utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:42

Nešto je pošlo po zlu

Peter Handke zna da je freska lepa. On čita duh i pristao bi da, svi koji ga napadaju, ćute zajedno s njim u spaljenoj Bogorodici Ljeviškoj
Autor: Živojin Rakočevićutorak, 15.10.2019. u 22:55
Петер Хандке пред фреском у Богородици Љевишкој (Фото Јована Баљошевић)

Kad Peter Handke sa Sofijom sleti na Aerodrom „Adem Jašari” u Prištini i prođe pored ogromnog crnog dvoglavog orla, čeka ga Dejan Baljošević u luksuznom automobilu „opel agila 1.0”. Pisac zaglavljen u zadnjem delu limuzine, kolenima nabada naslon Sofijinog sedišta. Užasno je nervira, nešto je ozbiljno pošlo po zlu. Da bi smirili njenu neprilagođenost konformizmu odlaze u Orahovac u vilu Baljoševića koju ova porodica rentira za 30 evra mesečno. Za retke neupućene, srpski deo starog dela grada Orahovac nalazi se na Kosovu i doživeo je potpuni procvat uoči i posle NATO bombardovanja, dok je susedno srpsko selo Velika Hoča sa preko deset crkava iz srednjeg veka, odmah po oslobođenju 1999. i konačnom ulasku tenkova, postalo turistička atrakcija. Neuki balkanski seljaci su ovde, okruženi bodljikavom žicom i tenkovskim cevima, počeli proizvoditi vino koje je odmah preteklo marke port noval ili romanee conti. Najbliže poređenje moglo bi da glasi Orahovac je Monako, a Velika Hoča je Sen Trope. Tu Handke pije belo vino iz vinograda koji se ovde neguju od Jelene Anžujske, Sofiju brinu veće količine i, može se reći, nešto je ozbiljno pošlo po zlu.

Ako se sve navedeno ostavi po strani, Sofija voli Jelenu Anžujsku, ona joj je zemljakinja. Poskakuje dok gleda njen portret na gračaničkom zidu. Njen suprug je okrenut leđima i više ga zanimaju slapovi svetlosti na fresci Strašni sud u Gračanici. Traži prema sopstvenoj poetici uspeli trenutak na kompoziciji. Niko ne zna za njihove posete, retke su fotografije, nema novinara i medija. Oni ovde imaju prijatelje, oni traže lica, neku vrstu duha i prepoznavanja. „Stigao je naš Pera“, kažu u Orahovcu.

A onda je Peter Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost i albanski deo Kosova je pao u trans kolektivne osude i pisanja protestnih pisama svim poznatim i dostupnim adresama. Pridružili su se različiti regionalni entiteti, kao da im od te osude budućnost zavisi i kao da se okrunilo nešto od svetinje njihovog identiteta i istorije. Akademije, premijeri, ministri, ratni veterani, ucveljene majke, rane što dvadeset godina nikako ne zarastaju i samo se obnavljaju najčešće mržnjom, napali su pisca. Dograbili su, svako prema svojoj moći, poneki kamen da bace na Handkea. Ispaljene su stotine fraza iz vokabulara pokojne Komunističke partije Jugoslavije. Veća količina nesuvislosti, besmislica i nemogućih zahteva odavno se nije našla na jednom mestu. Tako je, bar na trenutak, nobelovac Handke, ako se isključi većina Srba, ponovo vaskrsao nesrećnu Jugoslaviju. Odavno se više nepismenosti, nekreativnosti i gluposti sa različitih strana nije sručilo na glavu jednog pisca.

„Izgledalo je da nametljive pojedinosti prljaju i nagrđuju ljude i okolinu u kojoj se nalaze“, glasi jedna davna Handkeova rečenica. I desilo se upravo tako, svet koji je napao Handkea najviše je govorio o sebi i svojoj fatalnoj mržnji. No, ipak će pažljiviji čitalac uočiti da se jedna osoba, pod očiglednim uticajem literature za plažu i ljubavnih romančića, istakla svojim književnim darom. Reč je o Vljori Čitaku, kosovskoj ambasadorki u Vašingtonu.

„Nešto je ozbiljno pošlo po zlu“, napisala je Čitaku i kandidovala se za Nobelovu nagradu. Bez obzira na otrcanost ove rečenice iza nje se krije strah od dolazećih procesa i bilo kakvih promena Zamrznuta istina uspostavljena bombama nije održiva, kao što se ni demokratija ne uspostavlja razaranjem i etničkim čišćenjem. Uplašili su se Handkea svedoka, a on nije svedok. Svaki njegov postupak je suprotan svedočenju. On od jedne rečenice pravi svet, sliku, vreme.. Možda on pokušava da svet i druge dovode u poziciju svedočenja. Vljora Čitaku je u panici jer nema zemljake na gračaničkom zidu, iako živi deset kilometara dalje, ona ne može da čita svetlost zbog nacionalne strasti u kojoj drugi ne postoje. Portret koji porodica Handke ima na zidu u Gračanici je njena kazna jednako kao i Nobelova nagrada. A gde su tu ljudi, obični, mali, poniženi nesrećnici?

„Ovde počiva usamljeni Valentin Račing... s najmračnijim posmrtnim ostacima, oplakan od najbližih“, prepisuje zapis sa groblja u Koruškoj 1987. godine. Kada je, dvadeset godina kasnije, stigao na groblje u Retimlju kod Orahovca nije mogao zapisati ništa. Majke u crnim maramama palile su sveće pored jednog jedinog patrljka preostalog od polomljenog drvenog krsta. Neko je pored komada drveta stavio crvenu jabuku. „Ovo je univerzum bola”, rekao je Handke i zaćutao. Nije rekao reč o albanskim ekstremistima koji su uništili ovo groblje. Od tada on ovde dolazi tiho i gleda lica ljudi i freske. Isto tako nečujno, primio je i književnu nagradu „Zlatni krst kneza Lazara“ 2009. koja se dodeljuje u Gračanici.

Juče su se ispred ambasade Švedske, kako je i najavljeno, okupili Albanci da protestuju protiv Handkea. Organizator se nije pojavio, jer skup nije prijavljen policiji. Govornici od koji su neki imali bele kape sa grbom velike Albanije, sećali su se Miloševića, Rankovića, Draže Mihailovića i, naravno, Handkea. Protest je održan i zvanično odložen, moguće da će ih biti još.

U međuvremenu Handke će birati lica i slike. Pre nekoliko godina ušao je u Atelje Doma kulture „Gračanica” na podu su ležale desetine grafika. Odmah je prepoznao najbolju. Raspeće „Bez naziva“, slikarke Milene Cvetković. Otišlo je sa njim iz duboke tišine i univerzuma bola.

Handkea ne možete ni nagraditi, ni napadati jer „onaj ko mi protivreči, (taj je) moj anđeo zaštitnik”, kaže pisac, decenijama pre ove Nobelove nagrade. On se retko može prevariti, on oseća dok stoji ispred Bogorodičine freske sa kotaricom u Prizrenu da su je palili 2004, da je vekovima bila ispod maltera dok je crkva bila džamija. Iznad svega, on zna da je freska lepa. On čita duh i pristao bi da, svi koji ga napadaju, ćute zajedno s njim u spaljenoj Bogorodici Ljeviškoj.


Komentari29
ee3f5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

сивошевић
замолио бих Политику да усвоји рубрику Косово и Метохија. Има шта и ко да објави. И не сме да буде ни само објављивана патња наших. Нек се пише о црквама природним лепотама. Људима . Има и биће писаца довољно. доказ је Жика Ракочевић
сивошевић
упознах Жику Ракочевића у Грачаници Октобра 2018. Нисам био свестан кога сам.упознао..Алал ти перо Жико. Текстови све бољи. Лирски надахнути. А тек онај пређашњи текст о Курти и политичком животу арбанаса.. аналитичан и прецизан!
Oktoberfest
Saša Stanišić rođen je 1978. u Višegradu, otac Srbin, majka Bošnjakinja. Još kao dete je sa roditeljima pobegao u Nemačku gde je potom studirao i počeo da se bavi književnošću. Dobio je prvo književnu nagradu u Lajpcigu, a upravo i drugu vrlo značajnu književnu nagradu. Veoma se radovao da je Poljakinja dobila Nobelovu nagradu; za Handkea je bio ogorčen. Preko nemačkih medija je Handkeu postavio Handkeu neka pitanja koja su ga razbesnila! Handke je odbio da štampi ubuduće daje intervjue...
Vuk
Верујем у добре намере овог великог писца, све похвале и поштовање за аутора текста!Бити Србин није лако,поготово на КиМ, Хрватској, ЦГ и на земљи!На сву срећу ја сам поносан што сам живео у тим срединама и даље живим у овоземаљском свету!Лепо је бити Србин!
CH
...odlican tekst !!! Nadam se da nece biti ni poslednji o ovom coveku, zasluzio je !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja