subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:00
KAKAV NAM JE SAJAM KNjIGA POTREBAN

Smanjiti pregrejani vašarski element

Poslednjih godina figuru pisca potisnula je najpre figura prodavca kao najdominantnijeg lica Sajma knjiga, da bi pre dve-tri godine i ona pala u drugi plan pred figurama selebriti stvarnosti
Autor: Gojko Božovićsreda, 09.10.2019. u 17:00
Сајам књига треба да се позиционира као кључни регионални сајам за простор између Беча и Истанбула (Фото: А. Васиљевић)
Gojko Božović (Foto: Selman Trtovac)

Odgovor na pitanje koje se sve češće postavlja: „Kakav nam je Sajam knjiga potreban” prilično je jednostavan. Ali ako je odgovor jednostavan, put do takvog sajma nije lak, što ne znači da treba odustati ili se prikloniti trendovima. Sajam ima važne resurse, ima odlične epizode u svojoj istoriji, ima navike publike koje treba ohrabriti, ima iskusne profesionalce u svojoj organizaciji. Ne treba zaboraviti ni da su tu izdavači koje su okolnosti tržišne borbe i izbrani programski ciljevi učinili otpornim na najrazličitije izazove.

Potreban nam je, dakle, Sajam knjiga koji će biti u interesu svih, koji će podsticati i uključivati, koji će pokazivati  raznovrsnost stvaralačke i izdavačke scene. Neophodan nam je Sajam knjiga koji će ponovo biti mesto velike promocije savremene srpske književnosti i mesto susreta sa drugim kulturama, a ne samo prost zbir prodajnih tezgi. Potreban nam je sajam koji će ponovo biti mesto na kome će zainteresovani čitaoci različitih očekivanja, ukusa i pogleda na literaturu i na svet moći da vide, na jednom mestu, sve značajne knjige koje se, kod različitih izdavača i u različitim žanrovima, objave na srpskom jeziku u toku jedne godine, pa makar zbog toga zvezde javne scene izgubile jednu tačku vlastite promocije.

Beogradski sajam knjiga u godinama i decenijama svog postojanja bio je, između ostalog, i najveći domaći festival književnosti. Važan deo svog uticaja i privlačnosti Sajam knjiga stekao je upravo iz tog razloga. Poslednjih godina figuru pisca potisnula je najpre figura prodavca kao najdominantnije lice sajma, da bi pre dve-tri godine i ta figura pala u drugi plan pred figurama selebriti stvarnosti. Te promene figura ukazuju na promene u samoj prirodi Sajma knjiga. Izgubio je programsku i izlagačku dimenziju, opstaje još u određenoj meri prodajna dimenzija, a sve više dobija na selebriti dimenziji koja nema nikakve veze sa knjigama. Otuda su pisci danas na Sajmu knjiga nevidljivi, a ponekad izgleda i nepotrebni, književni događaji su rutinski i neposećeni, bez prave promotivne snage, dok je sajam izgubio i medijski uticaj kao godinama najbolja platforma za promociju knjiga. Ukratko, vašar je već svuda oko nas, pa bi utoliko pre bilo potrebno da se smanji taj pregrejani vašarski element u korist knjiga koje imaju sve manji javni prostor.

Izdavači o sajmu
U seriji napisa „Kakav nam je sajam knjiga potreban”, koja počinje danas u našem listu, srpski izdavači govore o tome šta zameraju našoj najvećoj manifestaciji posvećenoj knjizi, daju predloge i sugestije kako da ona, ne zanemarujući novo vreme i promene koje ono donosi, ipak ostane prvenstveno okrenuta knjizi, čitaocima i piscima.

Beogradski sajam knjiga mora najpre da obnovi programsku i izlagačku dimenziju. To bi povećalo posećenost, učinilo bi ga modernijim i preglednijim, istovremeno odličnim mestom za publiku i još boljom poslovnom prilikom nego što je sada. Tako bi i prodaja na nesumnjivo bila bolja. Nipošto nije dobro svoditi Sajam knjiga na samo jedan ukus, jednu boju, jedan sadržaj, jedan žanr. Tako će se samo sužavati javni interes i menjati tip publike koja ga posećuje. Neophodno je da pisci ponovo budu zaštitno lice sajma, jer već ionako postoji mnoštvo medija i događaja koji pripadaju selebriti stvarnosti. Sajam knjiga treba da se pozicionira kao ključni regionalni sajam za prostor između Beča i Istanbula, jer će tako postati privlačan u mnogo većoj meri nego što je sada i za strane izdavače, literarne agencije, strane medije, napokon za strane pisce. I, naravno, menjaju se okolnosti, menjaju se i čitaoci, pa je potrebno da sajam prati, izražava i naslućuje nove medije i tehnologije. Izdavaštvo je jedan od poslova koji su se najviše menjali u proteklih četvrt veka. A te promene nisu završene, one su pred nama i nema razloga da ih ignorišemo.

Glavni urednik izdavačke kuće „Arhipelag”


Komentari2
ac664
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Decak
Odlican tekst ! Otkrivam i prethodne clanke u rubrici "Kakav nam je sajam knjiga potreban"(Hamovic, Babic) ; pozdrav i Gojku i njima. Hvala im na brizi da sacuvaju KNJIGU i sve oko knjige. I na trudu da oplemene mesto gde se jedanput godisnje srecu i druze svi koji cene REC.
Дека
Садашњи сајам је одлично организован. Његова највећа слабост су издавачи који су запоставили савремену спску књижевност писану азбуком.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja