ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

Vijetnam na severu Sirije

Kurdi ne bi da dopuste da se operacije pretvore u kratkotrajnu epizodu koju bi svet brzo zaboravio – sledi gerilski rat
Autor: Boško Jakšićponedeljak, 14.10.2019. u 21:00
Турска војска бомбардује Рас ел Ајн (Фото EPA/Erdem Sahin)

Posle osam godina rata, Sirija je „dobrotom” turskog predsednika dobila još jedan front čija se grmljavina čuje po regionu ali i sve do Bele kuće.

Turske trupe slede naredbu Redžepa Tajipa Erdogana i napadima iz vazduha i sa kopna nastavljaju da „neutrališu” sirijske Kurde. Stotine su ubijene, dok je „čitava granica u plamenu”. Turski saveznici iz pobunjeničke Slobodne sirijske armije saopštavaju da su zauzele pogranični grad Ras el Ajn.

Ankara – bez uverljivih dokaza – optužuje Kurde i njihovu miliciju poznatu pod imenom Jedinice za zaštitu naroda za saradnju sa Radničkom partijom Kurdistana, organizacijom koju je Turska zabranila, proglasila za terorističku i sa njom ratuje na jugoistoku zemlje.

Turska, koja je 2014. svojim nečinjenjem, nesprečavanjem prolaska evropskih boraca kalifata na frontove Iraka i Sirije, doprinela usponu Islamske države, sada vojnu invaziju u dubini od 30 kilometara sirijske teritorije pravda sprečavanjem nastanka „terorističke države” na severu Sirije.

Taktički plan operacije „Izvor mira” je preuzimanje kontrole nad prostorom istočne obale reke Eufrata koji od 2015. drže Sirijske demokratske snage, formacija predvođena Kurdima, i njihova milicija. Pretpostavlja se da sledi usmeravanje trupa ka zapadu i povezivanje sa turskim snagama koje od marta 2018. kontrolišu grad Afrin.

Humanitarna kriza otvorena je već u prvom danu invazuje begom 64.000 kurdskih civila. Brojka se po izveštaju UN popela na više od 100.000 a aktivisti na terenu procenjuju da bi mogla da dostigne blizu pola miliona.

„Turska mora da razume da je naša najveća briga što njena akcije može da vodi novoj humanitarnoj katastrofi”, kaže predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

Turska namerava da uspostavi „zonu bezbednosti”, pod svojom isključivom kontrolom, koja bi po planovima Ankare postala utočište za oko dva miliona sirijskih izbeglica koji su sada u Turskoj. Kako su ogromna većina njih Arapi, preti dramatična izmena demografske stukture severa Sirije.

Etničko čišćenje kurdskih oblasti bi vremenom moglo da se širi duž čitave međusobne granice duge 450 kilometara. Ukoliko se ostvari, Erdoganova kampanja biće pamćena kao i slična Sadama Huseina posle prvog zalivskog rata, obračuna sa Kurdima Hafeza el Asada ili pokušajima demografskog inženjeringa koji je Turska pokušavala pre blizuje jednog veka.

Rizikujući dalje pogoršanje odnosa sa EU, Ankara otvoreno optužuje francuskog predsednika Emanuela Makrona da pokušava da „dezintegriše” Siriju, a Erdogan kritičarima iz Evrope uzvraća pretnjom da će 3,6 miliona sirijskih izbeglica na teritoriji Turske poslati za EU ukoliko ga ne podrži.

Svet je dodatno zabrinut šta će biti ako na slobodu izađe 12.000 boraca i simpatizera Islamske države koji Kurdi drže u zarobljeništvu. Oni prestaju da im budu prioritet jer su suočeni sa agresijom Turske. Džihadisti bi ubrzo mogli da se regrupišu.

U takvim okolnostima Donald Tramp je suočen sa oštrim kritikama da je odlukom da povuče američke vojnike sa severa Sirije i otvori prostor turskoj ofanzivi napustio Kurde koji su bili najlojalniji i najefikasniji američki saveznik u ratu protiv Islamske države.

Dok su na Kapitol Hilu i među republikancima sve glasniji zahtevi da se Turskoj zavedu sankcije, žestina kritika samo se uvećala kada je potvrđeno da se stotinak američkih vojnika povuklo i da je turska vojska krenula u napad.

Državni sekretar Majk Pompeo tvrdi da SAD nisu dale „zeleno svetlo” za ofanzivu, ali Trampove poruke tokom čitave nedelje stvaraju konfuziju. Saopštenje Bele kuće o hitnom povlačenju Amerikanaca iz područja je precizno: „Turska će uskoro krenuti sa svojom dugo planiranom operacijom na severu Sirije”.

Tramp je tvitovao da se tri godine držao podalje od tursko-kurdskog konflikta i da je vreme da se SAD izvuku iz „beskrajnih ratova”. U utorak je hvalio Tursku kao trgovonskog partnera i uveravao Kurde da ih Amerika nije napustila. Narednog dana se nadao da će operacija biti vođena na „najhumaniji mogući način” a da će, u suprotnom, Turska platiti „veoma visoku ekonomsku cenu”.

Trampova pretnja da će „uništiti” tursku ekonomiju više je zbog ublažavanja kritika i mogla bi da završi kao i ranije pretnje Ankari zbog kupovina ruskih raketnih odbrambenih sistema S-400.

U četvrtak se predsednik ponovo distancirao od Kurda koji se samo bore za „njihovu zemlju” a nisu, na primer, pomogli Americi tokom invazije Nemačke u Drugom svetskom ratu.

Tvit sekretara za odbranu Marka Espera u kome se kaže da će turska akcija na severu Sirije imati „destabilizirajuće posledice... po Tursku, region i šire”, povučen je ubrzo pošto je postavljen, da bi usledio novi u kome se kaže da „teška situacija” šteti američko-turskim odnosima. Prostor je dobilo saopštenje Bele kuće u kome se kaže da Tramp invaziju smatra „lošom idejom” koju SAD nisu „podržale”.

Tramp se na kraju između tri opcije – slanja trupa za Siriju, uveđenja sankcija Turskoj ili posredovanja u konfliktu, opredelio za treću, ali konkretnih inicijativa nema. Medijaciju nudi i Iran.

„Nećemo se zaustaviti šta kod ko rekao”, poručuje Erdogan, a turskim generalima se žuri da operaciju završe što brže kako bi se utišale kritike koje stižu iz sveta.

Kurdi ne bi da dopuste da novi sirijski front počne da se tumači kao „interni rat” – koji bi Kurdima moguće doneo međunarodne simpatije, ali bi se pretvorio u kratkotrajnu epizodu koju će svet brzo zaboraviti a njima uskratiti pravo da pregovaraju o svojim pravima u okvirima političkog rešenja sirijske krize.

Iako svesni da su bez saveznika, da ostaju bez američke finansijske i pomoći u oružju, da su Rusi indiferentni, da sirijski predsednik Bašar el Asad nema nameru da šalje trupe i otvara front sa Turskom, da nemaju podršku iračkih Kurda čije je rukovodstvo vezano za Ankaru i da su vojno inferiorni, Kurdima se ne žuri.

Kurdi će se po svemu sudeći osloniti na ono što najbolje znaju: na gerilski rat po planinama severne Sirije čiji je rok trajanja neizvestan i nosi opasnost da se pretvori u turski Vijetnam.  

Erdogan: Ulazimo 35 kilometara duboko u sirijsku teritoriju

Damask, Istanbul – Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je juče da će turska vojska i njeni saveznici iz redova sirijskih pobunjenika u svojoj ofanzivi protiv kurdske milicije ući 30 do 35 kilometara duboko u teritoriju Sirije.On je rekao i da su turske snage već preuzele kontrolu nad gradom Ras el Ajn kao i da su zauzele pogranični sirijski grad Tel Abijad, prenosi Tanjug. Dodao je i da su u ovoj operaciji dosad izgubila dva turska vojnika i 16 sirijskih pobunjenika.

Posle Nemačke, i Francuska je juče saopštila da je obustavila prodaju oružja Turskoj, upozorivši Ankaru da njena ofanziva na severoistoku Sirije preti evropskoj bezbednosti.Broj poginulih pripadnika Sirijskih demokratskih snaga predvođenih Kurdima od početka turske ofanzive na severu Sirije porastao je na 104, saopštila je juče sirijska Opservatorja za ljudska prava. Isti izvor navodi da je oko 785 žena i dece pripadnika Islamske države pobeglo iz kampa koji su čuvale snage sirijskih Kurda na severu zemlje jer je veliki broj čuvara poslat na front da se bori protiv turske vojske.


Komentari11
ba2a3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

regionalna sila
Jedana stvar je jasna: Rusima ne pada na pamet da brane Siriju od Turaka. Turska nije kalibar Gruzije kojoj se mogla sa par divizija očitati lekcija.
Zoran
Šta se dešava u samoj Turskoj opozicij? Šta misle, kažu i rade "Turski" Kurdi? Da li su oni bitan faktor u ovom haosu?
Оливера Радић
Курди су се наивно прешли да ће на крилима "пријатељевања" и "данком у крви" са Американцима, добити државу попут Шиптара са Косова и Метохије. И гадно су се прешли. Трамп не види смисао у америчком присуству у овој сиријској папазјанији, која само производи мртве америчке војнике и троши огроман новац. Додуше, Трампа не интересује ни КиМ осим како средство за сакупљање спољно политичких поена за наредне изборе. Поготово што ту американци могу да буду "јунаци" јер им не прети никаква опасност.
Саватије Милић
Ма, какав црни герилски рат! Курди су прихватили споразум са Дамаском и пристали на одређену аутономију у будућем новом сиријском уставу. Ово је крај рата на североистоку Сирије. Уместо да су пре три године као равноправни партнер подржали руску иницијативу да се укључе у мировне процесе, они су се окренули САД. И нису Руси индиферентни, чак шта више - они маестрално воде игру у врло тананом блискоисточном клупку. Сиријска војска ће преузети источне обале Еуфрата до Ирака и ту је крај.
Nebojša Joveljić
Čudo da Jakšiću, poznatom po stalnoj kritici Vučića i njegove vlasti, ni malo ne smeta njihova šutnja po pitanju agresije Turske na Siriju (a ne na Kurde ili na “sjever Sirije” kako to on i zapadni mediji prikazuju). Nije valjda da je i njemu žao što bi osudom ove agresije Srbija preko noći izgubila sve turske investicije? Ni riječi u ovoj “izvrsnoj analizi” o već podnesenoj molbi Kurda da se vrate u zagrljaj Asadu i odustanu od nezavisnost, ne bi li ih on uz pomoć Rusije spasio od zlih Turaka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja