sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:17

Još jedan spomenik Skenderbegu u Crnoj Gori

utorak, 15.10.2019. u 09:38
Принтскрин Јутјуб

PODGORICA - Spomenik Đerđu Kastriotu, poznatijem kao Skenderbeg, biće otkriven danas u Zatrijepču, u crnogorskoj opštini Tuzi, u kojoj su većinsko stanovništvo Albanci.

Spomenik će biti podignut na platou ispred škole koja nosi njegovo ime i to nije prvi spomenik Skenderbegu u Crnoj Gori.

Prethodno je spomenik ovoj istorijskoj ličnosti podignut u Ulcinju, najjužnijoj crnogorskoj opštini, koju takođe naseljavaju većinski Albanci.

U najavi ovog događaja piše da je Skenderbeg bio srednjovjekovni plemić iz feudalne porodice Kastriota, koja je od sredine 14. do sredine 15. veka kontrolisala delove centralne Albanije i istočne Makedonije.

Za albanski narod, kako kažu, on predstavlja osnovnu ličnost kroz koju se predstavljaju i kao takav nastavlja da inspiriše i predstavlja se kao simbol svih vremena.

U albanskom gradu Lješu je preminuo 17. januara 1468. godine od malarije. Mit o Skenderbegu je inače jedini mit albanskog nacionalizma koji je baziran na određenoj ličnosti.

Povodom podizanja spomenika Đerđu Kastriotiju u Crnoj Gori su se vodile polemike da li je on bio Albanac, Srbin ili Crnogorac.

Kastrioti je, prema nekim istorijskim zapisima, bio albanski nacionalni heroj, srpskog porekla iz vremena otpora albanskih plemena turskim osvajačima i islamizaciji.

Prema britanskom istoričaru Edvardu Gibonu, Kastriotići vode poreklo od starog srpskog bratstva Branilovića (Branila) iz Zete.

Skenderbegov deda se doselio u Janjinu, u Epir, kao srpski kefalija. Skenderbegov otac, Jovan Kastriot nazvao se princom Epira, koji je uključivao Mat, Kroju, Mirdita i Diber.

Njegova majka Vojislava, bila je princeza srpskog porekla, iz porodice Tribalda (koji su došli iz oblasti današnje Makedonije), ili iz plemićke porodice Muzaka. Jovan Kastriot je bio među prvima koji se suprotstavio upadima Bajazita I, međutim, njegov otpor nije imao gotovo nikakav efekat.

Sultan ga je naterao da plaća danak, a da bi osigurao vernost arbanaških plemića, Turci su odveli Đurađa zajedno sa njegovom braćom kao taoce.

Zbog borbe protiv Osmanlija prvo ga je glorifikovala katolička crkva (iako je u delu svog života bio i musliman i pravoslavac), a ubrzo i slovenski narodi sa Balkana koji su ga smatrali svojim nacionalnim herojem.

Krajem 19. veka albanski nacionalisti su, u nedostatku albanske srednjevekovne države i njenih heroja iz tog vremena, počeli sa albanizacijom Skenderbega i njegove pobune, prenosi Tanjug.

Predlog da se tacka dnevnog reda o podizanju spomenika stavi po hitnom postupku dao je predsednik Opštine Tuzi Nik Đeljošaj.

Đeljošaj je ranije najavio da će inicirati postavljanje spomenika Skenderbegu na dve lokacije u Tuzima - u centru i u Zatrijepču.

Spomenik Sekenderbegu, koji će biti postavljen u Zatrijepiču izrađen je od izlivene bronze, u formi biste, visine 120 centimetara, širine prsa 45 centimetara i širine ramena 80 centimetara.

Dimenzije postamenta su 140 centimetara visine, 80 širine, dok će ukupna visina biste sa postamentom biti 260 centimetara.

Sredstva za podizanje spomenika obezbedila je Fondacija „Trieši” iz Njujorka u SAD, a za održavanje spomenika biće zadužena OŠ „Đerđ Kastrioti Skenderbeg”.


Komentari34
c7a9a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

slamkamenac
Pa kad je Srbin u cemu je onda problem? Treba nas narod da dodje nainauguraciju masovno i zakiti ga zastavama SPC i tretira kao naseg heroja! Mozda ce Albancima biti milo? A sta nam drugo i ostaje?
milan
I mi smo imali Skenderbega. Bio je jako popularan ali kao alkoholno pice.
Саша Микић
@Samir Као прво није Отоманско, већ Османско или Османлијско царство по Осману I. Отоманско је англицизам и погрешно преузето име Осман са арапским Отман. Као друго Скендербегова војска су били Срби, Цинцари (Власи), Грци и малим делом Албанци, а он се је борио против војске коју су сачињавали 100% Албанци лојални Турцима или Млецима. Ти исти који су се борили против њега су га се сетили тек у 19 веку и узели као националног хероја, јер нису имали никог својег.
Mekintoš
Otomansko je pravilno. Nikad čuo ni čitao za Osmansko.
Preporučujem 1
Matko
Otomansko carstvo (Ottoman Empire) je uobičajen naziv za tursku srednjovekovnu imperiju svugde u svetu, pa i kod nas. Osmansko ili Osmanlijsko je samo regionalizam.
Preporučujem 4
Данило 7
Прочитајте књигу немачког универзитетског професора Olivera Jens Šmita о Скендербегу и видећете, на основу историјских докумената да је Скендербег био Србин. На његовом споменику увек треба окачити само српску заставу.
Sloba
Za razliku od nas, Albanci slave pravog srednjevekovnog heroja. Ne trebaju im izmišljeni “junaci” kao naš Miloš Obilić. A zašto mi me slavimo Skenderbega? Pa zna se, SPC se protivila jer se ne uklapa u “Kosovski zavet.”
Vux
@Sljoba hajde navedi mi jos par tvojih, albanskih heroja? Klinton i Dzordz Bush? Celokupna albanska 'istorija' je izmisljena, nikada nikakvu drzavu nisu imali do 1912.
Preporučujem 0
радисав
Муратова смрт није измишљена! У турским архивима је записано Милошево име. У српском предању је запамћено. Друга је ствар ваша потреба да се сматрате паметнијим од најстарије српске институције.
Preporučujem 20

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja