sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Najmanje depresivnih u Šumadiji

Paradoksalan je podatak da u regionu gde postoji najveći broj psihijatara po glavi stanovnika, ima najviše onih kojima je potrebna pomoć stručnjaka, mada 60 procenata njih nisu prepoznati kao potencijalni pacijenti
Autor: Katarina Đorđevićpetak, 11.10.2019. u 22:00
Фото Пиксабеј

Svaki četvrti stanovnik naše zemlje ima simptome depresije, a najveći broj ljudi koji nose preteško breme tuge živi u regionu južne i istočne Srbije, pokazalo je veliko nacionalno istraživanje koje je sprovela kompanija „Alkaloid” u gotovo svim domovima zdravlja na uzorku od 2.060 ispitanika, uzrasta od 18 do 87 godina. Kako u razgovoru za naš list objašnjava dr Milan Latas, psihijatar na Klinici za psihijatriju i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, rezultati ovog istraživanja takođe pokazuju da svaka četvrta osoba u našoj zemlji oseća nervozu, zabrinutost i strepnju od bliske budućnosti.

– Ovo istraživanje započeli smo pre godinu dana, a u uzorak su ušli pacijenti lekara opšte prakse koji su usluge primarne zdravstvene zaštite koristili iz različitih razloga – počev od gripa do kardioloških problema. Drugim rečima, oni su došli kod lekara zbog potpuno drugih zdravstvenih problema, ali smo njihov dolazak iskoristili da ustanovimo da li imaju simptome depresije i anksioznosti. Da bi došli do ovih odgovora pitali smo ih da li imaju smanjeno interesovanje za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, da li se osećaju prazno i neraspoloženo, imaju li problem sa nesanicom ili prekomernim spavanjem, da li osećaju stalni umor, smanjen ili pojačan apetit, da li imaju problema sa koncentracijom ili negativnu sliku o sebi.

Takođe smo ih pitali da li se često osećaju nervozno, da li preterano brinu o različitim stvarima, imaju li problem sa opuštanjem i da li se lako naljute ili iznerviraju – objašnjava naš sagovornik, koji će sa ovim istraživanjem danas upoznati stručnu javnost na 46. edukativnom seminaru Klinike za psihijatriju KCS pod nazivom „Psihijatrija i kultura”.

Analizirajući odgovore anketiranih, autori ovog istraživanja došli su do zaključka da četvrtina osoba u opštoj populaciji ima simptome depresije, a petina njih pati od anksiznosti i živi sa konstantnim strahom od budućnosti.

– Ono što nas je posebno zabrinulo jeste činjenica da kod oko 60 odsto osoba simptome depresije i anskioznosti lekari nisu prepoznali, pa one nisu tražile pomoć stručnjaka niti lečene – iako te osobe nemaju dijagnozu, imaju simptome ovih mentalnih poremećaja. Paradoksalan je podatak da u regionu južne i istočne Srbije, gde postoji najveći broj psihijatara po glavi stanovnika, ima najviše depresivnih osoba. Rezultati ovog istraživanja takođe pokazuju da u Šumadiji i centralnoj Srbiji živi najmanje depresivnih osoba u zemlji – zaključuje dr Milan Latas.

Takođe je istraživanjem utvrđeno da je 17 odsto osoba kod  kojih su sada konstatovani simptomi depresije, ranije imalo ovu dijagnozu a šansa da se „oboli” od melanholičnog pogleda na svet raste sa starošću. Osim toga, obrazovanije osobe ređe imaju depresivne epizode.

Iako statistika Svetske zdravstvene organizacije svedoči da se svaka četvrta osoba na planeti suoči sa nekim mentalnim problemom tokom života, psihijatrijski bolesnici često osećaju da su odbačeni od društva i neprihvaćeni. U želji da ispita stavove naših sugrađana i budućih doktora o osobama sa duševnim smetnjama, dr Nađa Marić sa Klinike za psihijatriju KCS je u saradnji sa svojim kolegama uradila istraživanje na uzorku od 506 osoba iz opšte populacije i 562 studenata Medicinskog fakulteta i Vojnomedicinske akademije, čiji su rezultati pokazali da su naši sugrađani većinski blagonakloni prema ovoj populaciji.

– Što su ljudi obrazovaniji, imaju manje predrasuda o osobama sa mentalnim smetnjama. Važi i obrnuto – oni što manje znaju, netolerantniji su prema drugačijima od sebe. Ohrabruje podatak da u našem društvu, ipak, preovlađuju pozitivni stavovi prema osobama sa duševnim smetnjama, a ideja o osnivanju centara za mentalno zdravlje masovno je prihvaćena. Budući doktori medicine imaju povoljnije stavove od opšte populacije, dok muškarci i osobe u trećem životnom dobu pokazuju višak predrasuda i manjak tolerancije – što smo stariji empatija se smanjuje – zaključila je dr Nađa Marić.


Komentari18
fe936
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дон Кихот
Да образованије особе ређе имају депресивне епизоде, је паушална и неутемељена, олако изречена или написана конастатација. У разговору са једним реноминараним неуропсихијтром са дугогодишњим искуством, сам сазнао да је управо супротно, и да од депресије обољевају образовани и паметни људи који уочавају проблеме око себе. Необразовани и глупи немају пробем са депересијом госођице Ђорђевећ Катарина. Пазите шта пишете. Неко текстове чита ко се више интересује за епизоде од вас.
Katarina
Postovani Don Kihote, s obzirom da ja pazim sta pisem, molim i Vas da pazite kako citate. U tekstu nigde ne pise da "neobrazovani i glupi nemaju veze sa depresijom" vec pise da "obrazovanije osobe redje imaju depresivne epizode". Ova recenica nije ni pausalna, ni neutemeljena vec je nalaz istrazivanja o kome u tekstu govori dr Milan Latas, psihijatar i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Srdacan pozdrav od gospodje Katarine Djordjevic
Preporučujem 1
pera
kako onda da se u selima desavaju najgora moguca ubistva? ti ljudi se nisu znojili i ono njih nisu letele pricice....nema to veze sa tim o cemu vi pricate
лтеле
ко се пристојно озноји у току дана на отвореном небу, тешко може бити депресиван, нема времена, плус ту су брежуљци и планине, шумарци, кривине, потоци, птичице, у даљини да покажу да си мали. незгодно у равници, Банат, ако радиш исти посао, пољопривреда, сам си, ветар дува, нема шумарака, хладовине, брежуљка, птичица, сваки корак исти као претходни, као јуче. да ветра нема мук би био.
Шумадија српска Тоскана
Домаћински народ отвореног срца, предивно поднебље - шуме, брежуљци, виногради, воћњаци, извори, језера... Тешко је ту бити депресиван :-)
Шумадија српска Тоскана
@depresivan-ne И Ви бисте били, да сте у протеклих педесет и више година, од тадашње власти систематски запостављани, да не употребим неки други израз.
Preporučujem 12
depresivan-ne
al pomalo zaguljen...
Preporučujem 2
Боро
Зато ште се у Шумадији очувала шљива ранка, а она је доказани највећи анти депресив природни са наших поднебља, уз рен, наравно.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja