ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Investitori sada plaćaju Grčkoj da joj pozajme novac

Атина (Фото Пиксабеј)

ATINA – Grčka vlada prodala je tromesečne trezorske zapise u vrednosti 487,5 miliona evra po kamatnoj stopi od minus 0,02 odsto, što je prvi put da investitori plaćaju Atini to što joj pozajmljuju novac.

Emisija je realizovana prošle nedelje, prenosi Si-En-En, uz ocenu da je ovo dramatičan zaokret za državu kojoj je bio potreban najveći paket pomoći u istoriji i čiji je dug u jednom trenutku daleko premašio 180 odsto bruto domaćeg proizvoda, prenosi Tanjug.

Time je klub država koje se zadužuju uz negativnu kamatu dobio još jednog novog člana koji je do pre četiri godine bio nezamisliv.

Trend sve povoljnijeg zaduživanja „prelio” se i na dugoročnije hartije od vrednosti, imajući u vidu činjenicu da je početkom prošle nedelje Grčka emitovala 10-godišnju obveznicu vrednu 1,5 milijardi evra koja ulagačima donosi prinos od svega 1,5 posto.

Sve to je veliki preokret u odnosu na 2012. godinu kada je prinos na 10-godišnju grčku obveznicu dostizao čak i 24 posto, s obzirom da joj je bio potreban najveći paket finansijske pomoći u istoriji.

Grčka je dobila 204 milijarde evra od evropskih vlada i Međunarodnog monetarnog fonda tokom poslednjih osam godina, prema podacima Evropskog stabilizacionog mehanima.

U zamenu za dobijanje zajmova, vlada u Atini je smanjila potrošnju, redukovala broj državnih službenika za 25 odsto i srezala plate u javnom sektoru za 30 odsto. Privatna potrošnja je opala, a nezaposlenost porasla. BDP Grčke je pao za oko jednu četvrtinu.

Sada se, međutim, čini da su bolne reforme donele plodove.

Dok većina vodećih evropskih ekonomija ove godine balansira na rubu recesije, grčki BDP trebalo bi da poraste za 2,1 posto, a iduće godine da ubrza na 2,8 odsto.

Međutim, Grčka je i dalje najzaduženija država evrozone.

Deo analitičara, takođe, upozorava da negativni prinos u grčkom slučaju ne znači potražnju inostranih ulagača, pošto su, kako tvrde, glavnicu već spomenutih trezorskih zapisa kupile lokalne banke.

Inače, dalje labavljenje monetarne politike najvećih centralnih banaka u svetu dovelo je u poslednje vreme do nezamislivog iznosa duga koji donosi negativan prinos.

Prema podacima agencije za kreditni rejting Fič, trenutno čak 15.000 milijardi dolara duga u svetu ima negativnu kamatu. Na primer, čak i nemačka obveznica na 30 godina donosi negativan prinos.

Analitičari upozoravaju kako je trend negativnih prinosa posebno vidljiv u Evropi.

Komеntari2
59916
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Таква камата је чист губитакза банку. Могло би се једино правдати тиме да таква улагања доприносе нечијем привредном развоју па је то онда некаква општа корист. Међутим неће се ни то догодити већ ће новац отићи у ко зна какву потрошњу и ко зна где завршити, а привредног раста неће бити па је општа штета двострука, а нечија лична зарада сигурно добра.
Иван Грозни
То уопште није добра вест. Одмах да нагласим, не мислим да камате требају да буду зеленашке. Овде је проблем што новац у Европи више не може профитабилно да се улаже. Недавно је објављена вест како банке у Данској одобравају кредите са негативном каматном стопом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja