nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 10.10.2019. u 20:20 Milica Dimitrijević

Čuvar vatre na Kosančićevom vencu

U Prodajnoj galeriji „Beograd” do 14. oktobra podsećamo se života i stvaralaštva Branka Laleta Stankovića, jednog od umetnika koji je živeo i radio u nekadašnjoj „Kući slikara”
„Плава врата”, 1967.

Naslov izložbe „Vedar duh sa Kosančićevog venca br. 19” za mnoge iskusne poznavaoce slikarstva dovoljno je rečit, čak i ako se ne pomene ime umetnika čijih se dela do 14. oktobra podsećamo u Prodajnoj galeriji „Beograd”. Jer, Branko Lale Stanković (1915–1989) ostao je u sećanju prestoničke umetničke scene baš kao takav karakter, „jedan od čuvara vatre” iz generacije naših umetnika koji su naseljavali legendarnu „Kuću slikara” na pomenutoj adresi, na kojoj se danas nalazi izlagački prostor u kojem je ova postavka i smeštena. Izbor njegovih dela treća je tematska izložba posvećena stvaraocima koji su se životno i umetnički sabrali na tom jedinstvenom mestu, prethodno su 2016. tu bili radovi Slobodana Gavrilovića, a 2017. Aleksandra Tomaševića.

„Onižeg rasta, guste malo prosede kose, živahan, u mladosti vrsni fudbaler, brzo je postao jedan od omiljenih stanara na pomenutoj adresi. Ta kuća, zaštitni znak umetničkog duha Beograda sredine prošlog stoleća, takozvani mali Vavilon iznad Save, bila je žarište umetničkog stvaralaštva, epicentar gde su nastajala takva umetnička dela, koja su vremenom stekla status muzejskih predmeta. Zato je ta neobična stambena zajednica bila za Stankovića istinska oaza, u kojoj je sa svojom ženom (inače, model za čuvenu sliku Jovana Bijelića ’Devojka sa knjigom’) pronašao mir i slobodu”, piše o Stankoviću Petar Petrović, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu, ujedno i autor izložbe. Primećuje, potom, i da je bilo logično da se priča o njemu ispriča na mestu koje je on lično odabrao za trajno prebivalište.

Kroz pejzaže, gradske prizore, enterijere, mrtve prirode i portrete za koje se Petrović odlučio provejava, kako je ocenio u tekstu kataloga, „doslednost i privrženost poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić”. Uspevao je da svakoj slici da meru i sklad, dok je u svakoj temi prepoznao dobrotu i plemenitost.

Umetnički jezik kojim se služio od prve samostalne izložbe 1936. pa nadalje, Stanković je sticao na studijama slikarstva i vajarstva u Umetničkoj školi u Beogradu 1932–1938. gde su mu, u za našu umetnost važnom periodu između dva rata, profesori bili listom velikani: Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović, Nikola Bešević i Toma Rosandić. „Pored sporta, koji mu je obeležio detinjstvo i mladost, i slikarstva, koje mu je bila budućnost, Stanković se u svojim tridesetim posvetio i pedagoškom radu”, podseća Petrović i dodaje da je „generacije đaka likovno opismenio u gimnazijama u Knjaževcu, Požarevcu i najviše u Beogradu, gde je bio jedan od omiljenih profesora u nekadašnjoj Četvrtoj beogradskoj gimnaziji (sve do 1968. kada se potpuno posvećuje slikarstvu)”. U prvim posleratnim godinama bio je angažovan i kao sekretar ULUS-a.

U međuvremenu, boravio je u mnogim gradovima na studijskim putovanjima – obišao je gotovo celu Evropu da bi tokom 1973. bio i u Americi. Nakon tih putešestvija nastao je njegov ciklus slika pod nazivom „Gradovi Evrope i Amerike”, većinu tih dela izložio je u tek otvorenom Centru „Sava”, u čast Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji 1978, ali je ceo ciklus kasnije poklonio Šapcu, gradu svog detinjstva i mladosti, gde je u adaptiranom prostoru poznate Dunjića kuće njegov legat bio svečano otvoren 1988. Pozne dane života spokojno je, nakon toga, provodio slikajući u miru i tišini svog ateljea, uspevši da stekne brojne poštovaoce, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska.

Komеntari4
89a20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

GoraN
Svidja mi se prilozena slika.
Siniša Stojčić
Ostavio je ogroman legat Kladovu, radio je krajeve pre potapanja zbog izgradnje HE Djerdap. Ne znam gde su te slike završile. Najverovatnije u privatnim kolekcijama, iako je Branko insistirao da slike ostanu u zavičajnoj galeriji u Kladovu. Voleo bih, ako neko nešto zna o tim slikama da kaže. Slikao je moj Donji Milanovac pred potop, šestdesetih, i moj prvi kontakt sa slikarom je upravo sa njim. U mojoj ulici, Partizanskoj, Lale je napravio dve slike i zivot opisao ceo grad. Gde su te slike?
Драгољуб Поповић
Жао ми је што није поменуто да је проф. Лале Станковић радио и у основној школи ”Алекса Шантић” у Београду, где су га ученици много волели. Био је изврстан педагог, окупљао је и нас који нисмо имали талента за сликање, играо с нама фудбал код Небојшине куле, водио фудбалски тим школе на такмичење. Остао нам је у успомени по занимљивим причама које су увек имале лепу и хуману поруку. Драгољуб Поповић, адвокат
баба
Одлично подсећање! Треба напоменути да је тадашња ОШ ,,Алекса Шантић" данашња ,,Владислав Рибникар" у улици Светозара Марковића. Сећам га се из година 1965-1967.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja