subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:22

Mlade bi bolja podrška odvratila od suicida

Svetski dan mentalnog zdravlja u svetu i kod nas posvećen je prevenciji samoubistva
Autor: Katarina Đorđevićčetvrtak, 10.10.2019. u 19:19
(Фото Пиксабеј)

Svake godine oko hiljadu ljudi u Srbiji digne ruku na sebe, dok u svetu ukupno bude 800.000 takvih slučajeva, pri čemu samoubistvo predstavlja vodeći uzrok smrti u adolescenciji. To su glavni razlozi zbog kojih je Svetska zdravstvena organizacija odlučila da 10. oktobar, Svetski dan mentalnog zdravlja, ove godine posveti prevenciji suicida. Kako u razgovoru za naš list ističe dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike „Dr Laza Lazarević”, od početka ove godine 3.418 osoba okrenulo je nacionalni SOS telefon za prevenciju suicida  011/7777- 000 koji je 24 časa dnevno dostupan svim građanima naše zemlje. Ova telefonska linija uvedena je sredinom januara da bi sve osobe koje nose preteško breme psihičkih problema mogle da potraže savet stručnjaka.

– Iako je samoubistvo višedimenzionalan fenomen, oduzimanje sopstvenog života najčešće je manifestacija mentalne bolesti – depresije pre svega. Za mlade razlozi za suicid mogu da budu loši porodični odnosi, nesnalaženje u školskom okruženju i vršnjačko nasilje. Među osobama srednjeg doba faktori rizika su nezaposlenost, problemi na poslu, finansijske neprilike, razvod ili odvajanje, a kod  starijih – odlazak u penziju, teška somatska bolest i loša socijalna podrška. Ipak, za sve starosne grupe najvažniji faktor rizika za suicid je psihijatrijska bolest – ističe naša sagovornica i dodaje da je polovina osoba koje su izvršile suicid već ranije to pokušala da uradi.

Ako sumnjamo da se u nečijoj glavi vrzmaju suicidalne misli, savet stručnjaka je da bi takvu osobu trebalo direktno pitati za to, jer takva pitanja ne povećavaju rizik od suicida, a daju priliku da osoba ispriča šta je muči i kako se oseća, a samim tim i smanji napetost, podeli problem i oseti razumevanje i olakšanje.

Slavica Ranisavljev, psiholog iz humanitarnog centra za prevenciju samoubistva „Srce” upozorava da je srećom u porastu broj onih koji traže pomoć stručnjaka – od početka ove godine više od 5.000 osoba okrenulo je telefonski broj za prevenciju suicida 0800 300 303, a tokom cele prethodne godine pomoć je zatražilo hiljadu ljudi manje.

– Pozivi mladih predstavljaju petinu svih telefonskih poziva i oni su ti koji najčešće traže pomoć i preko „četa” i mejla. Iako je iz perspektive odraslih mladost najbezbrižnije životno doba, mladi su često veoma impulsivni, fatalistički shvataju neuspehe i ne prihvataju da će vreme doneti razrešenje mnogih problema. Školarci nas najviše zovu zbog vršnjačkog nasilja, akademci su često nesrećni zbog pogrešnog izbora studija, a mladi koji su zaplovili u bračne veze ili počeli da rade, ponekad ne mogu da izađu na kraj sa lošim međuljudskim odnosima na poslu ili im se nepromostivim čine porodični problemi. Oni često govore da nemaju kome da se obrate za pomoć – ne zbog toga što su sami, već zato što se osećaju usamljeno i imaju osećaj da nemaju na koga da se oslone – objašnjava naša sagovornica.

Među podacima o ovoj teškoj temi piše i da devojčice češće pokušavaju, a dečaci češće uspevaju da izvrše suicid. Osim toga, za veliki broj mladih ljudi suicid ne znači želju da umru, već da više ne žive kao do tada. Suicidalne želje i misli mogu biti „maskirane” i određenim rizičnim ponašanjima, kao što su alkoholizam, narkomanija, brza vožnja i samopovređivanje. Opijanje je, objašnjava Slavica Ranisavljev, znak da se osoba ne oseća dobro u svojoj koži i pokušava da utopi bol u alkoholu, ne znajući da je bol dobar plivač.

– Samom suicidalnom činu često prethodi niz epizoda rizičnih ponašanja na koje niko nije obratio pažnju. Naime, osobe koje razmišljaju o samoubistvu kao o kraju svih životnih muka često se usamljuju, bitno menjaju ponašanje i životne navike, pesimistički su uvereni da „nikad neće biti bolje” i naglas izgovaraju rečenice o besmislu života. Sve je to apel bliskim osobama da obavezno potraže pomoć stručnjaka – zaključuje naša sagovornica.


Komentari3
5396b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nele Simc
Suicid je inace engleska rec. Srpska rec je samoubistvo.
Bozana
Za pocetak bi bilo bolje izglasati zakon da se objavljuju clanci o samoubistvima kao sto je u Skandinaviji i na taj nacin se smanjuje broj jer se tim ljudima u nevolji i depresiji ne daju ideje. Objavljivanje tih clanaka je veoma cesto predstavlja detaljno uputstvo kako oduzeti sebi zivot.
анђелка
Млади треба да раде на себи,да се образују,развијају разне вештине,имају одговорност,развијају праве вредности.Многи воде празан живот.Ослобођени,бар у школи,обавеза,позивају се само на некаква права,све да се не муче,да им буде лако,да се не траумирају.Ако су развили своје способности,озбиљно приступили изградњи своје професије,мање је места за очај и бесперктивност.Кад једна љубав пропадне,постоје и друге вредности у животу.А биће још много прилика за љубав.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja