petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Oktobar, mesec Milene Dravić

Na godišnjicu smrti velike glumice, sećamo je se kroz priče njenih kolega prikupljene u monografiji Anite Panić
Autor: Aleksandra Mijalkovićponedeljak, 14.10.2019. u 20:00
Милена Дравић на пробном снимању у италијанском студију Ћинечита 1967. године после пројекције филма „Јутро” у Венецији (Фотографија из монографије)

Oktobar je za Milenu Dravić bio sudbinski: rođena je petog, a umrla lane 14. dana ovog meseca, u razmaku od 78 godina. Da je još sa nama, ove 2019. slavila bi šest decenija od svoje prve uloge na filmu, „Vrata ostaju otvorena” Františeka Čapa. Veliku umetnicu, jednu od najomiljenijih jugoslovenskog i srpskog filma i pozorišta, oni koji su je poznavali pamte po mnogo čemu kao osobenu ličnost. Bila je zvezda, a privatno vrlo skromna, srdačna, ljubazna.

– Takav sam utisak i lično stekla, ali posebno su zanimljiva zapažanja njenih kolega, koji otkrivaju i neke javnosti manje poznate crte Milenine ličnosti, njenu neverovatnu posvećenost poslu, privrženost, ljudsku toplinu, ali i žensku stidljivost – kaže za „Politiku” Anita Panić, autorka monografije „Milena Dravić, ili ključ snova”, koja je objavljena prošle godine u izdanju Filmskog centra Srbije i „Službenog glasnika” i za čije predstavljanje ne jenjava interesovanje (do sada je imala 24 promocije).

Tu Mileninu stidljivost je na simpatičan način opisao u svom tekstu u pomenutoj knjizi Predrag Pega Popović, snimatelj filma „WR, Misterije organizma” Dušana Makavejeva, pripovedajući kako je izbegavala snimanje jedne „slobodnije” scene, želeći da to bude što decentnije, povučeno, da je na kraju taj deo snimljen na napuštenom šlepu, na obali Save, u polumraku, u jednom dublu, a kad je trebalo da se ponovi, rekla je da je povredila leđa i odvezla ju je Hitna pomoć.

O Mileni kao divnom čoveku, na potresan način u monografiji svedoči glumica Mira Furlan, koja se u zimu 1991. zatekla u Beogradu. Odigrala je svoju poslednju predstavu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (tada još ne znajući da će zaista biti poslednja). „Oko nas se svet raspada, prijatelja je sve manje, pucnji na mene iz mog grada su sve žešći a ćutanje mojih kolega zaglušujuće. Goran i ja se spremamo na put, želimo što dalje od ludila i mržnje. Ne znamo kako ćemo živeti i šta ćemo raditi tamo kuda idemo. Idemo u nepoznato. Ne znamo tamo nikoga. A ovde se čini da smo već prestali postojati iako još nismo otišli... Onda jednog dana, neposredno pred put, telefon zazvoni i na drugom kraju je – Milena”, piše Mira, sećajući se kako ih je čuvena glumica pozvala u svoj stan da se pozdrave, i dala im svoje američke kontakte, kao najdragoceniji poklon za put.

Miodrag Krivokapić, koji je sa Milenom godinama igrao u predstavi „Lari Tompson” u Zvezdara teatru, podsetio je na to da je prva dolazila u pozorište, i to dva sata ranije, a Petar Benčina ispričao je anegdotu koja govori o Mileninoj strasti prema poslu. Jednom prilikom, vraćajući se peške sa probe predstave „Harold i Mod”, od Krsta do Čubure, njih dvoje su zastali razgovarajući o sceni iz komada. Nedaleko je bila trolejbuska stanica puna ljudi. Trolejbus je došao, ali niko nije hteo da uđe u njega, a i oni koji su izašli nikako da se raziđu – svi su gledali u Milenu! „Samo zastavši na trotoaru kako bi rekla šta misli, stvorila je pozorište”, rekao je Benčina.

Anita Penić je krajem 2016. predložila Miroljubu Stojanoviću, uredniku izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, da prirede monografiju o Mileni Dravić, a kada je on to saopštilo glumici, bila je oduševljena i uzbuđena. Posebno joj je bilo važno, kaže autorka monografije, da se među koricama nađu svedočenja njenih kolega iz regiona, jer je bila pre svega jugoslovenska glumica. Na žalost, mnogi od tih ljudi više nisu bili u stanju da pišu tekstove.

– Relja Bašić je već bio teško bolestan i nedugo nakon toga preminuo, Ratko Polič je doživeo srčani udar, Mustafa Nadarević je maltene zaplakao preko telefona i rekao da neizmerno voli Milenu i da su puno radili zajedno, ali da nije u stanju da piše o njoj. Veljko Bulajić mi je dao telefon producenta Branka Lustiga, koga je Milena veoma poštovala i želela da on bude u knjizi. Javio se i, kada sam objasnila zbog čega ga zovem, veselim glasom je rekao da me srdačno pozdravlja iz bolnice „Rebro”... I Ljubiša Samardžić je bio u bolnici, mada je imao veliku želju da napiše sećanja na rad sa svojom omiljenom koleginicom sa kojom je snimio mnogo filmova… Ali, nije mu se dalo – priča Anita Panić.

Glumica je želela da se u monografiji nađu pre svega svedočenja kolega iz regiona, ali Relja Bašić je već bio teško bolestan, Ratko Polič doživeo je srčani udar, Mustafa Nadarević je maltene zaplakao i rekao da nije u stanju da piše o njoj...

Na žalost, ni dva reditelja od najvećeg značaja za Mileninu filmsku karijeru, Puriša Đorđević i Dušan Makavejev, nisu mogli da učestvuju u knjizi, pa je Anita došla na ideju da napiše eseje o njihovom uticaju na Milenu: „Misterija Makavejev, ili filmska zanesenost dvoje sanjara koji su umeli da sanjaju otvorenih očiju” i „Puriša Đorđević jedna sasvim neobična filmska priča, a o ljubavi i da ne govorimo…”

Ipak, odazvalo se mnogo drugih umetnika koji su govorili o Mileni kao profesionalcu, njenoj filmskoj, televizijskoj i pozorišnoj karijeri, ali i Mileni kao osobi, a među njima reditelji Milan Jelić, Goran Paskaljević, Želimir Žilnik i Zdravko Šotra, glumci Rade Šerbedžija, Seka Sablić, Milena Zupančić, Nikola Đuričko i Anica Dobra, kostimografi Boris Čakširan i Zagorka Stojanović, pisci Siniša Pavić i Ljubivoje Ršumović…

– Uspela sam da pronađem i velikog ruskog i holivudskog glumca Olega Vidova, koji je bio Milenin partner u filmu „Bitka na Neretvi”. Poslao mi je mejl u kome me pozdravlja na srpskom. Napisao je divan, emotivan tekst o saradnji sa Milenom u tom čuvenom partizanskom filmu u kome su oboje bili mladi glumci, na početku karijere. Mesec dana kasnije dobila sam mejl od Olegove supruge Džoan da je preminuo – kaže Anita.

A Milenu, koja mu se prošlog oktobra pridružila na „velikoj nebeskoj sceni” kao da opet vidimo onako mladu, sićušnu, živahnu, pegavu, veselih plavih očiju, mangupskog osmeha, sa kikicama, kao Malenu, kako zaljubljeno pita: „Mikailo, jel ti hladno? Kako nije kada si bos!”

Zlatna arena za Malenu

Mala, dobila si Zlatnu arenu! Ovim je rečima jedan kritičar saopštio 22-godišnjoj Mileni da je osvojila prestižnu filmsku nagradu – a ona je bila zbunjena i nije verovala. Te 1962. pulska Arena klicala je najmlađem laureatu, i Milena se čak četrnaest puta klanjala pred publikom. Nakon beogradske premijere „Prekobrojne” izašla je sa ostalim glumcima da se uživo pokloni, a obožavatelji su je na rukama izneli na tadašnji Trg Marksa i Engelsa. Posle toga nizale su se i druge „Arene”, srebrne i zlatne, pa nagrade u Kanu, Veneciji, Taormini, Avelinu, Napulju… Samo na Kanskom festivalu prošetala je četiri puta crvenim tepihom. Bila je u kadru sa Romi Šnajder i sasvim se dobro snašla uz Ričarda Bartona, Jula Brinera, Olega Vidova i sve druge holivudske i evropske filmske zvezde.

Oprobala se u svim žanrovima, od partizanskih epopeja, eksperimentalnih i filmova crnog talasa, do melodrama i komedija. Igrala je naivke, partizanke, devojke sa sela, akcijašice, zavodnice, problematične dame, i sa svakom ulogom, pa i onom epizodnom, dokazala da je dar za filmsku umetnost nešto što joj sasvim prirodno pripada.


Komentari1
aa8f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alisa
Da li se razmislja da neka ulica u Beogradu dobije njeno ime?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja