sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:28

Gimnazijalci postaju istraživači

Od narednog septembra u trećoj godini, a 2021. i u četvrtoj godini učenicima će biti ponuđeno devet izbornih programa, a opredeljivaće se za po dva u oba razreda
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićpetak, 11.10.2019. u 20:00
Карловачка гимназија (Фото А. Васиљевић)

Posle reformisane nastave koja je prethodne školske godine sprovedena u prvom gimnazijskom razredu, a od 1. septembra i u drugom, stručnjaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja sada uporedo prave programe za treću i četvrtu godinu tih škola. Posao će biti okončan pre Nove godine, najavljuje Dejana Milijić Subić, zamenik direktora ZUOV-a, a objedinjen je kako bi izdavačima bilo dato više vremena da sastave udžbenike, koji su kasnili pri uvođenju reformi u prva dva razreda. Najveća novina koju će od narednog septembra u trećoj godini, a 2021. i u četvrtoj godini doneti izmenjeni koncepti učenja je ponuda devet izbornih programa od kojih će gimnazijalci u oba razreda birati po dva.

Kako objašnjava Dejana Milijić Subić za razliku od prve i druge godine, kada su ove programe slušali jedan čas nedeljno, stariji gimnazijalci će ih imati po dva časa sedmično. Oni, kako kaže, podrazumevaju dobar istraživački rad uz pomoć digitalnih tehnologija. Programi, u stvari, menjaju sam pristup nastavi koja više nije predavačka, već predstavlja aktivno učenje kroz mnogo projektnih zadataka. Stručnjaci zavoda pri uvođenju ove novine koriste pozitivna iskustva evropskih zemalja i nastavničkih mreža što postoje širom sveta.

– Izborni programi su već uvedeni u prvi i drugi razred i deo nastavnika ih je odlično primenio u nastavi. Nezvanično sam saznala da se deo profesora baš i nije snašao, pa su im neophodne dodatne obuke za ovaj istraživački proces. Moramo da ih naučimo kako da u školi sprovedu učionicu 21. veka. Čuli smo da nastavnici na izbornim programima čak i ispituju učenike, iako im je u metodičkom uputstvu jasno napomenuto da ne sme biti klasičnog propitivanja i ocenjivanja. Iako se đaci i na programima ocenjuju numerički od 1 do 5, to mora da se sprovede, na primer, uz pomoć ček lista za procenu timskog rada gde nastavnik vrednuje da li đak daje inicijativu pri istraživanju i je li vredan ili opstruira rad grupe, poštuje li tuđa mišljenja i slično. Uz takav način rada, gimnazija priprema učenika za poslovni svet gde se sve dinamično menja i usavršava – ističe Dejana Milijić Subić.

Najbitnija izmena koja će u trećoj i četvrtoj godini biti uvedena u predmet srpski jezik i književnost je detaljnije proučavanje smanjenog broja književnih dela. Pred nastavnikom će se naći korpus obaveznih i izbornih sadržaja, kojih je više.

– Bitno je da nastavnik svakog učenika dovede do tačno određenih ishoda u znanju, a ostavljena mu je velika autonomija kako će do toga da stigne. U trećoj i četvrtoj godini gimnazijalci će na časovima biologije, fizike i hemije imati obavezne vežbe. Koliko će one biti zastupljene zavisi od smera koji pohađaju – objašnjava Milijić Subić.

Na primer, u trećem razredu na opštem gimnazijskom smeru iz biologije i hemije su sedmično planirani po jedan sat teorije i pola sata vežbi, dok su iz fizike u planu po sat teorije i po sat vežbi. U  četvrtoj godini za sva tri predmeta planirana su po dva teorijska časa.

 

Digitalizacija ne prati reformu gimnazija

Iako će izrada novih planova i programa rada u gimnazijama uskoro biti privedena kraju, nijedan izdavač još nije ZUOV-u poslao predloge digitalnih izdanja udžbenika za gimnazijalce na odobrenje.

– Ništa ih ne sprečava da to učine i verujem da hoće kada budu spremni. Očigledno je da je izdavačima potrebno mnogo više vremena da naprave kvalitetan digitalni udžbenik za gimnaziju – ističe Milijić Subić i dodaje da je u ZUOV na pregled stiglo tek nekoliko digitalnih udžbenika iz kompleta koji su napravljeni za reformisane razrede osnovne škole.

To znači da samo nekoliko digitalnih izdanja koje koriste osnovci ima odobrenje Ministarstva prosvete, dok se ostale elektronske knjige koriste isključivo kao ogledne u digitalnim učionicama i tek treba da prođu provere stručnjaka.

 

Izborni programi u trećem i četvrtom razredu gimnazije:

– Osnovi geopolitike

– Religije i civilizacije

– Ekonomija i biznis

– Primenjene nauke 1(koje vode ka fakultetima tehničkih usmerenja)

– Primenjene nauke 2 (koje vode ka fakultetima medicinskih usmerenja)

– Metodologija naučnog istraživanja

– Savremene tehnologije

– Obrazovanje za održivi razvoj

– Umetnost i dizajn

 

*poslednja dva su u ponudi od prvog razreda gimnazije

 


Komentari8
ca3fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jedna mama
Jednom sam uzela američki pdf udžbenik od 500 strana i uzela da učim. Jedan primer kroz celu knjigu, uz objašnjenja. Definicije se ne uče kao takve. Moraju se za nešto zalepiti. Funkcionalno znanje je ono koje se upija.
Врабац
Таква банализација, такво срозавање нашег образовног система Србија још није видела. Министру је вероватно омиљена Бројгелова слика "Слепци воде слепце". То је пут којим се иде...
Marina
Veliki problem je taj što ti “stručnjaci” iz zavoda, koji nama nastavnicima drže obuke i uče nas kako bi trebalo da radimo, nikada nisu kročili u učionicu. Oni pojma nemaju šta je realno ostvarivo, a šta nije. Ko ih je zaposlio tamo takve diskutabilno je, kao i sve ostalo u javnom sektoru u ovoj zemlji.
Zlatana
,,biznis,, !! Neverovatno je kakve bisere od predloga nude neznalice iz Zuova i Zvkov-a! Dovoljno je samo pogledati sta su uradili sa srednjim strucnim skolama (npr profil Elektrotehnicar telekomunikacija -gde je uzasan predlog predmeta, vezbi ,prakticne nastave i veliki broj lica sa zavrsenim visim strukovnim skolama koji predaju a trazi se zavrsen fax.Takodje , vecina skole nema potrebnu opremu, laboratorije...)
Dusan T
"стручњаци Завода за унапређивање образовања и васпитања сада упоредо праве програме за трећу и четврту годину тих школа" Obaveza je novinara da naprave intervju sa tim strucnjacima, da bi javnost imala prilike da vidi o kome se radi i da proceni njihove strucne kapacitete, da bi mogla mirno da saceka kraj reformi. Obrazovanje je, od sistemskih stvari, bilo jedino sto je valjalo u Srbiji. Javnost mora da razume ko i zasto to reformise.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja