utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.10.2019. u 22:55 Višnja Aranđelović

Terapija matičnim ćelijama može biti opasna

Lekari upozoravaju da bi jasna i stroga zakonska regulativa i dobra obaveštenost ljudi stale na put mnogim zloupotrebama
(Фото Пиксабеј)

Mesec dana pošto su 1958. godine mladi naučnici koji su radili s reaktorom u Institutu za nuklearnu nauku „Vinča” bili izloženi prekomernom zračenju, u Parizu im je urađena transplantacija kostne srži. Dobrovoljni davaoci pronađeni su u Francuskoj, a profesor dr Žorž Mate im je priznao da ne sme da prognozira ishod lečenja. Naime, transplantacije su tada rađene samo na osnovu podudarnosti krvnih grupa primalaca i davalaca. Srećom, epilog je bio taj da su svi preživeli.

Nekoliko decenija kasnije, značaja koji imaju matične ćelije postali su svesni i oni koji nemaju previše veze s ovom granom medicine, ali i te kako imaju njuh za biznis. Širom planete predstavnici stranih kompanija roditeljima i sada objašnjavaju zbog čega je dobro da sačuvaju uzorak matičnih ćelija iz krvi pupčanika bebe, navodeći ih da poveruju kako su za nekoliko hiljada evra kupili svom detetu garanciju „večitog zdravlja”. Kako se širio taj biznis tako su rasla i obećanja, pa su pojedine privatne banke matičnih ćelija tvrdile da one pomažu i u otklanjanju stresa, bora, pa čak i sindroma sagorevanja na poslu…

– Primena matičnih ćelija nije bezopasna terapija. Prate je mnogobrojni rizici, poput opasnosti od malignih bolesti, postoji i opasnost da se date ćelije razviju u nepoželjne ćelije… Recimo, zabeležen je veliki broj smrtnih slučajeva kod onih ljudi koji su se podvrgavali podmlađivanju matičnim ćelijama. Uzrok je bio karcinom koji je karakterističan za decu u ranom periodu – objašnjava za „Politiku” prof. dr Dragana Vujić, načelnica Odeljenja za transplantaciju kostne srži beogradskog Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”.

Naša sagovornica kaže da su u najširoj primeni krvotvorne matične ćelije i upozorava da se one ne mogu koristiti za sve bolesti, već samo za neke oblike leukemije, maligne tumore, urođene slabosti kostne srži…

– Verovatnoća da će krvotvorne matične ćelije iz krvi pupčanika ostavljene u privatnim bankama biti iskorišćene iznosi svega oko 0,04 procenata. Matične ćelije iz pupčanika su pre svega malobrojne i mogu da se koriste samo dok pacijent ne pređe težinu od 40 kilograma. Takođe, ukoliko pacijent ima leukemiju, on mora uzeti kostnu srž druge osobe. Neki će na ovu tvrdnju reći da je tu genska terapija, ali je ona skupa i neizvesna. Ni argument da je rešenje u umnožavanju ne stoji, jer ćelije menjaju ćud, mogu postati maligne, izgubiti funkciju… – dodaje naša sagovornica, inače profesor na beogradskom Medicinskom fakultetu.

Kako bi se ljudi snašli u moru informacija, od kojih su mnoge i netačne, ona upozorava da su medicinski jedino opravdane javne porodične banke i da je to naznačeno i u dokumentima Evropske unije. Za sada, u našoj zemlji postoji Nacionalni registar dobrovoljnih davalaca kostne srži i porodična banka krvi pupčanika koja se nalazi u okviru Instituta za majku i dete.

– U porodičnoj banci roditelje lečenje ne košta ni dinara, jer troškove pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje. Takođe, do kraja 2020. očekujemo da će početi da radi i javna banka. U ovim bankama je, za razliku od porodičnih, doniranje javno dostupno. Dakle, matične ćelije donatora se zamrznu i čuvaju dok ne budu potrebne nekom kome odgovaraju. Nadam se da će se otvaranjem javne banke uvećati broj donatora što će povećati šanse za nalaženje nesrodnog davaoca krvotvornih matičnih ćelija – pojašnjava prof. dr Dragana Vujić.

Dok je 1973. zabeleženo svega 16 transplantacija i to u samo pet zemalja, 2015. taj broj bio je znatno veći – 37.626 transplantacija urađeno je u 655 centara širom Evrope. Podaci govore i da je u 86 odsto slučajeva bila reč o odraslim osobama, a samo 14 odsto pacijenata su bila deca.

Naša sagovornica daje i recept kako da se stane na put zloupotrebama matičnih ćelija. Kaže:

– Jasna i stroga zakonska regulativa i dobra obaveštenost ljudi.

Komentari7
a60fe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Ovo je u najmanju ruku smesno. Jeste li culi da odlaze svakodnevno i zanatlije a ne samo skolovani ? A nije ni cudo kada nam jedni te isti kroje kapu preko 30 godina i ubedjuju nas kako nam je sa njima odlicno. A Vladu da stvarno brine smanjenje populacije ne bi davala podrsku gej paradama vec bi radila na obnovi sela i zastitila od konkurencije i uvoza seljake da ljudi od svog rada mogu posteno sa zive.
Данијел
Лијепо је чути и мишљење стручних људи умјесто ријечи трговаца.
Olga
Na zalost nije tacno da su svi mladi ozraceni naucnici preziveli - jedan od njih, dobar drug moje mame, umro je - i ona mi je pricala koliko je bio potresan susret sa njegovom majkom, zenom iz unutrasnjosti, koja je sina poslala u prestonicu, da radi kao briljantan naucnik, a dobila ga nazad mrtvog.
Aleksandra
Maticne celije mogu da spase i promene zivote, ali samo u pravim rukuama. Mnogi neprofesionalni 'lekari' koriste maticne celije za svakakve terapije - ubrizgavaju ih u razlicitim delovnima tela gde mogu da se razmnozavaju nekontrolisano. Celije koje se nekontrolisano razmnozavaju se zovu rak.
Duda
Kako su sada matične ćelije opasane, a do juče ste na sva zvona reklamirali velikog naučnika koji se njima bavi u Leskovcu i Bostonu? Sve je opasano, pa i novinski članci.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja