sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:39

Kako da biciklisti pretvore Beograd u Beč

Glavni grad Austrije za 18 godina proširio je mrežu biciklističkih staza sa 835 kilometara na 1.398, sedam odsto stanovništa koristi bicikl kao prevozno sredstvo, a Beč iz budžeta godišnje izdvaja osam miliona evra na razvoj biciklizma
Autor: Daliborka Mučibabićutorak, 15.10.2019. u 21:00
Мартин Блум, директор бечке Агенције за мобилност (Фото Н. Неговановић)

Martin Blum, direktor bečke Agencije za mobilnost Martinu Blumu, direktoru bečke Agencije za mobilnost, trebalo je 15 sati da stigne iz Beča u Beograd. Iz austrijske prestonice krenuo je u nedelju uveče, a juče oko podne stigao je u glavni grad Srbije putujući vozom i biciklom preko Rumunije. Mada bi njime stigao brže i komfornije, avion je izbegao iz jednog jedinog razloga – on zagađuje životnu sredinu.

Da je Blum zaljubljenik u biciklizam, uverili smo juče kada smo se sa njim sreli u centru Beograda – imao je rasklopivi bicikl kojim će se danas prevesti do „Belekspocentra”, gde učestvuje na Festivalu pametnih gradova. Tema o kojoj će govoriti je održiva mobilnost sa akcentom na biciklizam.

Ako ga pažljivo budu slušali, zvaničnici Beograda od njega bi mogli mnogo toga da nauče – kako je Beč za 18 godina dužinu biciklističkih staza uvećao sa 835 kilometra na 1.398. U istom periodu smanjio je broj automobila na ulicama i emisiju ugljen-dioksida. Iz gradskog budžeta godišnje izdvajaju osam miliona evra za razvoj biciklizma, a 120 milion evra za izgradnju puteva.

Sedam odsto žitelja austrijskog glavnog grada lane je koristilo bicikl kao prevozno sredstvo, njih 26 procenata je pešačilo i 38 odsto putovalo javnim prevozom. Serijom projekata agencija na čijem je čelu Blum od 2011, kada je osnovana, promoviše vožnju biciklom u gradu, a od 2013. i pešačenje: postavili su vidljive brojače bicikala i javne pumpe za naduvavanje guma, organizuju i finansiraju kurseve i obuke vožnje za decu, starije osobe, žene i migrante, kroz igru decu u vrtićima uče o mobilnosti. Beč je u jednoj od tih kampanja za prvi kupljeni transportni bicikl građanima donirao polovinu iznosa do 800 odnosno 1.000 evra ukoliko je reč o električnom biciklu, teretni bicikl za prevoz namirnica može se iznajmiti tako što se u radnjama ostavlja dobrovoljni prilog…

Ali, uslov svih uslova bila je izgradnja infrastrukture. Blum za „Politiku” otkriva da je Beč osamdesetih godina prošlog veka počeo gotovo od nule. Tada jedva da je bilo biciklista na ulicama, a biciklističkim stazama najpre su povezana važna mesta za odmor poput Dunavskog ostrva.

– Otvaranje jednosmernih ulica za bicikliste (tako da su oni jedini koji njima mogu ići i u kontrasmeru – prim. ’Politike’) veoma je olakšalo ovu vrstu mobilnosti u Beču. Takođe, značajna je bila i odluka o izgradnji biciklističke mreže u celom gradu, na kojoj se od tada radi deo po deo i još nismo završili s tim – ističe Blum.

Svaka staza i svaki put za bicikle pažljivo su isplanirani. Osobe iz gradskih institucija koje su, između ostalog, angažovane na izgradnji puteva međusobno blisko sarađuju, a u proces planiranja uključuju opštine, privredu i sve one na koje se izmene odnose.

– Naravno da se dešava i otpor. Ali, izgradnja biciklističkih staza je jedan od prioriteta da bismo ostvarili klimatske ciljeve grada. Staze pretežno nastaju tako što se deo saobraćajne trake pretvara u biciklističku stazu. Budući da se broj registrovanih automobila u centralnim gradskim opštinama smanjuje, sve je manje potrebe za parkingom. Na drugim mestima moguće je suziti saobraćajne trake ili ih potpuno izostaviti. Bitan faktor je i širenje zona sa naplatom parkiranja, koje su u međuvremenu uvedene u većini bečkih opština – objašnjava Blum.

Beograd i Beč mogu da se porede po broju stanovnika, imaju sličnu klimu, nijedan od njih nije sagrađen na terenu koji je „ravna tepsija”, ali srpska prestonica ima svega stotinak kilometra biciklističkih staza. Umesto da ih gradi jer deklarativno teži razvoju grada u kojem bi pešaci i biciklisti imali prednost, nju zasad daje automobilima.

– Beč je uspeo da takav trend preokrene višegodišnjim i neprestanim proširivanjem javnog prevoza i biciklističkih staza. Naplaćivanje parkinga je znatno uticalo na tu promenu. Pre nekoliko godina je Ulica Marijahilfer poznata po velikom broju prodavnica i kupovini pretvorena u 1,6 kilometara pešačke zone. Strahovalo se da će to prouzrokovati zastoje i gužve u drugim ulicama, ali se, suprotno očekivanjima, saobraćaj u okolini smanjio – kaže Blum i dodaje da su gradski saobraćajni sistemi mnogo fleksibilniji nego što se često pretpostavlja.

Čemu stremi glavni grad Austrije  – smart siti strategija

Smanjenje emisije CO2 u saobraćajnom sektoru za 50 odsto do 2030. i za 100 procenata do 2050. po glavi stanovnika

Smanjenje potrošnje finalne energije u saobraćajnom sektoru za 40 odsto do 2030. i 70 procenata do 2050. po glavi stanovnika

Povećanje udela staza u Beču za ekološka prevozna sredstva na 85 procenata u 2030, a do 2050. i više od 85 odsto

Smanjenje stepena motorizacije na 250 vozila na 1.000 stanovnika do 2030.

Kraće relacije do pet kilometara treba da čine najmanje 70 procenata svih putovanja u Beču i u najvećoj meri biće namenjene biciklistima i pešacima

Smanjenje saobraćaja na obodu grada za 10 odsto do 2030.

Dostavni i privredni saobraćaj u gradu do 2030. godine biće uveliko CO2 neutralan


Komentari18
fa4a4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

gandra
Jos da sunarodnici nauce da je u nasem jeziku imenica bicikl muskog roda...
Nizbrdice za vetar u kosi
Svaka bicikla danas ima menjace tako da nije problem toliko brdoviti Beograd koliko zelja da se ucini nesto za svoje i tudje zdravlje. Uostalom gde pise da uz svaki breg i brdo mora da se vozi bas do samog vrha - hocu reci vozis uzbrdo dok mozes i hoces a ako je bas tesko pri vrhu sidjes i protegnes noge tih kojih par destine metara do vrha ... a posle toga nizbrdica - milina bozja.
Decak
Sva sredstva prevoza su dobrodosla. I gradska i privatna, i automobili i motorcikli i bicikli i trotineti. Naravno, pesak je bio i ostaje CAR. A kad se porede Beograd i Bec, nas grad je dosta brdovit, tako da bi najbolje odgovarali bicikli i trotineti na elektricni pogon. Sa baterijama koje se pune i traju 50 - 80 sati.
Djecko Edin
Cuvena beogradska brda, od Surcina preko Bezanije do Zemuna i novobeogradskih blokova? Pa sve do Usca? A jos ona brda od Dorcola do Ade Ciganlije? Na ovom podrucju zivi vise od pola miliona ljudi? Zive, rade, idu na posao u skolu... Koliko njih pesaci ili vozi bicikla? Da ne govorim o onima iz centra grada koji savladavaju planine iduci od Vuka ili Slavije do Kneza ili Kalemegdana? Izgovori, izgovori... Svi znamo da je status vazan nasim su"gradjanima": zato, auto i to bez saputnika!
Preporučujem 8
pera
Sumarice nisu samo V/3 ima toliko mesta gde stari mogu da odaju pocast poginulima. Od celog Desankinog venca za saobracaj je zatvorena mozda petina. Po meni je ovo jedan od boljih poteza u Kragujevcu, treba jos da se zna da se od tog dela koji je zatvoren za saobracaj nadovezeju biciklictice staze do Drace i Rogojevca(oko 15km, jesu primitivne ali za pocetak vise nego dobre). Ovo je primer za sve gradove jer se tako podize svest o bicikli kao prevoznom sredsvu i zdravom zivotu
Jedna mama
Ako računamo da smo mi na nuli, za jedno 40 godina eto nama infrastrukture! Šalim se naravno. Kada pomislim da pojedina naselja nemaju ni trotoare za pešake, uhvati me muka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja