četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Porotnici sude za 300 dinara po satu rada u sudnici

Visoki savet sudstva raspisao je konkurs za imenovanje 2.383 sudije-porotnika za 112 sudova na mandat od pet godina
Autor: Aleksandra Petrovićponedeljak, 14.10.2019. u 20:00
Енглеска порота, слика Џона Моргана из 1861. године (Фото Википедија)

Sudije-porotnici u Srbiji zarađuju 300 dinara po satu provedenom u sudnici. Pre više godina su štrajkovali, jer su plaćani 500 dinara dnevno. Neki od njih, kojima su ionako male naknade kasnile više meseci, tužili su sudove. Ni danas ne uspevaju da zarade mnogo – svega dve i po do tri hiljade dinara mesečno, jer nisu angažovani svaki dan.

Visoki savet sudstva raspisao je pre nekoliko dana konkurs za imenovanje 2.383 sudije-porotnika u 112 sudova, na mandat od pet godina. Prvi osnovni sud u Beogradu, koji je najveći sud u Srbiji, traži čak 158 porotnika.

Pretpostavlja se da će najviše prijavljenih biti iz redova penzionera i nezaposlenih. Međutim, kako saznajemo, za porotnike ne mogu da budu birani građani stariji od 70 godina. Blagu prednost imaće kandidati koji su prosvetni radnici, vaspitači ili pedagozi, jer se oni po pravilu angažuju u maloletničkim krivičnim predmetima, kao i u brakorazvodnim parnicama u kojima se odlučuje o poveravanju dece.

Za sudiju-porotnika može biti imenovan punoletni državljanin Republike Srbije koji je dostojan funkcije sudije-porotnika. Sudija-porotnik ne može biti član političke stranke, niti politički delovati na drugi način.

Pri imenovanju vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. Sudija- porotnik imenuje se na pet godina i može biti ponovo imenovan.

Sudija-porotnik polaže zakletvu koja glasi: „Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju funkciju vršiti verno Ustavu i zakonu, savesno, predano i nepristrasno”. Porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu. Sa funkcijom sudije-porotnika nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda.

U najtežim krivičnim predmetima klasičnog kriminala sudi veće petorice, koje čine troje sudija-porotnika i dvoje sudija koji su profesionalci. Međutim, u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina sudi veće trojice, sastavljeno isključivo od sudija profesionalaca.

Gotovo da ne postoji nijedan novinar koji je pratio velika suđenja u Palati pravde u Beogradu, a da nije bar jednom video porotnika kako spava. Neretko se dešavalo da ih predsednik veća opominje. Bilo je onih koji su na suđenjima čitali novine, a jedan sudija imao je u veću penzionerku koja je redovno nosila vunicu i igle da štrika džemper za unuka. Nije joj bilo dozvoljeno da štrika u sudnici pa je za ručni rad koristila pauze.

Biti porotnik u Srbiji podrazumeva mnogo slobodnog vremena i zato su najčešće u veću penzioneri i nezaposleni, mada je bilo i građana koji su u radnom odnosu i za prisustvo na suđenju moraju da traže slobodan dan. Neki od njih rade taj posao zato što im je zanimljivo da slušaju suđenja, a neki – da im prođe vreme i da se nađu „među svetom”.

Njihov glas o krivici i kazni gotovo uvek je u Srbiji u saglasnosti sa odlukom predsednika veća, pa mnogi stručnjaci smatraju da je njihovo prisustvo samo simbolično.

U nekim zemljama članstvo u poroti je građanska dužnost.

– Kada je povećana naknada za porotnike, komentarisali smo da radimo 300 na sat. Međutim, kada se sve sabere, mi mesečno zaradimo samo od dve do tri hiljade dinara jer nemamo više od šest ročišta tokom meseca. Sada svi hoće u krivicu, jer u parnici nisu angažovani u sporovima čija je vrednost manja od 50.000 dinara – kaže za naš list jedna porotnica, inače penzionerka.

Za raspored porotnika na suđenjima odgovara predsednik suda. Svaki sudija je dužan da sudskoj upravi prijavi potrebu za porotnicima, koja zavisi od težine krivičnog dela i rasporeda suđenja. Naknade porotnicima isplaćuje Visoki savet sudstva, iz svog budžeta, isto kao i plate za sudije. Razlika u primanjima sudija profesionalaca i porotnika, kao pravnih laika, ogromna je.

Pravni istoričari tvrde da su porotnici u komunističkoj Jugoslaviji ustanovljeni da služe „tekovinama revolucije”, a danas se smatraju dokazom demokratije. „Glas naroda” treba da se čuje, ali on ne sme da bude glavni kriterijum kada se odlučuje o krivici i kazni. To je posao za profesionalne sudije, koji poznaju i primenjuju zakon.

Za razliku od Srbije, gde posao porotnika rade samo oni koji to žele i ispunjavaju uslove, u nekim zemljama članstvo u poroti je građanska dužnost. Amerikanac može da odbije poziv da bude porotnik samo iz opravdanih razloga, kao što je na primer teška bolest. Neopravdano odbijanje je delikt za koji je zaprećeno novčanom kaznom. Takav je slučaj i u Nemačkoj.

Prema podacima Visokog saveta sudstva, od ukupno imenovanih 2.579 sudija porotnika u 2015. godini, nezaposlenih je bilo 43 odsto, penzionera 48 odsto, a zaposlenih devet odsto.

Profesor pravne istorije dr Marko Pavlović, sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, smatra da porotu treba ukinuti.

„Ako se pretpostavi da u sudu sede valjani pravnici profesionalci, njima ni za izreku presude ni za njeno obrazloženje nisu potrebni laici, koji opstaju samo zahvaljujući jednoj demokratskoj dogmi – da su porotnici predstavnici naroda. Suprotno ideji o vladavini prava, porotnici u sudstvo unose ideju o vladavini ljudi – laika, sa svim njihovim predrasudama, zabludama i nepoznavanjem prava”, kaže dr Pavlović.


Komentari7
75c10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

пља ч ка
Mени је Привредни суд у Бгд наплатио 5.000 дин. за судске трошкове једног јединог изласка на суд од 15 минута у којем сам ослобођен кривице у бесмисленом поступку. Ко то онда узима новац од грађана?
Глас Народа
Шта пише: 300 дин?! Смешно! Да је бар 3 хиљаде дин по сату па ајде, де ... То је одговоран умни посао који захтева пристојан психички напор.
Саша
Увек се треба запитати: "Какав ће тачно проблем решити ново оравило"? Хајдемо редом. 1. Брзина поступка краћа? Не јер то зависи од броја судија и помоћника који раде на предмету 2. Број жалби на пресуду? Опет не јер из искуства знамо да је то у свакој земљи иста ствар 3. Квалитет одлуке тј у ком проценту ће порота донети у односу на не једног него две судије? Не знамо јер те цифре немамо. 4. Број притисака на судију да утиче на суђење ? Исто не јер се врши "губљење" и одуговлачење предмета.
Miodrag
Ovo sto vi pisete, pogotovo o porotnicima u Americi je totalno nepoznavanje uloge porotnika. Sudija utvrdjuje cinjenice koje sa sigurnoscu moze dokazati a porotnici donose odluku da li je optuzeni kriv ili ne. Ako porotnicu donesu odluku da je optuzeni kriv sudija mu odredjuje visinu kazne u skladu sa zakonom, koji se u svakoj drzavi (50) SAD razlikuje. U drzavama gde ne postoji smrtna kazna covek u zavisnosti od ucinjenog krivicnog dela moze biti osudjen i na 150 godina robije. S postovanjem,
Sarka
Bolje je da sudijama dodele sudijske pomoćnike, srazmerno broju predmeta, nego što bacaju novac na porotnike koji ne doprinose efikasnosti i kvalitetu rada sudova.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja