utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59

„Bauhaus” na Begeju

Zrenjanin obeležava vek od osnivanja škole za arhitekturu i primenjenu umetnost u Vajmaru, čiji se uticaj proširio i do ovog vojvođanskog grada
Autor: Đuro Đukićnedelja, 06.10.2019. u 20:30
„Ба­у­ха­ус” је ути­цао на зре­ња­нин­ску ар­хи­тек­ту­ру: Деч­ји дом из 1938. (Фо­то Ђ. Ђу­кић)

Zrenjanin – Grad na Begeju se pridružio mnogobrojnim svetskim centrima koji su ove godine obeležili jedan vek od osnivanja „Bauhausa”, čuvene škole arhitekture i umetnosti u Vajmaru u Nemačkoj. Istorija je pokazala da je „Bauhaus” prevazišao granice obrazovanja i izrastao u kosmopolitski pokret koji se pamti i danas. Zrenjaninci su godišnjicu iskoristili da okupe svoje poznate sugrađane koji su se afirmisali u svetu ne bi li sa njima uspostavili trajne i korisne veze.

„Bauhaus” je u svojoj osnovi bila državna škola za arhitekturu i primenjene umetnosti, koju je 1919. godine u Geteovom Vajmaru u Nemačkoj osnovao arhitekta Valter Gropijus. Nastao je zajedno sa Vajmarskom Republikom i odražavao je socijalno-ekonomsku dinamiku i eksplozivnost kao i društvenu strukturu i političke ideale koji su vodili njenu kulturnu i intelektualnu elitu. Škola je trajala svega 14 godina, tačnije do jula 1933. godine, kada je doneta odluka o njenom zatvaranju. U toku svog postojanja tri puta je menjala sedište, i isto toliko direktora. Uništio ju je sasvim suprotan pravac koji će se oličiti u fašizmu i dovesti do najvećeg krvoprolića u istoriji čovečanstva.

Istoričar umetnosti Vesna Karavida, saradnik u organizovanju kosmopolitskog okupljanja u Zrenjaninu, kaže da je „Bauhaus” bio daleko više od škole za arhitekturu i primenjenu umetnost.

– Zapamćen je kao umetnički eksperiment i kreativna radionica bez premca u 20. veku i kao jedna od najznačajnijih kulturnih inicijativa savremene Evrope. Teško da ćemo uopšte uspeti da se setimo neke umetničke škole koja je trajala tako kratko, a da je imala toliki uticaj na širok spektar kreativnih delatnosti. Nije bila reč o nekom novom stilu nego prvenstveno o novom pristupu, novoj duhovnoj kreaciji, o novom stavu prema životu. Uz sve ovo, on svesno razvija duh saradnje između različitih individua, promoviše susrete različitih teorija i praksi i tako postaje rasadnik avangardnih misli – objašnjava Karavida.

Umetnički koncept i ideje koje je promovisao „Bauhaus” svakako nisu bili nepoznati u našoj sredini. U prvom redu je to bio časopis „Zenit”, Banijca Ljubomira Micića, iz koga je izrastao zenitizam koji se smatra originalnim srpskim književnim pokretom uvaženim i priznatim u svetskoj književnosti. Kad je reč o arhitekturi direktan uticaj ove škole u Zrenjaninu se prepoznaje po nekoliko objekata. Naročito zgradi Dečjeg doma iz 1935. godine arhitekte Đorđa Tabakovića (1897–1971). Ovde je bilo smešteno i dečje obdanište za prihvat dece iz siromašnih porodica koje nisu bile u stanju da pruže mališanima kvalitetnu ishranu i potreban nadzor. Tako je ovaj objekat i svojom funkcijom, ne samo arhitekturom, bio u potpunom saglasju sa principima proklamovanim u „Bauhausu”.

U Zrenjaninu je i posle Drugog svetskog rata širen duh „Bauhausa”. Istoričar umetnosti iz zrenjaninske Savremene galerije Slavica Popov kaže da se to posebno odnosi na angažman brojnih umetnika i radnika u kulturi. Tako je, prema njenim rečima, likovni i primenjeni umetnik Dragoslav Stojanović Sip (1920–1976), koji je u to vreme bio na čelu asocijacije likovnih umetnika i dizajnera Ulupuds, od 2. do 16. oktobra 1958. godine organizovao Festival „Umetnost u službi čoveka”. Održani su brojni umetnički događaji, izložbe, pozorišne predstave, balet, opera, premijere filmova. Pored ostalog cilj manifestacije je bio i razvoj industrijske estetike kao sredstva za kulturno vaspitanje i estetsko obrazovanje širokih slojeva. Insistiralo se na tome da se prikažu savremeno oblikovani predmeti koji okružuju porodicu, odnosno da se prilikom njihovog oblikovanja na njih primene principi ekonomičnosti, funkcionalnosti i estetike. U konceptu festivala provejava duh „Bauhausa”, koji je utemeljen na stavu da industrija i umetnost, idejno udruženi, omogućavaju stvaranje novih formi. Događanja su imala uticaj i na kasnija kulturna dešavanja kao na primer uspostavljanje veze između poznate likovne kolonije Ečka i razvoj industrijskog dizajna u Zrenjaninu.

U ovdašnjem Kulturnom centru, povodom jednog veka od osnivanja škole u Vajmaru priređena je međunarodna izložba „Bauhaus – sto godina posle”, a to je samo prvo od niza događanja u okviru manifestacije „Manje je više – dani Bauhausa”.

– Sa ciljem da i mi danas širimo kosmopolitske i slobodarske ideje pozvali smo na okupljanje bivše sugrađane koji danas žive i rade van Zrenjanina, u Norveškoj, Kanadi, Velikoj Britaniji, Češkoj, Italiji, SAD – kaže glavni organizator Sandra Banjanin.  


Komentari3
5a9a7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bole
Ni reči o tome da je Zrenjanin bio jedan od centara polumilionske nemačke zajednice u Jugoslaviji? Oni kao da nisu učestvovali u Bauhaus pokretu?
Nenad
Interesantno da niste spomenuli da je Bauhaus nasto od ruskog pokreta koji se zvao Konstruktivizam. Prvi su ugusli nacisti a drugi komunisti. Na zalost vjerovanot zbog politike niko ne spominje Konstruktivizam koji kao sto rekoh je stvorio Bauhaus.
Milos miokovic
....... Bauhaus' da bi bilo dobro....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja