Ako znamo da je Alfred Nobel tvorac dinamita, ne čudi što je ovogodišnja Nobelova nagrada za književnost izazvala eksploziju reagovanja. Ova možda nategnuta paralela sadrži više logike nego zahtevi iz regiona da se austrijskom piscu Peteru Handkeu oduzme ovo priznanje. Iako je Nobelova fondacija jasno odbacila tu mogućnost, zvaničnici iz Zagreba, Tirane, Prištine i Sarajeva uporno zahtevaju da se Handkeu oduzme najveće svetsko književno priznanje, „zbog podrške Srbima u toku devedesetih godina i prijateljstva sa Slobodanom Miloševićem”.

Kako je za agenciju Anadolija rekao Mikael Ostlund, iz Nobelove fondacije, „nagrada ne može biti oduzeta jer se u statutima Fondacije ne spominje ta mogućnost, pa nijedan od odbora za dodelu priznanja u Stokholmu ili Oslu nikad nije razmišljao o opozivu nagrade nakon što je dodeljena”.

Uprkos tome, opoziv Nobela za Handkea biće glavni zahtev današnjeg protesta u Prištini ispred švedske ambasade. Možda bi, da budemo ironični, najbolje bilo da o laureatima ovog priznanja više ne odlučuju umne glave iz Švedske akademije i Nobelovog komiteta, već da predloge za dobitnike najpre šalju na odobrenje u Sarajevo, Tiranu, Zagreb i Prištinu.

Ovim povodom juče se oglasio i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je čestitao Handkeu na „hrabrosti da iz drugačijeg ugla piše o građanskom ratu u Jugoslaviji”, ali i Švedskoj kraljevskoj akademiji na hrabrosti da ga proglasi za laureata.

„Privilegija je čestitati dobitnicima Nobelove nagrade za književnost, a posebna privilegija je čestitati onima koji su uspeli da se u turbulentnim vremenima otmu jednoumlju i svaljivanju krivice na jedan narod. Neizmerno je hrabra odluka Švedske akademije da dodeli nagradu za književnost Handkeu. Nadam se da će i u budućnosti Švedska akademija i Fondacija Nobel imati snage da dodele nagrade svima koji pokažu hrabrost u odupiranju jednoumlju, za smelost u istraživanju i sagledavanju ljudskih i istorijskih priča o kojima pripovedaju, ali i snage da prepoznaju pripovedače koji donose novine i različitost u svojim delima, a samim tim i slobodu toliko potrebnu ljudskom rodu”, naveo je Dačić a prenosi Tanjug.

On je podsetio da su dobitnici Nobelove nagrade za književnost bili i Vinston Čerčil, „za umešnost u iznošenju istorijskih i bibliografskih opisa kao i za briljantno govorničko umeće koje je koristio u odbrani uzvišenih ljudskih vrednosti”, ali i Nemac Ginter Gras, koji je „priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u nacističkim SS jedinicama”.

Na primer Grasa se pozvao i ministar odbrane Aleksandar Vulin, oštro replicirajući hrvatskom Ministarstvu spoljnih poslova, koje je izrazilo „začuđenost i nezadovoljstvo zbog dodele Nobelove nagrade osobi koja je podržavala velikosrpsku politiku Slobodana Miloševića”. Osudivši te navode, Vulin je uzvratio rečima da, kada je „Gras uprkos pripadnosti SS jedinicama dobio Nobelovu nagradu, hrvatsko ministarstvo nije osetilo zabrinutost niti se oglasio saopštenjem”.

„Biti na strani Hitlerove Nemačke u očima nastavljača politike ustaštva nije greh, ali biti prijatelj Srba je veliki i neoprostivi greh”, naveo je Vulin, dodajući: „Nacisti su spaljivali knjige, a ustaše bi spaljivale pisce.”

Inače, hrvatsko ministarstvo je istaklo i da ne želi da se bavi pitanjem kvaliteta Handkeovog književnog opusa. Ali, ako govorimo o delu, možemo da uporedimo primer austrijskog književnika s dodelom Nobelove nagrade za mir Baraku Obami 2009. godine, posle samo nekoliko nedelja provedenih na čelu SAD. Za vreme njegova dva mandata američki avioni su „širili mir” bombardovanjem Jemena, Libije, Sirije, Avganistana… Nasuprot tome, Handkeov opus čini stotinak dela, što ga čini jednim od najvećih autora nemačkog jezika i savremene svetske književnosti. Zato je, prema mišljenju njegove sunarodnice i nobelovke iz 2004. godine Elfride Jelinek, trebalo da ranije dobije ovo priznanje. Uzgred, ta ista Elfride Jelinek je pre nekoliko godina branila Handkea kada mu je, zbog otvorenih simpatija za Srbe, osporena književna nagrada „Hajnrih Hajne” – od koje je novčani iznos poklonio Srbima na Kosmetu. I niko nije tražio da joj se zbog toga oduzme Nobel.