subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 31.05.2008. u 22:00 Tanjug

Verica Barać:Sistemska korupcija dominantna u Srbiji

Округли сто савета за борбу против корупције Фото Фонет

Nesigurne i lako rušljive institucije i nepostojanje kontrole rada izvršne i sudske vlasti glavne su institucionalne prepreke za borbu protiv korupcije, koja je zahvatila maltene sve segmente društva, ocenjeno je na današnjem okruglom stolu održanom u Vladi Srbije.

Problem sistemske korupcije je dominantan u Srbiji, ukazala je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, naglasivši da se ona mora rešavati uspostavljanjem dobrog institucionalnog okvira.

Govoreći na skupu „Institucionalne prepreke za borbu protiv korupcije”, Baraćeva je kazala da je korupcija posledica načina na koji se gradi država. „Očekivali smo da država od 2000. godine napravi jasan institucionalni okvir za borbu protiv korupcije, ali je on i dalje nedovršen i loš”, ukazala je ona.

Baraćeva je dodala da antikorupcijski zakoni imaju puno praznina i međusobno su neusklađeni što, prema njenim rečima, pogoduje razvoju korupcije.

Zbog toga bi vlada ubuduće trebalo da od strukovnih udruženja traži mišljenje pre nego što zakon prosledi Skupštini, kazala je ona.

Potpredsednik Skupštine Udruženja tužilaca Srbije i okružni javni tužilac u Valjevu Zlatko Šulović smatra da je, sa aspekta položaja i uloge javnog tužilaštva, Ustav Srbije glavna institucionalna prepreka u toj borbi.

Rešenja najvišeg pravnog akta ne garantuju samostalnost tužilaštva, pa je ono podložno raznim uticajima, ukazao je on.

Imajući u vidu da javne tužioce bira parlament na predlog Vlade, može se očekivati da će korupcija imati udela i kod izbora, a i kod razrešenja javnih tužilaca, rekao je Šulović.

Problem korupcije u pravosuđu nije samo na nivou individualnog, koji se može rešiti samo represivnim merama, već je u velikoj meri sistemski problem, smatra potpredsednik Društva sudija Srbije i sudija Okružnog suda u Beogradu, Omer Hadžiomerović. Prema njegovoj oceni, zloupotrebama pogoduju veliko diskreciono ovlašćenje sudija zbog velikog raspona zakonom propisane kazne i neprecizni propisi koji daju mogućnosti da se tumače na različite načine.

Hadžiomerović je naveo primer kazne za neko krivično delo, propisane između tri i 15 godina zatvora, „što pruža pogodno tlo za korupciju, pogotovu ako istovremeno ne postoje kontrolni mehanizmi”. „Dakle, moguće je za to delo učiniocu izreći tri godine zatvora, ublažavanjem kazne i godinu dana zatvora, kao i kaznu od 15 godina zatvora, i da to sve bude u granicama zakona”. Predsednik Glavnog odbora Udruženja sudija za prekršaje Zoran Pašalić ukazao je na još uvek nedefinisan status sudija za prekršaje.

Novi Zakon o prekršajima predviđa obavezu reizbora sudija svakih osam godina, čime izvršna vlast može direktno ili indirektno da utiče na odluke sudija, naveo je on.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće rekla je da ne postoji društveni moral u Srbiji, za šta se moraju boriti mediji.

Komеntari4
56965
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Твртко
Када су у улици мог пријатеља монтери постављали ормариће за струју његов комшија их је обилато частио ракијом ваљда из радости што добија струју. Пијани монтери су бетонске ормариће поставили криво дуж јавне површине тако да то нинашта не личи - просто је као у неком месту трећег света. Кад је мој пријатељ питао свог комшију зашто им даје ракију, овај се још наљутио на њега и рекао му да је то "домаћински". Питам се да ли монтери електродистрибуције смеју да пију на радном месту, да ли неко одговара за лоше одрађене јавне радове и како објаснити "комшији" да је он извориште корупције и јавашлука, а да се он не наљути.
filip mitrovic
Predsednik Skupstine udruzenja tuzilastava i Okruzni javni tuzilac u Valjevu gosp. Zlatko Sulovic je rekao: Da Ustavna resenja ne garantuju samostalnost tuzilastva, pa je ono PODLOZNO RAZNIM UTICAJIMA. Jos pre vise od 2 godine upravo sam tom cestitom coveku podneo kriv. prijavu protiv jednog advokata iz Sapca, osumnjicenog za korupciju. Advokat je drasticno zloupotrebio moje poverenje, kada je kao moj punomocnik, na prvoj raspravi gde je prisustvovao kod Trg. suda u Valjevu, povukao moj zahtev za prosirenje i dopunu tuzbe, kao i zahtev za uvodjenje privremene mere. Okruzni tuzilac gosp. Sulovic je, pod pritiskom, predmet prosledio Opst. tuzilastvu u Valjevu. Predmet je potom prosledjen Opst. tuzilastvu u Sapcu, na njihov izriciti zahtev, kako bi ceo slucaj bio zataskan. Posle toga Tuzilastvo je sve nase prijave protiv osumnjicene grupe odbacilo, to im nije bilo dovoljno pa su se stavili na stranu osumnjicenih davajuci im savete kako da oni podnesu neosnovane prijave protiv nas, koje su odmah procesuirane. Glavno osumnjicenog u pokrenutom istraznom postupku pri Opst. sudu u Sapcu zastupa upravo pomenuti advokat osumnjicen za korupciju. Interesantno je napomenuti da je osumnj. grupa, uz pomoc Opst. javnog tuzilastva u Sapcu uzurpirala jedno Akcionarsko drustvo i cak donela nezakonitu "ODLUKU" o vrednosti i strukturi kapitala i ako niko iz grupe nije bio akcionar, nitu zakonito bio clan nekog organa, niti je bio u radnom odnosu u tom preduzecu. Opst. tuzilac je vec podigao optuznicu protiv vecinskih akcionara. Tako opljackano i oteto preduzece prodaje se na aukciji. Opst. tuzilac stiti osumnjicene kriminalce koji ce otkupiti pred. u bescenje, a oni koji su ga stvorili, ulaganjem svog kapitala bice proglaseni kriminalcima. Moze li neko da mi odgovori ko je nadlezan da izvrsi proveru koji su to mocnici koji vrse pritisak na Opst. tuzioca u Sapcu, da ne postuje ZAKON ? Da li Udruzenje tuzilastva stavlja i ove pr. na dnevni red svojih organa i da li se o njima raspravlj
mihajlo
A sta tek mislite kako prolaze donkihoti koji ukazu na korupciju u svojoj sredini??
Nedeljko Subotic
Istina je da vrlo malo ljudi koji su "na polozajima" aktivno ucestvuje, i zalaze se, za borbu protiv korupcije. Zasto? Pa verovatno zato sto je korupcija stvorila tajkune u Srbiji! Ti isti ljudi ne zele da sidju sa ledja naroda, koji izrabljuju vec godinama uz pomoc korupcije, i zato cine sve sto im je u moci da OMETAJU sve one koji pokrecu pitanje KORUPCIJE! Klub "Privrednik" je verovatno mesto gde se najvise zalazu da se u javnosti ne pokrece pitanje korupcije, jer je korupcija stvorila od clanova tog kluba privilegovane "biznismene"...Srbiji nema spasa dok god tajkuni imaju toliko veliki uticaj u politickom i u ekonomskom zivotu zemlje!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja