utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
INTERVJU: HERMAN VAN ROMPEJ, počasni predsednik Evropskog saveta

Balkan pripada Evropskoj uniji

EU je daleko najveći donator Srbije i nikada ne bi uložila toliku energiju i sredstva bez čvrste vere u evropsku sudbinu ove zemlje
Autor: Dragan Vukotićutorak, 15.10.2019. u 22:55
(Фото EPA/Andy Rain)

Herman van Rompej, koji danas dolazi u Beograd, prepoznatljivo je ime u visokoj evropskoj politici. Osim niza uticajnih funkcija koje je obavljao u rodnoj Belgiji, bio je je i prvi predsednik Evropskog saveta, u periodu od 2009. do 2014. godine, a danas je počasni predsednik tog tela. Kuriozitet koji su zapazili analitičari jeste da će u novom sazivu evrouprave Evropskom savetu posle Poljaka Donalda Tuska predsedavati ponovo Belgijanac – dosadašnji premijer Šarl Mišel. „Belgijski političar je dobro pripremljen za ulogu u evropskoj politici. Savezni premijer Belgije je navikao na kompromis, ne samo između četiri do šest stranaka u svojoj vladi već, pre svega, između stranaka koje pripadaju dvema kulturama i dvema jezičkim zajednicama. Takve dve kulture nalazimo i drugde u evrozoni. Zato je Belgija svojevrsna laboratorija za rad u EU”, komentariše u intervjuu za „Politiku” ovaj fenomen Van Rompej.

Panel diskusija na kojoj danas učestvujete sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem nosi naziv „EU i Srbija: zajednička sudbina?” Koji bi bio vaš odgovor na to pitanje, to jest dilemu?

Za mene je očigledna činjenica da Belgija, Evropska unija i Srbija dele zajedničku sudbinu, što je ujedno i razlog zašto EU ostaje odlučno posvećena podsticanju Srbije na njenom evropskom putu. To je pitanje elementarne geografije, zajedničke istorije i kulture, i EU to stalno iznova potvrđuje. Balkan pripada Evropskoj uniji i ima mnogo toga da joj ponudi. Politika EU u sferi proširenja ne ogleda se samo u rečima već i u iznosu od oko 200 miliona evra godišnje u finansijskoj i materijalnoj pomoći koju pružamo u brojnim oblastima kako bismo Srbiji pomogli da se približi evropskoj porodici i podstakli njen razvojni potencijal. Grantovi su odobreni za razne inicijative i projekte u domenu saobraćaja, vladavine prava, energije, životne sredine, i to nezavisno od zajmova koje Evropska investiciona banka daje za infrastrukturne projekte i podršku srpskim malim i srednjim preduzećima. Evropska unija je daleko najveći donator Srbije i nikada ne bi uložila toliku energiju i sredstva bez čvrste vere u evropsku sudbinu ove zemlje. Ipak, da bi se to i ostvarilo, obe strane moraju ostati potpuno privržene tom procesu i njegovom cilju. Pridruživanje EU zaista podrazumeva posvećenost procesu: ono iziskuje odgovorno, često hrabro i uvek usredsređeno ponašanje rukovodstva, koje treba da inspiriše i pokrene celo društvo.

Kao predsednik Evropskog saveta, svesrdno ste podržavali proces proširenja EU na Balkan. U međuvremenu, malo toga se promenilo. Koje su, po vašem mišljenju, najveće prepreke na srpskom putu ka EU?

I dalje podržavam proširenje i želeo bih da naglasim da je Srbija ostvarila održiv napredak na svom putu ka članstvu u EU. To se ogleda i u stalnom otvaranju pregovaračkih poglavlja. Međutim, istina je da u nekim poljima napredak nije bio onoliki koliko se očekivalo. Pogotovo u vladavini prava napredak je do sada dao neujednačene rezultate. Dobra vest je da je ključ za ubrzavanje procesa pridruživanja Srbije u potpunosti u njenim rukama. Pravne tekovine EU, koje moraju biti usvojene pre članstva, dobro su poznate i treba ih sprovoditi, kako u zakonu, tako i u praksi. Izveštaj Komisije o napretku za 2019. je jasno dao do znanja gde treba ostvariti napredak, uz konkretne predloge. U tom smislu, želeo bih da se osvrnem na ključna poglavlja 23 i 24 koja pokrivaju vladavinu prava, reformu pravosuđa, demokratiju, slobodu medija, osnovne vrednosti, kao i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Poboljšanja u tim oblastima mogu znatno ubrzati čitav proces. Uveren sam da je rukovodstvo Srbije vrlo svesno ovih izazova i uticaja koji pozitivan ishod dobro vođenog procesa reformi može imati na dobrobit građana. Daću primer: investitore će za njihove kompanije i nova radna mesta privući sigurno poslovno okruženje, gde nezavisno i pravedno sudstvo omogućava vladavini prava da zaštiti legitimne interese svih građana.

Nakon što je odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio da bi Srbija i Crna Gora mogle da uđu u EU do 2025, taj vremenski okvir je postao svojevrsna mantra među srpskim političarima, iako su neki evropski lideri otvoreno odbacili tu ideju. Po vašem mišljenju, kada je zaista izvodljivo da Srbija uđe u EU?

Ta 2025. godina se zaista spominje u Strategiji Evropske komisije za zapadni Balkan iz 2018. godine kao potencijalni datum do kog bi Srbija mogla biti spremna da postane članica EU ako – a ovo je vrlo važno – sve zahtevane reforme budu do kraja sprovedene. Kako se proces pridruživanja zasniva isključivo na zaslugama, datum pridruživanja zavisi od zemlje koja se pridružuje. Stoga smatram da je bolje udvostručiti napore u ispunjenje reformi nego spekulisati o mogućem datumu. Uveren sam da brzina procesa u velikoj meri zavisi od političke volje da se ostvare dati ciljevi.

Posle izbora na Kosovu, koji bi bio mogući sled dešavanja između Beograda i Prištine?

Ne bih ulazio u detalje, to je na sadašnjim liderima, ali verujem da se do trajnog sveobuhvatnog rešenja može doći samo kada obe strane sednu za sto i razgovaraju. Stoga mi je žao što prekid dijaloga između Beograda i Prištine traje toliko dugo i nadam se da će nova politička garnitura na Kosovu otvoriti nove mogućnosti za nastavak „briselskog dijaloga”, pod pokroviteljstvom EU. Da bi se to dogodilo, obe strane treba pre svega da budu voljne da doprinesu odgovarajućoj klimi za pregovore. Tek tada se može stvoriti prostor neophodan za iznalaženje rešenja koja će gotovo neizbežno biti kompromisna. Ishod bez apsolutnih „pobednika” ili „gubitnika” može biti sam po sebi veoma častan, znak prave, odgovorne i hrabre državničke veštine, u korist svih uključenih naroda.

 

Neki bi rekli da EU kaska na tu temu, a da drugi igrači, pre svega SAD, preuzimaju vođstvo. Kako biste vi definisali trenutni pristup Evrope u rešavanju kosovskog pitanja?

Evropski pristup je ostao nepromenjen i dijalog između Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, je i dalje osnovni forum na kome se razgovara o ovim pitanjima. Treba pomenuti da je dobar znak što su SAD povećale svoje interesovanje za miran ishod dijaloga, postavljanjem specijalnih izaslanika, koji će moći da podrže posredovanje kojim upravlja EU. Nakon evropskih izbora u maju, nova Komisija EU će u roku od nekoliko nedelja biti u potpunosti operativna, a Žozep Borel, novi visoki predstavnik EU za spoljne poslove i politiku bezbednosti, prošle nedelje je potvrdio da će dijalog između Beograda i Prištine biti jedan od njegovih prvih prioriteta. Njegova prva poseta nakon stupanja na dužnost biće u Prištini, što je jasan znak da diplomatija EU ostaje u istoj brzini kako bi povećala šanse za nastavak blokiranog dijaloga.

Nekada ste bili jedan od osam članova tzv. Frankfurtske grupe (koju su činili Kristin Lagard, Angela Merkel, Nikola Sarkozi, Mario Dragi, Hoze Manuel Barozo, Žan-Klod Junker i Oli Ren), koji su zapravo bili ti koji su donosili prave odluke u Evropi. Ko su političari koji će najviše oblikovati evropsku politiku u narednim godinama?

Frankfurtska grupa je imala ulogu u krizi evrozone, ali odluke je donosio Evropski savet i 28 šefova vlada. Sama činjenica da su sastanci bili učestali i da su trajali toliko dugo je znak da nije bilo prethodno ugovorenih dogovora. Navedena osmorka nije tamo sedela u svoje lično ime, već u svojstvu zvaničnika. Njihovi naslednici snose istu odgovornost.


Komentari14
d3c45
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
ПРИПАДА? СВОЈИНА?
Nišlija
Ovaj gospodin ima zadatak da srpskim urođenicima prodaje EU pamet, u koju srbi odavno ozbiljno sumnjaju.
RosaLux
S'obzirom da je EU nadledna tvorevina Hitlera onda Srbiji nije tu mesto. Geografski je Srbija bila I biće dalje deo Evrope!
Иван Радић
Нижи банкарски чиновник који никада није биран на изборима дели савете. И још нас онако својата.
Vlatko Vojnovic
Zivimo u vreme felericnih ljudi I nista nas nesme iznenaditi, zato cuvajte svaki pedalj nase svete zemlje ako to nestane nestace I bozije zastite I pravoslavlja uopste.Oni siptari koji su se ogresili o Srbe ce u teskim mukama izumreti, nestace im svaki trag.Nestace I drugi koji oskrnavise srpske bogomolje, obolece I teskom smrti poumirati, a Bog je svemocan, to su Klintonovi uvideli najbolje, tesko oboleli I tu opaku bolest doneli medju siptare kojima a nikako nepise dobro dok se ne povrate bogo

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja