sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:18
INTERVJU: Kokan Mladenović, reditelj

Pozorište je prirodna opozicija svakoj vlasti

Javni jezik se identifikovao sa jezikom laži i manipulacije. Tu na scenu stupa taj lekoviti Šekspir, neko ko nas je poznavao bolje od nas samih, ko je znao da ubode u bolne rane našeg nesavršenstva i da nas postidi pokazujući nam svet koji je mogao da bude bolji
Autor: Borka Golubović-Trebješaninutorak, 08.10.2019. u 20:00
(Фото Танјуг/Б. Стекић)

Reditelj Kokan Mladenović vraća se sa Šekspirovim rukopisom u pozorišni život Beograda. Premijera Mladenovićeve predstave „San letnje noći, Projekat Šekspir” u prevodu Aleksandra Petrovića je u utorak uveče, 8. oktobra (19.30 sati) na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Adaptaciju su potpisali Kokan Mladenović, Dimitrije Kokanov i Željko Hubač. U glumačkoj ekipi su: Radmila Živković, Lidija Pletl, Aleksandra Nikolić, Dušanka Stojanović Glid, Ivana Žigon, Marija Vicković, Danijela Ugrenović, Vanja Ejdus, Vanja Milačić, Milena Đorđević, Ivana Šćepanović, Bojana Bambić, Jovana Belović, Sanja Marković, Isidora Simijonović i Nina Nešković.

„San letnje noći”, jedna od najlepših komedija u svetskoj dramskoj literaturi, posvećena je slobodi, igri, iluziji, mašti… Zašto ste odabrali da je režirate sa podelom u kojoj je 16 glumica?

„San letnje noći” je jedna od najlepših priča o slobodi, slobodi ljubavi, mašte, svega onoga što teatar predstavlja. Stavljajući je u kontekst ženskog zatvora želeli smo da u prostor neslobode stavimo priču koja se tom prostoru opire, onako kako bi svaki umetnik i građanin trebalo da se opire svakom prostoru neslobode. Ženska podela je, u ovoj predstavi, nešto što pojačava emocionalnost tog sukoba, mnoge odnose stavlja u neočekivani kontekst i otvoreno replicira Šekspirovom teatru u kome su igrali isključivo muškarci. Intimno, ja duboko verujem da su muškarci na liderskim pozicijama uništili sve što su mogli i da je, verovatno, vreme, da se popravljanje ovakvog sveta prepusti ženama.

U Šekspirovoj komediji ispalo je da je najveća luda ujedno i najveći mudrac, baš onako kako su to govorili apostol Pavle i Erazmo Roterdamski. U čemu je ključ za ovu scensku interpretaciju?

Nesloboda u kojoj živimo, poništavanje građanskih sloboda i unižavanje umetničkih vrednosti, neki su od osnovnih poriva za upravo ovakav „San letnje noći”. „Projekat Šekspir” koji se realizuje u jednoj kaznenoj ustanovi, postaje lakmus čitanja izopačenja sistema u kome živimo, intenzivira prostor represije i manipulacije i pokazuje nam, onako kako je to Šekspir radio, vreme koje je „izašlo iz zgloba”, vreme koje traži našu reakciju.

Kako ćemo i zašto na sceni videti da nam je ova Šekspirova „mala drama kao rođena za smeh” danas potrebna?

Autorska i izvođačka ekipa predstave brzo su se i lako sporazumele da komičnost ovog Šekspirovog komada, ni na koji način, nije naš imperativ. Upravo se u traganju za kontrastima, za sučeljavanjem zabavnog i tragičnog, spontanog i represivnog, odvijao naš proces traganja za konačnim oblikom „Sna letnje noći”. Uostalom, nisu li oni koji upravljaju našim životom tako providno komični, farsični prevaranti, vodviljske kukavice, burleskni falsifikatori realnosti, pa opet, njihov je učinak na naš život više nego tragičan. Tragično je, kod Šekspira, uvod u komično, a komično je predvorje tragedije. U tome je on zauvek naš savremenik.

Čini se da je pozorište kojim se sada bavite mnogo ličnije nego ono kada ste počinjali s režijom?

Pozorišna režija jeste moj način komunikacije sa svetom. Taj se svet, s godinama, punio besom, razočaranjima, devastacijom sistema vrednosti i pretvorio se, kako Šekspir kaže, u veliko glumište budala. Nemam nikakav motiv da učestvujem u našem pozorišnom ili građanskom životu, ako to što radim neće predstavljati promenu u odnosu na svet u kome moram da živim.

Komedija „San letnje noći” nazivana i čudom kompozicije je priča o ljubav. Prava sloboda za kojom ljudska duša žudi, o čemu govori i Šekspir, je zaboravljena. Da li se ljubav, sloboda mogu kupiti?

Živimo u zemlji u kojoj je sve na prodaju: poštenje, čast, doktorske i fakultetske diplome, mandati poslanika itd. Kupuju se sudske presude, javno mnjenje, rezultati anketa, izbori i još toliko mnogo stvari da ja ovo naše pozorišno putovanje smatram nužnim kamenčićem u cipeli jedne izopačene zemlje koji će pokušati da nažulja našu savest i skrene pažnju na neke gotovo zaboravljene vrednosti, kao što su ljubav, pravdoljubivost ili umetnost kao takva.

Dijalog sa vremenom vodite posredstvom svoje umetnosti. Zašto vam je jezik režije i scenskih slika sve bliži od ovog govornog?

Javni jezik se identifikovao sa jezikom laži i manipulacije. Toliko je oko nas laži i svakojakih oblika krivotvorenja istine, toliko neumesnog samoreklamerstva nosilaca najviših državnih funkcija, da je normalno što prestajemo da verujemo u izgovoreno. E, tu na scenu stupa taj lekoviti Šekspir, neko ko nas je poznavao bolje od nas samih, neko ko je znao da ubode u bolne rane našeg nesavršenstva i da nas postidi pokazujući nam svet koji je mogao da bude bolji, da smo ga bili dostojni.

Često znate da kažete da se naše pozorište prepoznaje u sopstvenom kukavičluku i autocenzuri. Odnosno da je sajam sujete… Mora li pozorište da kritikuje svaku vlast?

Pozorište je prirodna opozicija svakoj vlasti, jer pozorište teži apsolutnoj istini, a vlast apsolutnoj manipulaciji. A kad je reč o našoj aktuelnoj vlasti, koja baštini u sebi sve najgore osobine političkog jednoumlja, nedemokratičnosti, spletki i prljavština, onda je kritika takve vlasti moralni i umetnički imperativ svakog ko se usuđuje da sebe naziva umetnikom.

Čini se da više nemate želju da učestvujete u kolektivnom popravljanju sveta?

Pozorište je moj prostor popravljanja sveta. Njegov uticaj na formiranje javnog mnjenja, na usmeravanje tokova društva, je ogroman, ukoliko pozorište ima hrabrost da ga koristi. Ne verujem u političke partije, kolektivne zanose i poštenje onih koji nam nude sliku kolektivnog boljitka. Reditelj je uvek sam i njegov glas je uvek rezultat ličnog stava i hrabrosti, bez obzira na to da li se sa tim stavovima iko identifikuje i podržava ih.


Komentari5
7f632
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Decak
Gledao sam premijeru, genijalna ! Sekspir je sve predvideo. Sto se tice zastave, nju rašiva šesnaestogodišnja devojčica i od nje pravi haljinu s kojom počinje novi život jer, posle smrti oca, ne može drugačije da preživi. Haljina crvenoplavobelo, srpska je za celo !
Џејми Шеј
Позориште је природна опозиција свакој власти, јер позориште тежи апсолутној истини, а власт апсолутној манипулацији. - Pozoriste dobija novac od svake vlasti pa joj ne moze biti opozicija. Tvrditi da gluma, reziranje, imitiranje stvarnosti tezi apsolutnoj istini je laz mada je tacno da svaka vlast tezi manipulaciji i odrzanju. Pljuvanje po zemlji u kojoj ste rodjeni je nedostojno bilo koje osobe - izgleda da bi ovakve "umetnike" morali izdvojiti jer su toga dostojni.
Родољуб
Позориште може да буде природна опозиција власти, али не народу и држави. И не свакој власти уопште, као да је позориште некакво збориште бунтовника. Шта има било која пролазна власт са државном заставом? Ако је недостојна управљања државом онда се критика упућује власти, а не држави и народу који је умирао за њену слободу! Немојмо мењати тезе и правити се наивни, сматрати се којекаквим високим ''интелектуалцима'' и ''уметницима'', а на другој страни газећи преко најосновнијих чињеница.
Заврам
Шекспир лековит, поезија лековита...А после уништавања Заставе Србије у Лесковцу, током извођења представе, ( редитељ овај с фотографије), ја почех да болујем. Од срамоте, коју су "врррллллиии" уметници приредили нашем народу, земљи, нашој светињи, под којом се поносимо, узрастамо, бранимо отаџбину, гинемо, у срцу је носимо... Ако је ово био уметнички чин, ја онда не знам шта су позоришна култура, уметност, орогинално стваралаштво...У потпуном незнању о врлинама позоришта и презрењу дивљаштва
Nebojsa
Umetnici, naročito muzičari i glumci, odlično znaju kod koga je lova i shodno tome su prirodno uz vlast. To je notorna činjenica.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja