subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:22

I danas put vodi iz Žiče u Peć

Proslava osam stotina Srpske pravoslavne crkve u Pećkoj patrijaršiji protekla je u znaku susreta zaboravljenih i raseljenih, u znaku onih koji su uspeli da prežive, da se vrate i da žive sa svojom decom i crkvom kao osloncem
Autor: Živojin Rakočevićsreda, 09.10.2019. u 18:25
Мноштво деце на прослави (Фото Телевизија Храм)

Iz Žiče u Peć. To je bio put srpske crkve u ranom periodu Nemanjića, u doba kada je stajala na svoje noge. Osam vekova kasnije, čini se, isti je put. Narod stiže u drevnu Patrijaršiju i istorijski najvažnije sedište Srpske pravoslavne crkve. Rano je jutro i prvi mraz u Metohiji. Malo magle na poljima, sa patrijaršijskih oraha opada lišće, odnosi ga kanal reke Bistrice koji teče kroz ovaj kompleks.

U tri crkve, povezane pripratom, od vladika prvi ulazi arhiepiskop Jovan iz Ohridske arhiepiskopije. Teško hoda i treba mu pomoć, ožiljci robovanja po makedonskim zatvorima vide se u svakom njegovom pokretu. Ima nešto i simbolično u tom njegovom ranom ulasku u Patrijaršiju i sklanjanju od studeni. Sveti Sava je iz Ohridske arhiepiskopije izdvojio Srpsku crkvu, a danas, osam vekova kasnije, njen poglavar arhiepiskop Jovan, ulazi u ovaj hram, skroman i tih. On će u Crkvi Svetih Apostola, između ćivota srpskih arhiepiskopa i patrijaraha, dočekati dvadeset episkopa predvođenih mitropolitom Amfilohijem koji u svečanoj povorci, uz patrijaršijska zvona ulaze u hram. Iako je bilo najavljeno, patrijarh srpski Irinej nije došao u Peć.

Drevni zidovi su sačuvali nešto od jučerašnje toplote. Deca iz Goraždevca unose žamor, dok vladika Atanasije pokušava da im objasni kako je on mlađi od njih, i kako je odnedavno „ima tli i po godine” Gosti su stigli sa raznih strana, episkopi sa svih kontinenata, a mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije govori o svedočenju vere i potrebi da se savremeni čovek odazove pozivu Boga i vere.

– I ova crkva Hristova crkva, crkva božja crkva Svetosavska, ona će nastaviti da svjedoči Hrista Boga našega i spasenja svemu svijetu. Da svedoči svemu carstvu nebeskom svuda, a naročito ovdje na ovom kosovskom prostoru, ovdje gde je sklopljen kod ovoga naroda kosovski zavjet sa Hristom Gospodom. Šta je kosovski zajvet? Neki kažu to je mitologija. Mitologija je pomućena njihova savjest i svijest, a kosovski zavjet nije ništa drugo, nego izdanak svetoga Novoga zavjeta, Hristovoga zavjeta, kao što je Novi zavjet svedočanstvo Hrista raspetoga i vaskrsloga. Tako je i kosovskometohijski zavjet raspetoga Hrista u biću ovoga naroda – rekao je mitropolit i dodao da „snaga nije u broju nego u Gospodu”.

– Nije snaga u onima koliko ih ima ovim prostorima nego je snaga u onima koji su, neka ih je i malo, živi svjedoci istine i koji svojim svjedočanstvom prosvećuju i one koji žive zajedno sa njima – zaključio je mitropolit Amfilohije.

U samoj crkvi, koja je pod zaštitom Uneska, među freskama izuzetne lepote sreću se raseljeni, prijatelji, neke davne komšije i poznanici. Baka Kata Grujić, iz Petriča kod Peći, živi sama u svom selu, ukrali su joj do stotine kokošaka, pokućstva i svega što se moglo odneti. Živih pokreta i radosna zbog ovolikog broja ljudi i donela darove za Patrijaršiju.

Služba je završena, napolju je toplije, episkop zapadnoamerički Maksim Vasiljević igra se sa decom iz Osojana. Iz velike kese baca slatkiše, visoko prema krošnjama stoletnog drveća. Gotovo da nema mesta na Kosovu i Metohiji gde ovaj čovek nije stigao i delio pomoć i poklone deci. Tako je 68 mališana juče dobilo novčanu pomoć koju je prikupilo Kolo srpskih sestra iz San Franciska.

Proslava osam stotina Srpske pravoslavne crkve u Pećkoj patrijaršiji protekla je u znaku susreta zaboravljenih i raseljenih, u znaku onih koji su uspeli da prežive, da se vrate i da žive sa svojom decom i crkvom kao najsigurnijim osloncem. Od političkih predstavnika i zvaničnika niko nije bio prisutan.


Komentari22
d242d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miodragović b
@Oluja Pitao te čovek za izvor podataka koje navodiš?
Теолог СПЦ
@Dragomir Olujić Oluja Госн Олуја, маните се празне приче, наведите релевантне доказе за своје тврдње, јер у противном, принуђен сам да Вас назовем лажовом.
Preporučujem 4
Dragomir Olujić Oluja
G-dine „Teolog SPC“ (i dalje se krijete iza lažnog imena?), Vama su falsifikovani (dopunjeni, dopisani, „kritički priređeni“...) Teodosije i Domentijan i slični „relevantni crkveni izvori“, meni su relevantni izvori – neću navoditi savremene autore – (monah) Ilarion Ruvarac, Stojan Novaković (pored drugog, i predsednik Srpske kraljevske akademije) i drugi iz „kritičke škole istoriografije“, koji su, između ostalog, raskrinkali mitove i mistifikacije oko Sv. Save i oko pravoslavne crkve...
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora
Trifun
Amfilohije se nije mnogo bunio kada je Milo,falsifikovanim referendumom, proglasio nezavisni Montenegro.Gubitak CG,za srpske nac.interese,je veci gubitak od gubitka Kosova:U CG se Srbi nasilno asimiliraju u Montenegrine..Milo i komp. su pokazali da im nije nista sveto, da ce uciniti sve da ostanu na vlasti i sacuvaju ono sto su opljackali gradjanima CG."Stotinu ce promeniti vera.."Ucenjeni postali su najveci poltroni i "saveznici" USA/NATO na sramotu srpske Sparte i Njegoseve srpske Crne Gore..
v stepanovic
Da, samo sada ovaj put vodi do Srpske Golgote.
Simon Saivil
Од политичких представника и званичника нико није био присутан. Time je receno sve!
Мр Радомир Шћепановић
Митрополитa Амфилохијa Радовића за патријаха!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja