grejla Markusa, Džoni Roten na svom vrhuncu bio „možda i jedini istinski zastrašujući pevač kog je rokenrol ikada video”.

Poslednje Rotenove reči na poslednjem koncertu „Pistolsa” glasile su: „Jeste li ikada imali osećaj da vas varaju?”. A „’Kleš’ je bio političniji, zato što je njihova pozicija bila manje metafizička”.

Da li je pank zaista mrtav? Jedan od odgovora nalazi se u tekstu Dilana Klarka, koji tvrdi da je smrt panka nastupila izborom Margaret Tačer u Engleskoj 1979. godine i Ronalda Regana 1980. u Americi. „Pistolsi” su se raspali 1978, Sid Višiz umro je naredne godine, a onda su pank dohvatili klinci iz predgrađa stvarajući njegovu „bezbednu” verziju. Ipak, „pank je morao da umre, da bi mogao da živi”.


Komentari12
390c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

pa šta?
Zaobišla nas je u muzici renesansa, rani i kasni barok, klasicizam, sve do romantizma, pa šta da se radi? To je nekoliko vekova divne muzike. Pa šta sad?
Neko
Srbiju je pank mimoisao kao i mnoge druge dobre stvari. U celoj Srbiji u periodu 75-85 nisu postojala 2,5 pank benda. Postojalo je samo nesto kao losa imitacija...
Petar
Srbiju je bas dobrim delom zaobisla na pr. renesansa. Takva nam je sudbina cesto bila. Ali kad govorimo o panku, Pekinska patka, rani Elektricni Orgazam, novotalasni Paket aranzman ili pravi pank bend Solunski front i neke druge grupe su postojale. Ne mozda siroko prihvacene kao pank bendovi u Sloveniji ali eto. I ovakva tema u ozbiljnim novinama.
Preporučujem 7
Lenka Mitrovic
Tekst nije istoriografski precizan, niti tacan, vec je samo jedna od varinati tumacenja panka. Pank niko ne vezuje za anarhizam (mada je pomenuta grupa ''Crass'' - jer u panku ima mnogo raznih struja i pod-varijanti, od leve do centra , i desne) Punk je pre svega, muzicki pokret, bez muzike gubi smisao - zato je i bio podlozan uticajima marketinga koji hoce sve da proda i da na svemu zaradi. Pravi punk je opstao i ide dalje, nije umirao, nego je uvek bio ziv, kao i jazz.
Bane L.
Po meni je začetnik pank revolucije Jerry Lee Lewis sa pesmom "The great balls of fire" odsviranom na belom koncertnom klaviru kog je pre početka pesme polio benzinom i zapalio u sred koncertne dvorane.
darko011
Da zapalio je...ali na filmu... S'poštovanjem Mišić
Preporučujem 4
Petar
Sredina 70-tih, u Britaniji su nestasice struje i strajkovi. Amerika ispumpana nakon Vijetnams. Englezi, vrrovalu ili ne, zive losije nego mi kod Tita. Prihvataju model pobune, model DIY (do it yourself - uradi sam). Lose sviraju, kritikuju drustvo, zele promene. Ali iz cbgb lokala i 100's stizu na vrhove top listi. Blondi, Bili Ajdol, talas na kome idu Polis i mnogi drugi i te kako prave razliku. I uticu na mejnstrim do danasnjih dana, u modi, muzici. Sada u svetu nepotizma nezamislivo.
Petar
@Ivan Ne mozes da zamislis, jel' da? Ne mogu ni drugi klinci, niti iko rodjen posle ratova i hiperinflacije. Za sta dobrim delom snose odgovornost prethodne vlasti. Jos 90-tih je mali stan na periferiji Londona kostao 35000 funti; danas je to min. 350 000. E sad zamisli vreme u kome pistolsi nemaju ni gitaru, ramonsi propadaju kroz pod cbgb-a i ipak bivaju slusani, onako sa ulice. A danas nosite majice sa imenima tih bendova koje prodaju veliki trgovinski lanci. Cudo 70-tih...
Preporučujem 11
Иван Грозни
Живе толико лоше да се масовно исељавају у СФРЈ. Докле ћемо више слушати те бајке?
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja