petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Poreske stope u Srbiji niže od proseka u regionu

U Fiskalnom savetu smatraju da se u 2020. godini ide na progresivno rasterećenje zarada kako bi se delimično neutralisali efekti (pre)velikog povećanja minimalne zarade na poslodavce koji dominantno zapošljavaju radnike sa niskim zaradama
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićpetak, 11.10.2019. u 08:08
(Фото Пиксабеј)

Na rast privredne aktivnosti u Srbiji u narednom periodu moglo bi značajnije uticati smanjenje poreskog opterećenja na zarade. Na ovaj način bi se, slažu se u Fiskalnom savetu Srbije, smanjili troškovi radne snage i samim tim domaća privreda učinila konkurentnijom u odnosu na zemlje regiona. Pri čemu bi manji troškovi zapošljavanja stimulisali i dalji pad stope nezaposlenosti.

Poreske stope u Srbiji su zapravo niže od proseka regiona centralne i istočne Evrope i osetno niže u odnosu na razvijene zemlje zapadne Evrope. Međutim, iako one nisu izvor slabije konkurentnosti domaće privrede u odnosu na uporedive zemlje, dobro poresko rasterećenje je svakako potrebno za podsticaj trenutno nedovoljnom privrednom rastu Srbije, navodi se u strateškim preporukama za budžet i fiskalnu politiku Fiskalnog saveta za narednu godinu.

Fiskalno rasterećenje zarada moguće je kroz smanjenje stope socijalnih doprinosa ili povećanja iznosa neoporezivog cenzusa.

Iako razlike između ova dva pristupa u uslovima postojećih budžetskih mogućnosti nisu drastične, preporuka Fiskalnog saveta je da se u 2020. godine ide na progresivno rasterećenje zarada kako bi se delimično neutralisali efekti (pre)velikog povećanja minimalne zarade na poslodavce koji dominantno zapošljavaju radnike sa niskim zaradama.

Potencijalni fiskalni prostor od 20 milijardi dinara omogućava znatno povećanje neoporezivog cenzusa sa trenutnih 15.300 na 25.000 dinara u 2020. godini. Ukoliko bi se čitav iznos fiskalnog prostora upotrebio za povećanje neoporezivog cenzusa, opterećenje prosečne zarade bi se smanjilo sa 62 na 60 odsto, dok bi u slučaju minimalnih zarada opterećenje bilo smanjeno sa 58 na 53 odsto.

Na ovaj način došlo bi do progresivnog rasterećenja zarada gde bi najveće rasterećenje osetili poslodavci i radnici sa niskim i ispod prosečnim zaradama.

Aktuelne najave Ministarstva finansija ukazuju na plan da PIO doprinosi smanje za 0,5 procentnih poena, sa 26 na 25,5, kao i da se neoporezivi cenzus marginalno poveća sa 15.300 na 16.300 dinara. Ukupan efekat ovih mera biće rasterećenje privrede za oko devet milijardi dinara u 2020. godini, pri čemu će rasterećenje zarada u najvećoj meri biti proporcionalno.

Fiskalni  prostor koji bi se mogao iskoristiti za smanjenje poreza u 2020. godini iznosi oko 20 milijardi dinara. Međutim,  ukoliko se usvoji rebalans budžeta za 2019. godinu koji predviđa rast plata u državnom sektoru osetno iznad očekivane stope privrednog rasta – fiskalni prostor za smanjenje poreza će praktično biti prepolovljen (na oko 10 milijardi dinara).

U Fiskalnom savetu smatraju da ekonomski nije opravdano koristiti ograničen budžetski prostor za smanjenje stope PDV-a, kao i da nema indicija da trenutna stopa poreza na dobit preduzeća od 15 odsto, koja je usklađena sa prosekom regiona, predstavlja značajnu prepreku privrednom rastu u Srbiji. Štaviše ni velika smanjenja ovog poreza u periodu do 2012. godine nisu rezultirala osetnijim poboljšanjem privrednog ambijenta.


Komentari12
2a969
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Vjekoslav Borman
Gospodarstvenu odgovornost koju Srbija ima mu u Hrvatskoj mozemo samo sanjati Drzava koja ima 3 miliona stanovnika vise uspjeva da ima duplo manji javni dug od Hrvatske a sve uz smanjenje poreza zarade gradjana su znatno manje oko 40% u Srbiji ali potrosacka korpa je oped za trecinu skuplja u Hrvatskoj a da ne spominjemo stanarine g radove usluge itd! Lijep pozdrav iz Zagreba
Gospodarstvo u Srba
A tek plate u Srbiji u odnosu na one u Hrvatskoj...pa porez na stanove i kuce koje smo kupili i sami napravili uz kredite a nasi oporezuju na godidnjem nivou, svake godine sve veci porez, a u Hrvatskoj ne...
Preporučujem 0
Sokolica
Bar smo preko Vucica i placanja koje kakve bagre na zapadu upoznali na kakvim osnovama zapadni izvestaji funkcionisu. Izvestaji se peglaju dok je zapadu jos predsednik omiljen, cim ode sa vlasti, i zamene ga neki drugi, tek onda cemo videti pravo stanje javnog duga.
Preporučujem 9
Плус 230 парафискалних
Фирмарина, приобаље, воде.... и наравно они најјачи бирокрадски ,,направим му проблем да ме моли за решење,, такође познати ,,има ли ту мене,,. Па не беже људи одавде бзв. Тек опробана политика ,,ко има са чиме да ради, нек ради а држави да да десетак,, и то да буде све, па ко хоће да се осигурава здравствено или пензионо... нек са својим парама ради шта му воља тек ће тада економија да напредује.
vox populi
Ispustili ste BiH, gdje je PDV 18%. Dakle, najveći porez u Srbiji, od država s kojim se realno možemo porediti.
Домаћи предузетник
Саша, а откуд знате да се неће одразити на плате запослених? Ето ја имам приватну фирму и ја бих први повећао плате оним запосленима који то заслужују. То што ви радите код лошег послодавца не значи да је то норма. Друго, Трамп је смањио порезе и плате у САД су одмах скочиле. Домаћа привреда је преоптерећена непотребним порезима а враћање СДК никако не иде у корист конкурентности домаће привреде. Држава нема шта да се меша у регулисање пословања приватних фирми.
Preporučujem 1
Саша Микић
@Sokolica Нажалост таква пракса се није променила ни после чувеног 5. октобра. На све то је још укинута СДК која је колико толико уводила све обрачуне у законске оквире. Оваква смањења никако се неће одразити на плате радника, а само ће још више смањити доприносе односно смањити пензије и садашњим и будућим пензионерима и повећати ниво партиципација у здравству.
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora
stanislavsr
Sve je niže nego u regionu pa naravno i porez. Šta tu nije u redu?
Вања M
Овај фискални савет углавном врти исту причу са којом не могу да се сложим јер инсистира на погрешним премисама. У Србији су намети очигледно значајно мањи него у региону, и смањени су последњих година додатно. Проблем је у разним наметима које "свако" прописује како му се свиди и има их превише и никако да се уреде и смањи њихов број. Друга је ствар неуједначена пракса пореске управе односно немогућност будућег и садашњег привредника да има јасну калкулацију.
Београђанин
По мени највећи апсурд домаће привредне политике је наплата аконтације. Да држава реално жели да се позабави привредом она би то укинула. Али не, како да укине било који намет, од кога ће добијати паре да финансира отварање субвенционисаних фабрика из иностранства.
Preporučujem 16

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja