nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:08
INTERVJU: LUIS MAKENZI, bivši komandant sektora Sarajevo Unprofora u BiH

Bombardovanje Srbije i priznanje Kosova su ludost

Rukovodstvo Bosne i Hercegovine je 1992. zatražilo da budem smenjen, očekivali su da ću se slagati s njima po svim pitanjima, ali je moj mandat podrazumevao da budem nepristrastan i objektivan
Autor: Biljana Bakovićsreda, 16.10.2019. u 22:55
(Фото Викимедија комонс/Јадран Пандуревић)

Mnogi smatraju da je general Luis Makenzi, nekadašnji komandant sektora Sarajevo Unprofora u BiH, veliki prijatelj srpskog naroda. Ipak, general Makenzi, u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, objašnjava da ima prijatelje svih nacionalnosti iz BiH, ali da „istina uvek predstavlja problem onima koji imaju drugo mišljenje”.

A istina koju Makenzi izgovara smeta mnogima. Ovaj kanadski visoki oficir smatra da u Srebrenici nije počinjen genocid već ratni zločin, da je oslobađanje Nasera Orića sramotno, a bombardovanje Srbije 1999. godine velika greška, kao i priznavanje nezavisnog Kosova. General Makenzi je oficirsku povelju dobio 1960. godine. Nakon misije u Sarajevu 1993. godine, sa 35 godina vojničkog iskustva, podneo je ostavku. Oprobao se i u politici, a 1997. godine izabran je za zamenika premijera. Makenzi će biti jedan od najuglednijih gostiju na 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu kada će biti promovisano srpsko izdanje njegove knjige „Mirotvorac: Put u Sarajevo”, koja je napisana pre 27 godina.

Tokom 36-godišnje vojne karijere službovali ste u devet mirovnih misija: u pojasu Gaze, na Kipru, u Vijetnamu, Kairu, Centralnoj Americi i u BiH. Gde je bilo najteže?

Svakako je najteže bilo u Sarajevu, BiH, jer su se svi ostali sukobi odvijali između nacionalnih snaga koje su imale svoje predstavnike u sedištu UN u Njujorku. U BiH smo morali da se bavimo jednom zemljom s dve sukobljene frakcije, bosanski Srbi, s jedne, i bosanski Hrvati i Bošnjaci, s druge. Kao rezultat toga, pregovori su bili izuzetno teški.

Dolazite u Beograd radi učešća na 64. Međunarodnom sajmu knjiga, gde će biti održana promocija srpskog izdanja knjige „Mirotvorac: Put u Sarajevo”. Šta za vas znači konkretno činjenica da će se u Srbiji čitati vaša knjiga koja je bila bestseler 1993?

Nisam mogao pretpostaviti da će se ovo desiti, stoga mi je drago da je izdavač Boban Stojiljković, „Knjiga komerc”, uzeo u obavezu da to učini. Kada je reč o Sarajevu, prošlo je 26 godina od događaja koji su opisani, tako da bi neka od mojih zapažanja trebalo posmatrati u kontekstu tog perioda. Neka, koja su mnogo kontroverznija, izdržala su test vremena i pokazala se poprilično tačnim.

Portugalski general Karlos Branko promovisaće srpsko izdanje svoje knjige „Rat i džihad na Balkanu” istoga dana kada i vi. Da li se znate odranije i da li ćete imati prilike da porazgovarate o vojnim iskustvima, imajući u vidu činjenicu da ste obojica boravili u BiH i Hrvatskoj tokom ratnih godina?

Nismo se ranije sreli, ali sam pratio njegove aktivnosti i komentare u vestima i radujem se našem susretu.

U martu ove godine mediji Republike Srpske objavili su početak rada Komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine, kao i Komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine. To je bio predlog izraelskog stručnjaka za istraživanje Holokausta Gideona Grajfa. Da li ste već imali nekih aktivnosti na tom planu?

Pisao sam članke o Srebrenici u kojima sam osporio „nalaz” da je počinjen „genocid”. Ratni zločin da, ali ne i „genocid”.

Da li o stvarima kojima se bave ove dve komisije možete da kažete nešto više od onoga što ste već rekli u knjizi „Mirovnjak: Put za Sarajevo”, koja je 1993. bila kanadski bestseler, a potom i u knjizi „Izgledao sam dobro zbog vojnika”?

Svestan sam postojanja dve komisije i zadivljen dubinom istrage koja potkrepljuje njihove nalaze. U pitanju su korisni prilozi dosadašnjoj istoriji tragičnih događaja koji su se dešavali devedesetih za sve strane u konfliktu.

Službovanje u Sarajevu od maja 1992. do marta 1993. godine (ispostavilo se, na samom kraju vaše profesionalne vojničke karijere) još vas „prati”, sudeći po reakcijama pojedinih predstavnika bošnjačke dijaspore u Kanadi prema vama. Kako se nosite s tim njihovim optužbama za, najblaže rečeno, prosrpsko delovanje?

Službovao sam od marta zaključno s junom 1992. godine, kada je rukovodstvo BiH zatražilo da budem smenjen. Očekivali su da ću se slagati s njima po svim pitanjima, s obzirom na to da je BiH tada bila novoizabrana članica UN. Kako je moj mandat podrazumevao da budem nepristrastan i objektivan, bili su veoma uznemireni mojim komentarima na pojedine probleme. Optužbe koje dolaze od jednog dela samoproklamovanog rukovodstva dijaspore BiH u Kanadi su sumanute uključujući silovanja i ubistva, da niko normalan u to ne može da poveruje. Moram da dodam da je ovde reč o malom broju i zadovoljstvo mi je da imam prijatelje na svim stranama koje su bile u sukobu, a koji sada srećno žive u mojoj zemlji.

Zbog toga što ste se 1999. protivili NATO bombardovanju SRJ, a kasnije ste i kritikovali svoju vladu zbog priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, Srbi u Kanadi vas smatraju prijateljem. Koliko vam to godi, a koliko vam možda predstavlja problem?

Istina će uvek uznemiravati one koji imaju drukčije mišljenje. Razvojem događaja od bombardovanja naovamo, jasno je da je ludost bombardovanja suverene zemlje i priznanja nezavisnosti Kosova više stvorilo nego što je rešilo problem.

Kao više puta odlikovani profesionalni vojnik, mislite li da je pozicija Srbije koja je proklamovala vojnu neutralnost – održiva?

Mislim da je to funkcionisalo u prošlosti. Ipak postoji potreba za angažovanjem profesionalne vojske kakva je Vojska Srbije i da učestvuje u nekim mirovnim misijama i misijama zaštite nedužnih civila širom sveta. Herojska dela i vojna postignuća savezničke srpske vojske u prošlosti, u dva svetska rata, po mnogo čemu su nenadmašna.

Pre godinu dana ste bili u Srbiji, kao gost Diplomatske akademije povodom obeležavanja 100. godišnjice kraja Prvog svetskog rata. Govoreći o srpsko-kanadskim savezničkim vezama, podsetili ste da je prva žrtva u Velikom ratu bila srpska (Dušan Đonović), a da je poslednja bio Kanađanin (vojnik Džordž Lorens Prajs). Na osnovu kakvih sve veza bi danas mogli da se grade odnosi između Srbije i Kanade i da li vidite prostor gde bi mogli da napreduju?

Da, bilo je nezaboravno. Domaćin nam je bila ambasador dr Ljiljana Nikšić, koja je, između ostalog, zadužena za srpske vojne memorijale i obeležavanje važnih datuma. Bio sam iznenađen saznanjem da Srbija ima 572 memorijala u 40 zemalja sveta i žrtvuje 30 odsto stanovnika. U Alberti postoji planina s imenom Putnik, posvećena vojvodi srpske kraljevske armije Putniku. Bilo bi lepo da neko inicira spomenik Dušanu i Džordžu u Kanadi u znak sećanja na savezničke veze Srba i Kanađana. Imao sam privilegiju da u okviru obeležavanja stogodišnjice Velikog rata na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova održim predavanje i sretnem potomka Milunke Savić, Jovanke Orleanke Velikog rata i da odam počast Kanadskoj medicinskoj misiji koja je bila u Srbiji u Prvom svetskom ratu, ali i da posetim Muzej srpskog lekarskog društva i položim cveće na grobove vojvode Putnika, Mišića i Milunke u Aleji velikana, podsećajući se na dane kada su Srbija i Kanada bile saveznice. Druge veze? Verovatno ne u sportu (izuzev hokeja), jer vi uvek pobeđujete! Zajedničko učešće u vojnim obukama i operacijama je uvek poželjno.


Komentari20
2519f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бане
Не треба странци нама да буду пријатељи него да се залаже за правду и истину. Само то и бићемо на коњу
ZORA
Nekada su stranci veci prijatelji od domacih izdajnika.
Preporučujem 25
Јован К.
Ген. Макензи управо то и ради још од када је био у Сарајеву.
Preporučujem 58
Radojica Jeftic
Covek je svojim postenim i nepristrasnim stavom doveo i svoj status, karijeru kao i bezbednost svoju (i porodice) u pitanje. Neoliberali ne oprastaju nikome, pa ni svojim generalima. S druge strane, citam komentare i vidim da smo genetski nezahvalni malobrojnim koji su se u borbi Davida i Golijata stavili na stranu Davida, Srbije u ovom slucaju. Mi jednostavno ne zasluzujemo niciju ni pomoc ni naklonost. Mi cemo izmisliti prijatelje koji nam to nisu, a one koji to jesu uvredicemo kada mozemo.
Nebojša Joveljić
Kako se niko do sad nije sjetio da ovog junaka i pravednika okiti Ordenom Svetog Save, ili još nekim većim ako ga ima? To bi bio pravi potez.
Dragisa
On o tim dogadjajima mozda stvarno tako misli, posle tolikih godina uspomene su se klasirale, pogled iz daljine je bistriji ? Ali pogotovu (ili u isto vreme) on koristi mogucnost da time reklamira svoju knjigu i ako je moguce (zasto da ne) ona postane "best seler" medju knjigama na sajmu ? Biznis je biznis pogotovu za stanovnike Severnoamerickog kontinenta.
Slavica
McKenzie je objavio tu knjigu pre mozda 16 godina na engleskom. Sada je samo prevedena na srpski. Pitam se kako niste zahvalni onima koji govore istinu. Ti si toliko negativan da ne mozes da vidis ni sracak svetlosti. Njemu nije stalo da je knjiga best seller. Stalo mu je da kaze istinu.
Preporučujem 69
Jovan ©
Lepo rekoh onomad: prolongirana sezona lova na izjave bivsih i nekadasnjih...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja