utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:30
IZLOŽBA U MUZEJU SPC

Odore vladara i Jefimijin zlatni vez

Polovina od sedam stotina izloženih dela prvi put pred očima javnosti, a biser ove postavke je plaštanica Svetog kralja Milutina s kraja 13. veka
Autor: Jelena Čalijautorak, 15.10.2019. u 12:00
Благовести, зограф Лонгин, 16. век (лево), Плаштаница краља Милутина (Фото Музеј СПЦ/ Александар Радосављевић)

Obeležavanje osam vekova samostalnosti Srpske pravoslavne crkve koje počinje danas u manastiru Žiča na nivou cele crkve, završiće se u Beogradu jedinstvenom izložbom Muzeja SPC „Osam vekova umetnosti pod okriljem SPC”.

Dugo i pažljivo pripremana u čast velikog jubileja, na izložbi, među sedam stotina dela koje će posetioci moći da vide, više od polovine prvi put se izlaže javnosti u muzeju koji se nalazi u zgradi Patrijaršije u Beogradu.

Posebno treba izdvojiti jedinstvenu, ovim svečanim povodom pripremljenu postavku 120 rukopisnih knjiga na pergamentu i papiru, dvadesetak štampanih knjiga i nekoliko umetničkih okova jevanđelja, datiranih od 13. do 19. veka, što je najveća izložena celina te vrste danas u Srbiji, ističe đakon Vladimir Radovanović, upravnik Muzeja SPC.

– Izložena je i jedinstvena galerija srpskog ikonopisa od 14. do 20. stoleća u kojoj su izuzetno značajne ikone iz vremena cara Dušana – arhangela Gavrila i Bogorodice Pelagonijske, kao i ikone najboljih srpskih slikara druge polovine 16. i 17. veka, zografa Longina i Radula. Pored remek-dela crkveno-umetničkog veza kakva je pohvala monahinje Jefimije izrađena zlatnim nitima na svili, odore svetog kneza Lazara i vrednih arhijerejskih mitri, biseri izložbe su tri najznačajnije plaštanice u Srba: plaštanica Svetog kralja Milutina s kraja 13. veka, plaštanica Antonija Heraklejskog s kraja 14. stoleća i Longinova plaštanica s kraja 16. veka – kaže Radovanović.

On dodaje da će u prostoriji posvećenoj umetničkim predmetima od metala prvi put biti izloženi ranohrišćanski krstovi-privesci i krstovi-relikvijari od 7. do 12. veka, kao i dečanski krst cara Dušana. Deo postavke su i originalne povelje manastiru Hilandaru, prvi kivot u koji su položene mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog (oko 1343) i njegova žitijna ikona. U čast jubileja, čitava postavka prožeta je galerijom originalnih portreta patrijaraha, mitropolita i episkopa SPC.

Izloženi crkveno-umetnički predmeti od 12. do 20. veka neprocenjive vrednosti, rukopisi i štampane knjige, povelje, dela ikonopisa, tekstila i veza, duboreza i intarzije, svešteni sasudi i druga ostvarenja primenjene umetnosti izrađena od metala, slonovače, poludragog kamenja, deo su muzejske zbirke, ali među njima su i dela iz riznica manastira Pećke patrijaršije, Visokih Dečana, Studenice, Krke, kao i ikone iz Prizrena i uništenih crkava sa prostora Kosova i Metohije.

– Najveći broj rukopisnih knjiga se prvi put izlaže. Nikada do sada nisu bila izložena tri monumentalna pozlaćena prestona krsta velikih dimenzija iz Patrijaršije u Peći koji su stajala na časnoj trpezi u oltaru. Prvi put se u Muzeju izlaže vredan epitrahilj „Svetog Save” iz 15. veka, vezen zlatnim nitima, a pred javnošću će se prvi put posle završene konzervacije naći plaštanica Antonija Heraklejskog iz riznice manastira Studenica. Iz kolekcije Muzeja Srpske pravoslavne crkve prvi put ikada izlažu se dve vredne arhijerejske panagije – enkolpioni iz 12. i 15. veka sa predstavom Hrista: jedan je izrađen od sardoniksa, u zlatnom okovu, drugi od roga, a oba potiču iz manastira Novo Hopovo. Nadamo se da će zbog konteksta koji je dat predmetima, ambijenta, izbora i načina izlaganja posetioci prvi put moći da zapravo vide jednu bogatu crkvenu riznicu osmovekovnog umetničkog stvaralaštva Srpske pravoslavne crkve koja je dostupna svima koji su za to zainteresovani – kaže Vladimir Radovanović. 

Radoslav Grujić spasao svete mošti

Muzej SPC povodom velikog jubileja prvi put izlaže i srebrnu mitru s pozlatom, rađenu tehnikom filigrana, koja se čuvala u kivotu sa moštima Svetog despota Stefana Štiljanovića (1498–1543), objašnjava naš sagovornik.

– Mitra predstavlja dar Vikentija Popovića, arhimandrita šišatovačkog iz 1760. godine. Mošti Svetog Stefana Štiljanovića u celini su sačuvane i danas se nalaze u beogradskoj Sabornoj crkvi. Za ove svete mošti i mitru vezuje se ime prof. dr Radoslava Grujića, istoričara, teologa i upravnika Muzeja SPC, koji je tokom Drugog svetskog rata, kada su ustaše skrnavile svetinje bombardovanih i razorenih fruškogorskih manastira, od nemačkog barona Fon Rajsvica izmolio da se spasu mošti velikih svetitelja naše Crkve. Kao rezultat ove misije, 14. aprila 1942. su vozom u prestonicu stigle mošti svetog kneza Lazara iz manastira Vrdnika (Nove Ravanice), Svetog cara Uroša iz manastira Jaska i Svetog despota Stefana Štiljanovića iz manastira Šišatovca, koje su u svečanoj litiji prenete u Sabornu crkvu – navodi Radovanović.


Komentari0
8fc13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja