ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Ni školski boravak nije rešenje za mnoge roditelje

Osim neusklađenog radnog vremena firmi i boravka, očevi i majke pominju loš kvalitet nastavnog kadra koji vodi računa o deci i manjak korisnih aktivnosti, tako da samo trećina mlađih školaraca ostaje „na čuvanju” u školi
Autor: Katarina Đorđevićnedelja, 06.10.2019. u 20:00
Мајке најчешће воде децу у школу, на спорт... (Фото А. Васиљевић)

Najveći broj očeva i majki u Srbiji ima problem sa usklađivanjem rada i roditeljstva već od prvog razreda osnovne škole – njihovo radno vreme najčešće se ne poklapa sa „satnicom” nastave i produženog boravka, zbog čega čak dve trećine školaraca ne ostaje u školskim prostorijama nakon nastave. Posebnu glavobolju predstavlja školski raspust, jer je za većinu zaposlenih roditelja organizacija čuvanja dece tokom tri meseca godišnje jednačina sa više nepoznatih, a po slovu Porodičnog zakona deca mlađa od deset godina ne bi trebalo dugo da budu sama u kući.

Ovo su samo neki od upozoravajućih podataka izvedenih iz istraživanja o uslovima odrastanja, razvoja i neophodnim sistemima podrške deci školskog uzrasta i njihovim roditeljima, koje je na nedavno održanom skupu demografa u SANU predstavila dr Mirjana Bobić, profesorka na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

– Istraživanje koje je urađeno u periodu od 15. maja do 15. jula ove godine i u kojem je učestvovalo 207 roditelja školske dece uzrasta od sedam do 10 godina iz Beograda, Kraljeva, Lazarevca i Čačka, imalo je cilj da utvrdi u kojoj meri roditelji imaju problem usklađivanja poslovnih obaveza sa angažovanjem oko dece ovog uzrasta i da li u školi postoje sistemi pomoći roditeljima, u smislu produženog boravka i vannastavnih aktivnosti koje podstiču intelektualni i fizički razvoj dece. Iako je produženi boravak kreiran sa idejom da pomogne roditeljima da usklade svoje i radno vreme škole, čak dve trećine njih reklo je da njihova deca ne ostaju u boravku nakon nastave. Svaki peti roditelj je objasnio da u školi ne postoji ova usluga, a svaki osmi zaključio da nije zadovoljan ovom uslugom, što je rezultiralo odlukom da dete upišu u privatni boravak. Navodeći razloge koji su ih opredelili da ne ostave dete u školi nakon nastave, roditelji su isticali neusklađenost radnog vremena i trajanja „boravka”, loš kvalitet nastavnog kadra koji vodi računa o deci, činjenicu da tokom boravka nema besplatnih organizovanih aktivnosti i podatak da deca u boravku ne rade domaće zadatke, već oni moraju time da se bave po povratku s posla – navela je dr Mirjana Bobić, ističući da je naručilac ovog istraživanja bilo Ministarstvo za demografiju i populacionu politiku.

– Veoma zabrinjava podatak da su dve trećine roditelja izjavile da škola nema organizovane besplatne aktivnosti koje bi bile dostupne svoj deci. Svega sedam odsto očeva i majki reklo je da u školama njihovih mališana postoje školice sporta, jezika, šaha, glume ili muzike koje su besplatne. Zbog svega toga, čak 70 odsto roditelja plaća ove vannastavne aktivnosti. Nažalost, svaki osmi roditelj nema vremena da vodi decu u „školice” posle nastave, dok petina njih nema materijalnih mogućnosti. Odgovor na pitanje koji roditelj najčešće vodi decu u škole sporta, jezika i muzike u većini slučajeva glasi: majka – istakla je autorka ovog istraživanja.

Iako su igra i vreme provedeno u prirodi najvažnije vanškolske aktivnosti mališana, rezultati ovog istraživanja svedoče da tek svako drugo dete ima parkić ili igralište u blizini mesta stanovanja, nešto manje od polovine roditelja redovno izvodi decu napolje, dok 13 odsto to nikada ne čini. Svega trećina mališana ima dozvolu roditelja da se sami igraju napolju.

Na pitanje šta vide kao najveću pretnju za bezbednost svoje dece, svaki drugi roditelj odgovorio je – saobraćaj, a petina njih smatra da su drugi ljudi i deca najveći bezbednosni „izazov”. Zato i ne čudi podatak da tek svaki deseti roditelj dozvoljava deci da idu sama više od jednog kilometra. Svega pet procenata roditelja strepi da će njihovo dete doći u kontakt sa drogom, a samo jedan procenat njih smatra da opasnosti vrebaju sa interneta. Kada su roditelji pitani da li se u njihovoj školi dešavalo vršnjačko nasilje, petina je odgovorila potvrdno i navela konkretan događaj, dok je 40 odsto roditelja dalo izričito negativan odgovor. Ostali su rekli da su o vršnjačkom nasilju u školi svog deteta slušali, ali ne znaju šta se zaista dogodilo.

– Školski raspust je jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju zaposleni roditelji koji nemaju pomoć bake ili druge rodbine. Naime, najveći broj dece raspuste provodi sa bakom i dekom, dok u trećini slučajeva deca vreme na raspustu provode sa roditeljima, tako što jedan od njih ne radi ili čuvaju dete na smenu. Svega jedan procenat roditelja upisuje decu u letnje škole, a dva odsto mališana ostaju sami kod kuće dok su roditelji na poslu – zaključuje dr Mirjana Bobić.


Komentari2
8efe9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Грађанка Грађановић
Да ли наставни кадар треба да волонтира или да буде плаћен за свој рад као и сви остали? Бесплатне активности захтевају стручан кадар, а држави је циљ да смањи број запослених по школама. Али, дежурни кривци и врећа за пражњење незадовољства дгжавом су просветни радници. Удри по њима увек, а како су плаћени и под каквим условима раде, небитно је .
Sanja
Čak 40% roditelja tvrdi da nije bilo nasilja u njihovoj školi. Ili da im zavidim što žive u idealnom svetu, ili da izjavim saučešće pošto nemaju pojima koliko im je dete u opasnosti. BESPLATNE AKTIVNOSTI? Pa mi u Srbiji odavno živimo pod parolom NEMA DŽABE NI KOD BABE i sad pričamo o besplatnim aktivnostima. Nasmeja me ono u našem zakonu da dete ispod 10 godina ne sme duže vreme da bude samo. Kako? Šta će jadni roditelji kad moraju na posao od jutra do sutra? Babe i dede dans ne zanimaju klinci.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja