nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 14.10.2019. u 11:45

Oživljavanje kamenog sela Gostuša na Staroj planini

(Фото Бета /Саша Ђорђевић)

Fondacija „Arhitekta Aleksandar Radović” uspešno je realizovala konzervatorski kamp u selu Gostuša na Staroj planini pod nazivom „Oživljavanje kamenog sela”.

Reč je o projektu zaštite sela Gostuša, udaljenom od Pirota tridesetak kilometara koga zbog kamenih krovova i autentične arhitekture kuća od kamena, drveta i zemlje zovu „kamenim selom”.

Obnovljen je kameni krov na apsidi crkve u selu, uređen potporni zida crkve, koja je posle 30 godina osveštana, a meštanke sela su prezentovale kako se pravi crepulja od zemlje i kako se u njoj peče hleb pokriven žarom i pepelom.

(Foto Beta /Saša Đorđević)

Upravnica Fondacije Elena Vasić Petrović rekla je da su ove godine konkurisali sa projektom koji se finansira iz evropskih fondova, a da se glavni deo projekta koji se zove oživljavanje kamenog sela odnosi upravo na volonterski kamp i radionice starih materijala, zanata i tehnika.

„U proteklih nedelju dana radili smo na objektima u selu., pre svega na crkvi Svetog Jovana Krstitelja da ona ponovo zaživi. Koristili smo stare materijale i pravili različite vrste krečnih i blatnih maltera. Radili smo na drvetu, nameštaju u crkvi, kamenim podovima u crkvi, na stepeništu. Konzervaciju kamena. Meni je posebno važno očuvanje kamenih krovova u selu i uspeli smo da na apsidi crkve rekonstruišemo krov od kamenih ploča sa volonterima i uradimo potporni zid Crkve i trem”, kaže Vasić Petrović.

Muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu Biljana Đorđević istražuje izradu crepulja u kojima se peče hleb, koje prave isključivo žene.

„To je veoma interesantno za moja etnološka istraživanja jer je način na koji su žene na Staroj planini pravili crepulje veoma arhaičan i možemo gotovo sa sigurnošću reći da se nije menjao poslednjih 7.000 godina. Najstarije crepulje koje poznajemo potiču još iz neolita. Na žalost, ovaj način rada je već zaboravljen i malo je žena koje znaju da ih prave. Radimo na tome da se to održi i nastavi i da mlađe žene nauče kako se to radi. Cilj nam je da izrada crepulja na Staroj planini uđe u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao još jedan bitan element”, rekla je Đorđevićeva.

(Foto Beta /Saša Đorđević)

Arhitekta konrezvator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva Danijela Mladenović navela je da je prvi put bila u Gostuši pre tri godine i sada se u ovo selo vratila ponovo.

„Jednom kad dođete ne možete da se ne vraćate. Ove godine naš cilj je bio da se stara crkva rekonstruiše i stavi u funkciju. Prvi deo crkve je građen 1867. godine a drugi deo 1938. godine. Pre nekoliko godina Crkva je prepokrivena. Ovo selo je jedinstveno i autentično”, kaže Mladenovićeva.

Crepulje su pravile meštanke Vera Manić i Ljubina Nikolić koje čuvaju taj način izrade posuda za pečenje hleba u selu za koji kažu da je „težak ženski posao”.

„U zemlju se sipa voda, stave se kučine da stegnu masu, gazimo dok se ne stegne. Onda se ručno pravi crepulja i ostavi da se suši. U njoj se onda peku pogače i hleb”, kazala je Vera Manić.

Ljubina Nikolić je dodala da je sve to naučila od bake i sestre.

„Za pogaču je potrena voda, kvasac i brašno. Peče se pola sata. Pogača ispečena u crepulji ima poseban ukus jer se ona pokrije žarom i pepelom. Čuvamo ovu tradiciju. Nema naslednika”, izjavila je Ljubina.

Komеntari3
4e42f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stounhendz Srbija
Kameno selo koje nije kameno - lepo se vidi na slikama. Krovovi jesu pokriveni kamenim plocama ali zidovi kuca nisu od kamena sto bi trebalo da bi se zaista zasluzio naziv "kameno selo". Doduse ima na jednoj slici kuca sa kamenim zidom (slikana otpozadi ???). Rekao bih da je neko "bacio oko" na pare iz drzavnih/EU fondova sto je omiljena aktivnost politicara koji nemaju svoje ideje. Pitam se samo da li ce ovo selo nazvati Srpskim Stounhendzom kad apliciraju za pare kod Jevropljana.
Gostušanka
Mi koji smo selo videli uživo zovemo ga "kamenim", pa Vam preporučujem da to i sami učinite. Nećete se pokajati, a imaćete i o čemu da pišete.
meda
Država bi morala da uloži malo novca da se uradi put do Gostuše, Nije velika udaljenost od Velike Lukanje, prelepo jezero ispod puta, selo malo obnoviti da bude pristupačno turistima koje treba na to područje dovoditi, nešto neviđeno. Bio sam tamo za Đurđevdan 2019. godine, prijateljii su iz tih mesta. Trebalo bi na tom području osnivati farme ovaca, koza, krava, velike livade, potoka vode na sve strane, hajde da se oživi taj kraj Stare planine.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja