ponedeljak, 11.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:06

MMF upozorava da svetu preti bankrot težak 19 biliona dolara

Globalna privreda pred najvećim je izazovom od krize iz 2008. godine, ocenila je Kristalina Georgijeva, nova izvršna direktorka ove finansijske ustanove
Autor: Tanja Vujićsreda, 16.10.2019. u 19:30
Кристалина Георгијева на заседању ММФ-а у Вашингтону (Фото EPA/Erik S. Lesser)

Svetska privreda zabeležiće ove godine najniži rast od finansijske krize 2008: američko-kineski trgovinski rat gurnuo je globalnu ekonomiju u „nesigurnu” situaciju, upozorio je juče MMF u polugodišnjem izveštaju u perspektivama svetske ekonomije, objavljenom pred početak zajedničkog jesenjeg zasedanja MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, kome prisustvuje i delegacije Narodne banke Srbije. Međunarodni monetarni fond je, prema očekivanjima, snizio prognozu globalnog privrednog rasta (3,8 odsto u 2017. 3,3 odsto proletos) na samo tri odsto. To je inače najniža stopa rasta od globalne recesije 2009. Obaranje prognoze globalnog privrednog rasta „uglavnom je zbog činjenice da su carine narasle i da koštaju globalnu ekonomiju”, navodi se u izveštaju MMF-a. Istovremeno, kvartet najvećih globalnih ekonomija (Kina, SAD, evrozona i Japan) u sledećih pet godina neće iskazati poboljšanje privrednog rasta, procenu MMF-a preneo je londonski „Fajnenšal tajms”.

***

„Globalna privreda je danas pred najvećim izazovom od krize iz 2008. godine i nalazi se u stanju ’sinhronizovanog posustajanja’. Nakon što je 2017. godine 75 odsto država zabeležilo primetan privredni rast, danas gotovo 90 odsto zemalja očekuje ekonomska usporavanje, koje bi mogla da potraje i dogodine. Istovremeno, kompanije širom sveta su u eri ekstremno niskih kamata nazidale toliko dugova da rizikuju bankrot težak 19 biliona dolara ako dođe do velikog ekonomskog usporavanja.” Ovu dramatičnu poruku uputila je Kristalina Georgijeva, novi izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) uoči zajedničkog jesenjeg zasedanja te institucije sa Svetskom bankom u Vašingtonu.

Na prvi pogled, globalni privredni rast od „oko tri odsto” (koji predvode zemlje u razvoju, sa Kinom na čelu) veoma je daleko od „nultog rasta” zabeleženog 2009. godine u jeku prve ovovekovne finansijske i privredne krize ogromnih razmera. U tom kontekstu, brojna strahovanja o skorom dolasku sledeće globalne recesije mogu delovati bezrazložno. Ono što je danas drugačije od krize 2008. godine – izazvane urušavanjem američkog hipotekarnog tržišta – jeste to što je indeks mogućih „okidača” sledeće krize daleko brojniji nego pre jedne decenije (carinski ratovi, manipulacije valutama, preteća tehnološka nadgornjavanja...).

Istovremeno, globalni bankarski sektor je od 2008. do danas – boreći se sa posledicama prethodne krize – istrošio glavninu „standardne municije”.

„Trgovinski sukobi, bregzit i geopolitičke napetosti raspiruju danas brojne neizvesnosti i povlačenje investitora. To zauzdava ekonomske potencijale i svi plaćaju cenu trgovinskih sukoba. Čak i ako bi privredni rast poskočio u 2020, tekući raskoli mogli bi dovesti do promena koje traju generacijama. Do ’digitalnog berlinskog zida’, koji bi prisiljavao države da biraju između tehnoloških sistema, prekinutih lanaca snabdevanja, odsečenih trgovinskih sektora”, naglasila je Georgijeva.

Prema procenama MMF-a, kumulativni efekat trgovinskih sukoba dogodine bi mogao dostići cenu od oko 700 milijardi dolara, to jest 0,8 svetskog BDP-a. U prevodu, trgovinske zađevice prete da svetu dogodine oduzmu vrednost celokupne privrede Švajcarske. Posledice tekućeg zamiranja globalne trgovine već se osećaju u industrijskom sektoru i ubrzo bi se mogle preliti u domen masovne potrošnje, čime bi obim „kolateralne štete” postao daleko masovniji nego danas, procenjuju u vrhu MMF-a.

„Ono o čemu se ne govori mnogo jeste to da su domaćinstva sa nižim primanjima najdramatičnije izložena posledicama trgovinskih konflikata, jer njima brojne neophodne robe i usluge postaju sve skuplje i nedostupnije usled osujećenja slobodne svetske trgovine i razmene”, naglasila je Georgijeva.

„Umesto raspirivanja svađa, države bi trebalo da prevaziđu međusobne razlike i usredsrede se na traženje zajedničkog rešenja za najozbiljniju pretnju u poslednjih 10 godina. Ali, dok potreba za usaglašavanjima raste, volja za zajedničkim angažmanom opada”, zabrinuto je primetila Georgijeva.


Komentari17
56509
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
''Kreditna ekonomija'' kako su je nazvali Nemci pretpostavlja dugove. Dugovi pretpostavljaju potrazivaoce u ''jedan prema jedan'' odnosu (obligaciono pravo) dok stecaj vise pogadja potrazivaoce nego duznike. Posle stecaja ''ajde Jovo na novo''. ''Ko bi gore ode dole...'' itd.
Raca Milosavljevic
... kakva prica za malu decu ....ali zasto niko ne objasni da je sve to pohlepa za novcem i zivotom bez rada ... desetine miliona zive bez ikakvog rada ... bankari,tkzv berzanski investitori,trgovci derivatima,pljackanje,otimanje tudjih dobara od strane velikih koncerna... to je slika i prilika ovog upozorenja-analize ...
Bojsa
Pitam se da li je rast globalne privrede od 0% stvarni problem i zasto to mora da se kvalifikuje kao recesija? Da li je ovo smisljena ili "novo usvojena" kategorija, sa novim merilima koje idu uz nju, ne bi li se konstantno zadovoljavale berze i velike banke sa njihovim nezaustavljivim apetitima. Kako je svet funkcionisao pre 30 godina?
Jimmy
Isto kao i danas.
Preporučujem 3
Славиша Милошевић
Играју се са туђим парама, улажу и даље у најризичније акција које им доносе огроман профит, нико не улаже у привреду, затварају постојећа радна места, чиста шпекулација капиталом, а очекују привредни раст. На жалост, када пукне овај финансијски мехур сапунице, рачун ће бити испостављен обичном народу, а државе ће спасавати велике банке које су у својој похлепи за екстремним профитом кризу и изазвале. И опет Јово наново.
Иван Ђорђевић
Играју се непостојећим парама, а не туђим. Отуда и потиче финансијски мехур
Preporučujem 4
Petar,Zagreb.
Ja sam obnovio baštinu đeda Peke. Posadio blitvu,rikulu,razne vrste zeljastog povrća ,mladi krompir biti će do Božića i petla sa četri koke koje mi nose jaja. U rezervi sam ostavio sredstva (4 talira koja mi je ostavio đed Peko pod jastuk kada sam se rodio)za kupnju koza. Mislim da će mi ostati i za kupnju jedne magarice,što će mi njakati pod prozorom da me razveseli. A ja ću joj se pridružiti i zajedno sa njom njakati na ek.krizu. Obnovimo baštine! I uopšte mi se ne vraća sa sunca u maglu.
Milos miokovic
.... Petar ZG@svaka cast Petre!!!!!!!!...
Preporučujem 16

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja