četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:22

Sazvežđa Miodraga B. Protića

U Galeriji Rima predstavljen je izbor dela stvaraoca koji je na višestruk način obeležio našu umetničku scenu druge polovine 20. veka
Autor: Milica Dimitrijevićnedelja, 13.10.2019. u 21:00
„Геа”, 1969.

U jednoj ličnosti, a to se ne dešava često, sreli su se slikar, pravnik, likovni kritičar, teoretičar moderne umetnosti, osnivač i višegodišnji prvi čovek Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i svestrani strateg u oblasti kulture. Pečat kojim je Miodrag B. Protić (1922-2014) obeležio našu umetničku scenu druge polovine 20. veka višestruk je, period od 1960. do 1980. bio je za njegovu biografiju posebno važan i upravo se dela koja je Protić tada naslikao mogu videti do 11. novembra u beogradskoj Galeriji Rima.

U njenom kragujevačkom ogranku 2015. bio je prikazan raniji deo njegovog opusa, ali budući da Protićeve radove, okupljene na jednom mestu, u prestonici nismo viđali nakon 2011, kada je u Galeriji SANU održana njegova retrospektiva „Ars longa”, pravi je potez da se evocira stvaralaštvo čoveka za kojeg je umetnost bila neprolazna i dugotrajna, a u skladu sa maksimom iz tog izložbenog naslova. Nipošto ne dovodeći u sumnju veru u prevashodstvo umetnosti iznad i ispred svih ostalih oblasti i tokova nepovoljnih zbivanja, dodaje Jerko Denegri, istoričar umetnosti, blizak slikarev saradnik i dugogodišnji kustos Muzeja savremene umetnosti. Ovom prilikom Denegri nam, kao autor aktuelne izložbe, prikazuje odabir slika koji čine dva rada iz kolekcije institucije čiji je Protić bio upravnik i desetak iz porodične zaostavštine.

Na jednoj strani stoje markantna institucionalna dešavanja u Protićevoj karijeri tokom pomenute dve decenije, a na drugoj, podjednako bitnoj, jeste istovremen, vredan slikarski rad. Upravo jer je reč o međuprožimajućim događajima, Denegri ističe u pratećem tekstu kataloga i jedan i drugi aspekt.

Pominje, tako, njegovu samostalnu izložbu u Salonu Moderne galerije 1962, održanu u atmosferi napada na apstraktnu umetnost od strane samog vrha političke vlasti početkom 1963, potom nastupe u selekcijama Jugoslavije u inostranstvu, u Tejt galeriji u Londonu, Muzeju moderne umetnosti u Parizu, Rimu, Milanu, Stokholmu, uz učešće na Bijenalu u Sao Paolu 1965. i njegov prijem za dopisnog člana Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti 1966, zajedno sa Milunovićem, Lubardom i Aralicom. U prvoj polovini šezdesetih Protić objavljuje i teorijsku knjigu „Slika i smisao” i drugi tom „Savremenika”, ali događaj bez presedana za domaću kulturnu istoriju jeste otvaranje Muzeja savremene umetnosti oktobra 1965. Kako podseća Denegri, „sa prvom autorskom stalnom postavkom, kao krunom njegovog poduhvata osnivanja, koncepcijskog utemeljenja i organizacionog rukovođenja navedenom institucijom, prema iskustvima stečenim studijskim boravkom u Njujorku i primenjenom na specifične domaće kulturne i umetničke prilike”.

Miodrag B. Protić u svom stanu-ateljeu u Beogradu, oko 1960. (Foto: lična arhiva)

Protićeve vrlo intenzivne spisateljske, slikarske i izlagačke aktivnosti nastavljaju se potom i u narednih deset godina objavljivanjem knjiga „Srpsko slikarstvo 20. veka”, „Jugoslovensko slikarstvo 1900-1950” i monografije Milene Pavlović Barili. Učestvuje na autorskoj izložbi Lazara Trifunovića „Apstraktno slikarstvo u Srbiji” 1971, priređuje nove samostalne izložbe u zemlji, a tragom tematskih i formalnih rešenja slike „Gea” iz 1969, naglašava Denegri, nastaju pojedinačna dela i sažeti ciklusi, uglavnom sa motivom i simbolikom školjke. Započinje i seriju krstolikih slika-objekata nazvanih „Maljeviću u čast”, koju nastavlja i zaključuje 1982. Konačno, 1980. povlači se sa mesta upravnika Muzeja savremene umetnosti, gde će mu tokom jeseni 1982. biti priređena velika, pregledna izložba.

Sublimirajući za njega karakterističan umetnički proces postepenog svođenja od predstave ka znaku, koji se može zapaziti i na sada izloženim radovima, Denegri ističe pomenutu, paradigmatičnu sliku „Gea” iz 1969. i zaključuje: „Protić je zasnovao svoju teorijsku postavku o postojanju „semantičkog ključa”, a koja prema njegovom tumačenju sopstvenog slikarstva podrazumeva da je „predmet sveden na geometrijski znak (školjka-spirala, asteroid-krug, peščani sat-trougao) koji je kao bitan njihov deo uklopljen u ideju celine... U stvari, tim svođenjem sledi se ideja totalnosti, smatrajući da se i samim fragmentima sveta može reflektovati njegova celina, a širina života dočarati univerzalizovanjem jednog njegovog lika”.


Komentari0
3e4c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja