nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:36
KULINARSKE PRIČE

Jelovnik sa slikom puža

U restoranima koji primenjuju koncept „spore hrane” mora da bude označeno vreme čekanja na određeno jelo
Autor: Mladen Pršićsreda, 09.10.2019. u 14:59
(Фото Пиксабеј)

Za pristalice ekološko-gastronomskog pokreta „Spora hrana” (Slow food) i Pokreta za očuvanje organske hrane, način ishrane, ekološka i društvena svest i životna sredina predstavljaju posebnu vrednost. Karlo Petrini, jedan od osnivača „Spore hrane”, inicijator je ideološkog manifesta s idejom i vrednostima polaganog uzimanja hrane u vremenu kada je sve moralo ići brže.

Zagovornici „Spore hrane”, prvobitno okupljeni oko italijanskog kulturnog pokreta „Arcigola”, već 30 godina ističu da su jelo i piće važan sastavni deo svake kulture, a pokret „Spora hrana” sam sebe predstavlja kao nekomercijalnu, eko-gastronomsku organizaciju, koja je protivteža praksi brze hrane.

Internacionalno udruženje „Spore hrane”, čiji je inače amblem stilizovani puž, želi da spreči nestanak lokalnih tradicija vezanih za način ishrane i da zaštiti biološku raznovrsnost, ističući snažnu vezu između tanjira i zemlje. Smatra da hrana mora da prija, da je kvalitetna, da je proizvedena na čist način, da ne ugrožava životnu sredinu i zdravlje potrošača. Zalaže se za čin zajedničkog obedovanja kroz takozvane radionice za probanje hrane i smatra da bi ovakav vid degustacije trebalo primeniti i u restoranima, kako bi gost znao šta ga čeka.

„Spora hrana” nije moralni protivnik brze hrane niti rajski san o zdravom svetu, već označava drugačiji način posluživanja, uživanja u jelu i gastronomsko-tehnološke obrade jela. Ovaj pravac insistira na standardima nabavke, pripreme, specifikacije troškova, veličine porcije...

Veoma je važno da u restoranima koji primenjuju koncept „spore hrane” bude označeno vreme čekanja na određeno jelo, pored kojeg u jelovniku stoji oznaka puža.

Čak i za jednim istim stolom mogu se naći pristalice brze i spore hrane: dok je prvi „progutao” svoj obrok, drugi uživa u svakom zalogaju, tražeći još po neki skriveni ukus i mišljenje duše o onome što unosi u sebe. Nažalost, praksa „spore hrane” sve je ređa u domaćinstvima: u mnogim, naročito u gradskim sredinama, hrana naših majki i baka polako ali sigurno izmiče porodičnom ručku, okupljanju oko stola i jelima koja se lagano krčkaju.

Zadovoljstva stola pripadaju svim vremenima i svim uzrastima, rekao je proslavljeni francuski gastronom Brile Savaren, a engleski pisac i pesnik Džordž Meredit je zapisao: „Ljubljenje ne traje, kuvanje traje.”

Čovekova potreba za nečim što će ga nahraniti navela ga je da isproba svaku biljku i životinju na planeti – od mrava do kita, od tartufa do manioke. Glad i hedonizam napravili su od čoveka „civilizovanu životinju” koja jedina kuva.

Priča o gastronomiji na neki način je i priča o razvoju ljudske vrste, od otkrića vatre i prvog posuđa pa do savremene tehnologije obrade namirnica i od rimskih gozbi i stroge ritualne japanske večere, pa do današnjih „obroka s nogu”.

Svaka kultura je dala svoj doprinos gastronomskom znanju kao umetnosti, nauci i veštini koja ne poznaje nacionalne granice i kulinarska ograničenja.

Početak „brzog načina ishrane” vezan je za sasvim praktične razloge, kada je 1902. u SAD, u Filadelfiji, otvoren prvi ekspres-restoran, to zapravo restoran brze hrane, a zatim 1916. i prvi iz lanca restorana Ričarda i Morisa Mekdonalda, koji je 1939. prerastao u pravo carstvo hamburgera.


Komentari2
b305b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr Slobodan Devic
E pa da "zacinim" i ja malo. Nisam bas siguran da se pokret spore hrane odnosi i na vreme spremanja iste, vec iskljucivo na vreme konzumiranja. Oni koji se bave restoranskim poslom znaju jako dobro da postoji puno trikova kako da se ubrza priprema jela, sto ne mora da znaci da su ista loseg kvaliteta. Da kao primer samo nabacim neke srpske porodice koje i dalje slavu slave tri dana. Nema sanse da ce ruska salata da se pravi sve iz pocetka svaki dan. Sto se pak kuvanja hrane tice, mislim da je to jedna od najgorih civilizacijskih tekovina. Procesom kuvanja se ne samo unistavaju korisne, vec moze doci i do stvaranja (po nas organizam) veoma stetnih materija. Dok konzumiranje nekuvanog voca i vecine povrca ne bi predstavljao problem, pitanje je sta raditi sa mesom? Neke vrste se mogu usoljavati i susiti (slanina, prsuta, riba, ...) sto bi mozda bilo dovoljno. Ali avaj, kao sto autor teksta sugerise hedonizam koji je iskljucivo proizvod nase "superiorne" inteligencije je krivac ...
Sandra
Sto se kuvanja hrane tice tu niste u pravu jer to nije civilizacijska tekovina vec je nastanak ljudske civilizacije jednim delom posledica kuvanja hrane. Naime sa otkricem vatre i kuvanjem hrane pracovek je iz hrane dobijao mnogo vise hranljivih materija nego iz sirove hrane sto je dovelo naglog razvoja mozga i nastanka danasnjeg coveka.
Preporučujem 6

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja