sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:48
U LAZAREVCU I SOPOTU

Sakulja i Ropočevo izbrisani s mape grada

Gradska skupština posle više decenija konačno potvrdila da se dva sela ponište u katastru. – Jedno selo ne postoji već 35 godina, a sudbina drugog trebalo je da se reši još pre četiri i po decenije
Autor: Branka Vasiljevićnedelja, 06.10.2019. u 21:21
Ропочево је било главно општинско село на валовитим обронцима Шумадије (Фо­тографије Б. Ва­си­ље­вић)

U Beograd se godinama sliva skoro cela Srbija. I dok se u većini centralnih ali i prigradskih opština povećava broj stanovnika, neka od sela u prestoničkim atarima polako odumiru, a neka se stapaju sa većim mesnim zajednicama. Mnoga od njih odavno i ne postoje na mapi. Urušene kuće i štale, zapuštena dvorišta i polomljene kapije prekrili su trava i – zaborav.

Ukus jabuka kolačara

Odlukom Skupštine grada, a na inicijativu Sekretarijata za upravu grada, iz katastra su nedavno izbrisana dva sela Sakulja i Ropočevo. Sakulja više ne postoji teritorijalno i pripojena je naselju Junkovac, a naseljeno mesto Ropočevo stopilo se sa Sopotom.

Put koji vodi nigde! Zarasla travom asfaltirana staza presečena zemljom od zadnjih kuća u donjem Junkovcu vodi ka nekadašnjim Sakuljama u lazarevačkoj opštini. Tako danas izgleda selo u kojem je 1953. disalo više od 500 duša. Mrtvo je već 35 godina. Tamo gde su nekada bile kuće, električni mlin, škola, kafana „Kod Doce”, groblje sada su zemljane naslage obrasle topolama, žbunjem, trskom, travom...

Do Sakulja se nekada stizalo iz više pravaca, jedan od njih zatrpalo je klizište. Drugi pravac – Banovski put i dalje ima asfaltiran i makadamski deo. Ucrtan je i u vojne karte. Ali, kada zakoračite njime i pređete više od kilometar sela nema. Nema ničeg što podseća da je ovde nekad bilo naselje – ni vrha krova, ni komada zida. Samo put i rastinje. U daljini se nazire junkovačka kapela. A iseljena sakuljinska groblja, bilo ih je tri, sad su na Volujaku.

– Od 1984. godine selo praktično ne postoji. Raseljeno je jer ispod njega je bilo nalazište lignita i tu se razvio kop Polja De Kolubarskog rudnika. Godišnje je sa tog kopa vađeno 12,5 miliona tona uglja – objašnjava Živko Živković, nekadašnji predsednik opštine Lazarevac, poreklom Sakuljinac.

Žitelji Sakulja su se bavili poljoprivredom. Nije bilo kuće koja nije imala šljive, vinograde, jabuke, dunje... Još se pamti ukus jabuka kolačara. Tek posle 1945. sa razvojem rudnika i jame Junkovac, neki od meštana opredelili su se da rade i u rudarstvu.

Prvo iseljenje počelo je 1974. godine kada je krenula izgradnja polja De. Rudnik se širio, a ljudi selili. Već 1981. selo je spalo na 200 žitelja. Tada je zatvorena i škola, kada se zatvori škola, umre i selo. Stanovništvo se raselio po Lazarevcu, Stepojevcu, Stubici, Aranđelovcu... Prvo su otišli Stanojevići, pa Živkovići, Rankovići, Božići, Andrići, Vasiljevići, Milići i na kraju Jovići.

– Teško je seljenje palo Sakuljanima, naročito domaćinima, onima koji su imali njive, voćnjake, fijakere, traktore... Dobili su novac od države za imanja ali ne po tržišnoj vrednosti. Za te pare kupili su manje placeve i sve uložili u kuće. Mnogima je posle nedostajala zemlja. U vreme inflacije su govorili: „Da je nama Sakulja ne bi se sekirali. Sve bi imali naše”. Stari su se nekako snašli, a mladi i ne znaju gde je bilo selo. Čuli su samo iz priča – kaže Živković.

Više ne­ma ni­čeg što svedoči gde je nekada bila Sakulja

Prvi podaci o Sakuljama datiraju iz 1526. godine. Mesto se tada zvalo Insakula i u njemu je bilo 20 domaćinstava. Po narodnom kazivanju selo je bilo bogato izvorima pa je ime dobilo po „sakama” – dvokolica sa buretom, kojima se odavde odnosila voda u bezvodne krajeve.

Istorija se okrenula

Nekada je Ropočevo, selo koje kao prsten okružuje Sopot, bilo glavno opštinsko mesto na valovitim obroncima severne Šumadije. Imalo je školu, crkvu, bilo je zanatlija posebno kovača i ćurčija. Sve do 1860. godine Sopot se u spisima pojavljuje stidljivo i uglavnom vezuje za dućane i zanatske radnje. Postoji čak i zapis iz 1882. gde stoji da je Ropočevska opština tražila da se Sopot proglasi varošicom. Taj zahtev je odbijen uz obrazloženje da „Sopot nema nikakvog izgleda za budućnost ni da će se u njemu radnje proširiti i umnožiti”. Ali 237 godina kasnije istorija se okrenula. Sada je Sopot opština, a Ropočevo od pre neki dan i zvanično ne postoji.

– Dugo smo mi bili opština, dok je Sopot bio mestašce u sredini, u rupi što bi mi rekli. Situacija je počela da se menja posle Drugog svetskog rata, a sedamdesetih godina Sopot je preuzeo prvenstvo. Pre dvadesetak godina su nam se ugasile sve ingerencije opštine, pa ni zgradu mesne zajednice nemamo. Sada je u njoj prodavnica. Drži je JKP „Pijace Ropočevo”. Ljudi su uglavnom orijentisani na poljoprivredu, imamo i jedan urbani deo, ali smo svi usmereni na Sopot. Granice nema, ali se zna gde koje mesto počinje, a gde se završava, ko je iz Ropočeva, a ko iz Sopota – priča jedan od žitelja Ropočeva.

Prvi put spominje se u popisu Beograda iz 1530. godine pod imenom Hrbočevo. Mesto je imalo 14 domova i jednog neoženjenog. U spisima stoji da su meštani plaćali porez ukupno 5.260 akči (sitan turski srebrni novac), i to na pšenicu, ječam, suražicu (ječam i raž), zatim ušur (ujam) od konoplje, kupusa, košnica, bostana, drva, svinja, vinske buradi i na udaju.

– Podaci su iz knjige čika Miloja Radojevića, čoveka koji je beležio istoriju i zanimljivosti našeg kraja. U jednoj od tih knjiga stoji da se poreklo imena sela ne može sa sigurnošću odrediti. Ali kad nema naučnih podataka ima legendi. Prema jednoj od njih ovde je despot Stefan Lazarević, doživeo smrtni ropac – priča Živorad Žika Milosavljević, predsednik opštine Sopot.

Kazivanja Nikole Mijailovića razlikuje se od ove legende. Prema njegovoj priči, turski paša se razboleo na putu za Beograd i u Nemenikućama je zanemeo, u Ropočevu ropao, u Ripnju ripao, a u Rakovici je sahranjen.

Jedno od tumačenja o nastavku imena dao je i prof. dr Milivoj Pavlović u članku „Od Singidunuma do Kosmaja”, objavljenom u „Politici” 1969. On tvrdi da su se Kelti sa ovih prostora u oblasti Kosmaja izmešali sa srpskim stanovništvom. Ropočevo po njemu u osnovi ima keltsku reč arp što znači strmina. Premeštanjem glasova nastalo je rop od arapske reči, ali nema objašnjena za nastavak pa se ni njegovo mišljene ne uzima kao dokaz.

U svakom slučaju Ropočevo ne postoji na mapama, tako da je zahtev Skupštine grada iz 1975. godine da se ovo naseljeno mesto briše iz katastarskog registra na kraju i ispunjen.

Veća sela rastu manja se gase

U svim opštinama oko grada situacija je slična. Neka sela umiru, neka se stapaju, a neka čak i rastu. Kako kaže Miroslav Čučković, predsednik Opštine Obrenovac, u velikim selima poput Zuca, Bariča, Stublina, Grabovca... gde su izgrađene fabrike i infrastruktura broj stanovnika raste. U selima poput Orašca i Vukićevice sve je manje stanovnika.

U Grockoj se stanovništvo uvećava. Prema popisu iz 2011, bilo je 83.000 stanovnika, a sada ih je oko 100.000. Severni deo opštine, prema rečima Živadinke Avramović, predsednice Opštine, naseljeniji je nego južni. Ljudi se ovde vraćaju. Najveći broj stanovnika, oko 46.000 živi i dalje u Kaluđerici. Situacija je drugačija na jugu gde uglavnom žive oni koje se bavi poljoprivredom. Najmanje ljudi je u Živkovcu, oko 500 duša. U Kamendinu prošle godine u prvom razredu je bio samo jedan đak.

Kako kaže Slobodan Bata Adamović, predsednik Opštine Barajevo, u ovo mesto ljudi se poslednjih godina vraćaju, kupuju kuće, vikendice tako da broj stanovnika i u selima raste.

Mladenovac nema relevantne podatke da li opada broj stanovnika u nekim mesnim zajednicama.


Komentari2
5f1c4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран
Свако мора да одгаји децу која ће зарадити за његову пензију.Не могу моја деца да зараде и за мене и за њих.Себични младићи и девојке који радије шетају псе и мачке од деце заузимају радна места у државном сектору и финансирају летовања зимовања а пензију треба да им зараде деца која одрастају у немаштини...
Зоран
Свим неудатим женама и неожењеним мушкарцима увести порез као у Немачкој.Предност при запошљавању у државним и јавним предузећима дати родитељима који имају децу а не самцима итд..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja