nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 14.10.2019. u 08:00 Andrijana Cvetićanin
PORODIČNI LEKAR

Ne doručkuju samo lenji

Prvi jutarnji obrok ne zahteva više od 10 minuta vremena, a korist za zdravlje je velika
(Фото Пиксабеј)

„Doručak je važan. Ne mora da se seda za trpezu odmah po ustajanju, može da se jede sat, dva od buđenja, nakon što se malo rasanimo, ali se nikako ne sme preskakati prvi jutarnji obrok.”

Ovako glasi savet Ane Todorović, nutricioniste i specijaliste javnog zdravlja.

Ona objašnjava da se telo na najbolji način energijom, koja je potrebna za čitav dan, snabdeva upravo u jutarnjim satima. Tada organizam najbolje „usvaja” sve nutritivne materije: ugljene hidrate, belančevine, masti, vitamine.

Nažalost, odavno je obedovanje pre izlaska iz kuće postalo retka pojava. Kupuje se u prvoj pekari, nešto gricne u prevozu. Sve je više i onih kojima je prvi obrok tek u popodnevnim satima. Tada, ne može da se kontroliše apetit, niti količina unete hrane, jer je preskočen doručak.

Kao jedan od ključnih razloga zašto se sve veći broj osoba odriče doručka Ana Todorović navodi lenjost i lošu organizovanost. Govoreći na nedavnom panelu o zdravim navikama u ishrani, u organizaciji najvećeg trgovinskog lanca, sagovornica Magazina je podsetila da se doručak preskače ili, što je još pogubnije, zamenjuje kafom, čajem i onim što je apsolutno neprihvatljivo i najštetnije – cigaretama.

Rešenje je u malim i lakim promenama. Dovoljno je uvesti malo reda i organizacije u život.

– Najbolje je unapred, veče pre, isplanirati šta ćete sutra jesti. Napravi se plan, obezbede namirnice, čak može i da se spremi jutarnji obrok pred spavanje i da se na to ne potrošiti više od desetak minuta.

Izbor može da bude ovsena kaša s dodacima semenki i voća koje ćete ostaviti u frižideru. Tako može da se pripremi i ukusan sendvič sa zdravim hlebom, zdravim sirnim namazom, kuvano jaje, kačamak, proja u domaćoj radinosti, pita sa spanaćem od heljdinih kora.

Na taj način se ne remeti rutina razbuđivanja, a sebi obezbeđujemo važan jutarnji obrok.

REČ STRUČNjAKA: Ana Todorović, nutricionista

Kaloričniji obrok za hladne dane

Ana Todorović, nutricionista i specijalista javnog zdravlja
(Foto privatna arhiva)

Doručak moramo da prilagodimo i godišnjem dobu. Lagani doručak u vidu jabuke ili banane nije idealan za zimske dane. Razlikuje se doručak koji nam je potreban kada je napolju hladno ili toplo vreme.

Pogotovo sada kada sledi period u kome je potrebno jačati imunitet i obezbediti telu sve što mu je potrebno za termoregulaciju. Da ne bude hladno i da zadovolji energetske potrebe odrasloj osobi onda neće biti dovoljna jedna voćka – ukazuje Ana Todorović, nutricionista i specijalista javnog zdravlja.

Naravno, ne bi trebalo preterivati s jačim doručkom, kakvi su se pripremali pre više decenija, na našim prostorima. Nešto prženo, velike količine mesa i mesnih prerađevina u hladnim danima mogu da budu na stolu, ali samo povremeno. Jači doručak nije zabranjen, ali ne bi ga trebalo primenjivati svakodnevno. Preporuka nutricionista je da se to jede samo onda kada će osoba imati intenzivan radni dan, s puno fizičke aktivnosti tokom koje će se energetski rashodovati sve uneto na početku dana. Takvi obroci su imali smisla kada su ljudi radili na njivama, u fabrikama. Sada kada smo više u kolima, u prevozu, sedimo u kancelarijama, onda mu se gubi značaj. Jak jutarnji obrok je izvor masniće, transmasti, holesterola, što nije preporučljivo da se jede svakodnevno, naročito prženo.

Uzor deci

S šoljom kafe u ruci i cigarom, uz povike da dođu i doručkuju – roditelj nikada neće postići da mališan izgradi naviku da čim ustne seda za sto.

Deca uče na osnovu primera koji gledaju. Ako roditelji imaju naviku da doručkuju na početku radnog dana, slediće je i deca. Važno je da, još dok su u vrtiću, mališani ne prave prekide tokom vikenda i slede ritam obeda na koji su navikli s vršnjacima. Školska deca su ujutru dremljiva, malo sporija i tada može da se javi problem s redovnim doručkom. Često prvi obrok imaju oko 10 sati, kada je u stvari vreme užine.

– Poražavajuće je što tada najčešće posežu za čipsom, drugim nezdravim grickalicama, gaziranim napicima. Zato je zaista potrebno voditi računa, spremati deci zdrave obroke i za školu – smatra nutricionista Ana Todorović.

Zdrav musli

Musli je obrok od žitaričnih pahuljica i sušenog i svežeg voća razmućenih u vodi, mleku, jogurtu. Ako se kupuju industrijska pakovanja, trebalo bi voditi računa o dodatim šećerima jer često sadrže velike količine šećera: efekat koji proizvode na organizam ne razlikuje se od onog kada pojedemo slatkiš. Zato je važno ili birati proizvode s deklaracijom i informisati se koliko dodatog šećera sadrže ili sami praviti musli od ječmenih, ovsenih pahuljica sa semenkama, voćem prema ličnom ukusu.

Komеntari3
c8f73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владан
Медицина, па и ови курсисти нутриционисти, је у функцији индустрије хране и индустрије лекова. Наручују се истраживања која величају ове индустрије отрова. Да ли сте прочитали икада да новине пишу ко је наручио фамозна истраживања разних института. Зато вам медицина неће дати одговор на ово питање већ ваш здрав разум. То значи да се окренемо храни која има алкални ефекат у телу, спавамо 8 сати (деца 10-12), рекреативно бавимо спортом, оставимо пушење, алкохол и дрогу и ето здравља.
Божидар
Чудно! Нисам лењ али једном месечно прескочим доручак, онда истог дана прескочим ручак а потом и вечеру. Тог дана прескочим све осим воде. Онда једем следећег дана. Доктора углавном и не познајем! Доктори и болести нису моја тема!
Иван
Аутофагија (процес поновне употребе делова ћелије) се управо стимулише када човек не једе одређено време. Представља једну од тема истраживања у медицини и све се више сазнаје о предностима овог ћелијског процеса. Наравно болест варира од човека до човека, али здраве навике су кључне за свакога.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja