utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:23
FORMULE ŽIVLjENjA

Učiteljice, naše dete je drukčije

Mališani se mogu ponašati sasvim drukčije kada su u školi i kada su u roditeljskom domu, pa vaspitačica i roditelji mogu imati različite predstave o istoj maloj osobi
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 07.10.2019. u 11:40

Koliko je tačno da roditelji najbolje poznaju svoje dete? Teško je reći, jer odgovor zavisi od uzrasta deteta i izloženosti neroditeljskim uticajima. Tako na primer, kada dete krene u vrtić ili u školu, ono se može ponašati sasvim drukčije u grupi vršnjaka i pred vaspitačicom ili učiteljicom od toga kako se inače ponaša u roditeljskom domu. Kada se dete različito ponaša, roditelj sa jedne i vaspitačica ili učiteljica sa druge strane mogu imati različite predstave o istom detetu. Da bi se poznavalo dete potrebno je uporediti kako se dete ponaša u jednim situacijama sa tim kako se ponaša u drugim.

Da bi se ove dve „slike” o detetu sastavile u celinu potrebno je da roditelj razmeni informacije s vaspitačicom ili učiteljicom. Problem nastaje s onim roditeljima koji „najbolje poznaju svoju decu” jer jednostavno ne veruju nijednoj informaciji koja se ne uklapa u njihovu postojeću sliku o svojoj deci.

Kritika kao napad

Ako je inteligencija sposobnost sagledavanja iste stvari s različitih tački gledišta, onda bi inteligentni roditelj trebalo da sagledava svoje dete s različitih strana, da ga „vidi” i na način na koji ga drugi vide, bilo deca, bilo odrasli.

Često roditelji vide svoje dete kao veoma posebno, drukčije od druge dece. Smatrajući da najbolje poznaju dete koje su rodili, kao i njegovu posebnost, često dolaze u vrtić ili školu da bi obavestili vaspitače i učitelje o specifičnosti svog deteta. U tom razgovoru ne samo da obaveštavaju, nego zahtevaju i daju instrukcije, da bi u periodu nakon toga nadzirali da li učitelj radi s detetom u skladu s uputstvima koje su mu dali. Na taj način vaspitačima i učiteljima nameću „uslužni model” odnosa, zastupajući ideju su oni tu kako bi zadovoljili roditeljske zahteve.

Dok ovaj „uslužni model” funkcioniše u vrtićima, najviše privatnim, kada dete dođe u školu, može nastati konflikt s učiteljicom koja ima sasvim različitu ideju od roditeljeve o svom poslu i ulozi u razredu.

Najteži konflikti su s roditeljima koji imaju iskrivljenu predstavu o tome šta znači biti „na strani deteta”. Roditelj koji ne razlikuje vlastito dete od detetovih postupaka smatra da je svaka kritika detetovih postupaka zapravo „napad” na dete. Zato svoju „bezuslovnu” ljubav pokazuje tako što „brani” dete i onda kada i sam zna da je ono loše postupilo. Još je gore ako ne razlikuje sebe od deteta, zato što onda svaku kritiku detetovog ponašanja doživljava kao napad na sebe i na način na koji je vaspitao dete.

Ovaj problem se može prevazići uvođenjem partnerskog modela odnosa učitelj-roditelj, a koji polazi od toga da su i roditelji i učitelji jednakovredne strane, koje su podjednako zainteresovane za ostvarenje pedagoških ciljeva. Prva saglasnost je oko podrazumevanja dobrih namera jedne i druge strane. Drugu saglasnost treba postići kroz otvoren razgovor učitelja i roditelja, a tiče se ciljeva koje dete treba da ostvari tokom školske godine. Saglasnost oko ciljeva ne znači i saglasnost oko načina na koji će jedna i druga strana voditi dete ka ovim ciljevima. Oni treba da se dogovore šta će jedni raditi u školi, a šta će drugi raditi kod kuće kako bi dete napredovalo.

Problematično ponašanje

U ovom procesu veoma je važno da učitelji pokažu da prave razliku između deteta i njegovog ponašanja, da prihvataju dete, ali ne i njegova negativna ponašanja, kao i da pokažu da prave razliku između roditelja i njegovog načina vaspitanja i deteta. Treba da istaknu da se i deca veoma dobrih roditelja, iz dobrih porodica, povremeno problematično ponašaju. Važna poruka za roditelje koji „najbolje poznaju svoje dete” jeste da se deca ponašaju različito kod kuće i kada su u grupi dece izvan roditeljskog nadzora.

Individualni pedagoški ugovor daje šanse da obe strane budu zadovoljne: roditelji uviđaju da učitelj vidi njihovo dete kao pojedinca, a ne kao deo mase učenika u razredu, a učitelji zato što imaju saradnju roditelja u obrazovnom i vaspitnom procesu. A kada roditelji i učitelji sarađuju, rezultati moraju biti dobri.


Komentari9
3a986
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slavka T.
Najbolje cemo upoznati svoje dete ako ostvarimo saradnju sa nastavnicima i uvidimo ko su oni sa kojima se ono druzi, te oslusnemo sto o nasem detetu misle nasi prijatelji i komsije. Ma koliko verovali u ispravnost naseg vaspitnog postupka, on se mora prakticno proveriti i verifikovati van kuce u okruzenju.Sva odgovornost je na roditeljima koji oblikuju i usmeravaju vaspitni proces,jer svi drugi, cak i nastavnici koji za jedan sat imaju u proseku jos 34 ucenika, mogu biti samo korekcioni faktor.
Petar V. Terzic
Vrlo je vazno da roditelji imaju jasnu strategiju u vaspitanju svoje dece. Kako ce je takticki realizovati zavisi od vise faktora. Pre svega roditelji se moraju principielno ponasati i dosledno prelaziti sa reci na dela. Zatim nuzno je imati istancani osecaj za kritiku bilo da ona dolazi iz skole ili okruzenja. Nista coveka ne moze usreciti ili unestreciti kao uspeh odnosno neuspeh svoje dece. Zato budno pratimo svoju decu koja cine osnovni smisao naseg zivljenja i trajanja u buducnosti.
Berislavci
Ako podjemo od iskustvene premise -"Sa kim si onakav si", te koristimo realne (ni po babu, ni po stricevima) a ne dvostruke standarde (slusaj, to je MOJE dete!), onda se mogu izvuci tri logicna zakljucka:1/ Ako se nasa deca druze sa boljim od njih ona ce ona da napreduju; 2/ Ako se nasa deca druze sa njima ravnim, onda ce ona da stagniraju, i 3/ Ako se nasa deca druze sa gorom decom od njih, onda ce ona da nazaduju. Dakle, odgovorni su roditelji ("Recite mi s kim se druze pa cu vam reci ko su").
Jelena
Da je to samo kod male dece.. to se odnosi na sve. Toliko postoji muskaraca i zena koji varaju i menjaju partnere kao carape dok roditelji misle da su im "deca" andjeli. A i "deca" mogu da misle da su im tate heroji i majke fine zene dok se u raznim situacijama ponasaju sasvim drugacije. Koliko prikrivenih narkomana, lopova, perverznjaka, nasilnika ima...i u glavama, mislima koje prikrivaju. Ljudi se potpuno drugacije ponasaju i kad su sami. Ako zaista mislite da nekog poznajete, naivni ste.
Dusa
Pravo ponasanje deteta je upravo ono kad je dete izvan roditeljskog doma i nadzora. Tada se ono pokaze u pravom svetlu i ispolji svoju sposobnnost da prepozna dobro od loseg, ispravno od neispravnog. Tu se u potpunosti pokaze koliko je roditelj uspeo da pravilno vaspita svoje dete. U vaspitanju svakog deteta potrebno je detetu predociti na razne situacije u koje ono moze upasti . Ako dete u kuci nema dovoljno slobode da iskaze sve svoje osobine ono tu slobodu nalazi van doma.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja