subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:26

I oštećenje knjige je njena istorija

Ne treba da postoji bojazan da će hartija brže da propadne ako se ne zaštiti. Kod nas su često nepotrebno restaurirani stari rukopisi, i što je najgore, peglani presovanjem – naglašava Aleksandar Ćeklić, autor izložbe „Ukrasni motivi na povezima hilandarskih rukopisa”
Autor: Mirjana Sretenovićutorak, 08.10.2019. u 22:00
Фреска Св. Матеј обрезује књигу, Црква Протата у Кареји, почетак 14. века (лево), ​Иконографски мотив, Четворојеванђеље Витошко, 18. век (Фотографије Из каталога изложбе „Украсни мотиви”)

Povodom osam vekova samostalnosti srpske crkve u galeriji Pedagoškog muzeja u Beogradu priređena je izložba fotografija „Ukrasni motivi na povezima hilandarskih rukopisa” Aleksandra Ćeklića. Prikazano je skoro hiljadu snimaka ukrasnih motiva knjiga od 13. do 18. veka, što je plod Ćeklićevog višegodišnjeg istraživanja.

Filip Trajković, kustos u biblioteci Pedagoškog muzeja, naglašava da, uz knjige, hilandarska biblioteka sadrži i povelje srpskih vladara, vizantijskih i ruskih careva, moldavskih kneževa, raznih dokumenata i isprava iz turskog doba, bakrorezne i drvorezne ploče od kojih su otiskivane grafike za knjige, i poveze knjiga koje su radili stari knjigovezački majstori u koži, drvetu i metalu.

– Cilj ove izložbe je da srpski narod podseti na svoju istoriju, tradiciju, kulturu, vrednost i mesto u opštoj hrišćanskoj civilizaciji Evrope, i da ne zaboravi svoj nacionalni identitet koji je Sveti Sava, pre toliko vremena, neumorno i vizionarski utiskivao u srpsko nacionalno biće, toliko da se čak danas može govoriti ne samo o pravoslavlju među Srbima, već i o svetosavlju. Beogradski umetnički knjigovezac Ćeklić imao je mogućnost da blago hilandarske biblioteke vidi uživo i fotoaparatom prenese u digitalnu formu – naglasio je Filip Trajković.

Aleksandar Ćeklić, član Ulupudsa i dobitnik nagrade „Gligorije Vozarović” za najboljeg knjigovesca, naglašava da povezivači knjiga svoju veštinu nisu zapisivali, već su je prenosili mlađima sve do kraja 17. veka, kada je u naletu baroknog stila, stara veština brzo zaboravljena.

– Hilandarska biblioteka ima 1.052 rukopisne i 82 stare štampane knjige koje uglavnom imaju sačuvane poveze u celini ili fragmentima. Srećom, knjige nisu restaurirane te njihovo obilje u izvornom obliku predstavlja pravu riznicu za istraživanje srednjovekovnog poveza. To nije slučaj sa drugim velikim bibliotekama koje poseduju vizantijske poveze, kao što je Vatikanska, gde samo neznatan broj poveza nije restauriran. I u našim bibliotekama su često nepotrebno restaurirani stari rukopisi, tako da je hartija izbeljivana, a zatim, što je najgore, peglana presovanjem, pri čemu su se gubili prirodna tekstura, valovitost i udubljenja od štampe, narušavajući osobenost, lepotu i suštinu ručno pravljene hartije. Nisu načinjeni ni elaborati postojećeg stanja poveza, sa beleškama o gradivnim elementima, skicama i fotografijama detalja. Čak ni za povez Miroslavljevog jevanđelja to nije urađeno – zapisao je Ćeklić u katalogu izložbe.

Zaboravlja se, dodaje, da vrednost jednoj knjizi daje i njena starina koju čini rukopisni ili štampani tekst zajedno sa povezom.

– Ima slučajeva da su knjige obrezivane, da se veći broj knjiga poveže istim platnom tako da one u biblioteci deluju bezlično. Koristi se koža koja je štavljena hemijskim sredstvima, pa odudara od stare kože koja je štavljena biljno, ne poštuju se stilske osobenosti vremena u kojem je nastao povez, koriste se sintetički ireverzibilni lepkovi. Ne treba da postoji bojazan da će oštećena hartija ili povez brže da propadaju ako se ne zaštite. I oštećenje knjige je njena istorija. Važno je samo da uslovi čuvanja budu odgovarajući. Svestan ovakvog stanja, profesor Đorđe Trifunović je na mnogim knjigama u Arhivu SANU i Narodnoj biblioteci Srbije ostavljao cedulju sa tekstom: „Molim da se rukopis ne daje na konzervaciju” – podseća Ćeklić.

Na osnovu sačuvanih fresaka može da se rekonstruiše da su za povezivanje knjiga korišćeni: drvena stega, šilo, svrdlo, dleto, igla, nož, drveni šestar. Koristili su jareću kožu i laneni konac, kao i lepak od brašna. Povezi bez ornamenata bili su veoma retki. Na povezima se vide motivi dvoglavog orla, koncentričnih krugova, zmajeva, vukodlaka, krilatih bića, ptica, lavova, i biljni ornamenti: krinovi ili ljiljani, kao i palmete – lepezasti ukrasi.

Aleksandar Ćeklić kaže da na nekim povezima deluje kao da su majstori radili „od oka”, i baš u tim malim skretanjima od savršenosti, prepoznaje se trag ljudske ruke i duše.

Ukrašavanje zlatom

U Tipiku o crkvenom slikanju episkopa Nektarija iz 1599. nalazi se uputstvo za ukrašavanje kožnih korica zlatom: „Uzmi presno belance i dodaj mu trećinu vode, dobro izmešaj i maži po koži gde ćeš zlatiti, a potom stavi zlato i basmu maži medom ili goveđim salom pa otari zlato vlažnom krpom.”


Komentari0
89c87
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja